Пише: Светлана Мујановић
У просечним годинама расад се на отворено поље износи почетком маја, када прође опасност од касних пролећних мразева. Последњих година то се дешава нешто раније, али без обзира на време расађивања, док су у фази расада, младе биљке ваља пажљиво и устрајно неговати. Баштовани с вишегодишњим искуством то добро знају, а није на одмет да их подсетимо, а оним млађим да укажемо на важне карике у ланцу ове производње.
Расад се обично производи у башти под кровом, било да је покривена леја у пластенику, топла леја или неко друго место. Док се не изнесу у башту или на њиву, младим биљкама треба обезбедити довољно свежег ваздуха, воде, хране и одговарајућу температуру.
По боји листића се жеђ препознаје
Заштићени простор у којем се производи расад свакодневно треба проветравати, посебно ако је за загревање коришћен стајњак, јер тада се стварају штетни гасови и водена пара. Превисока влажност, висока температура и смањена осветљеност, које прате зимске месеце, утичу на формирање нежних и издужених биљака које су подложне нападу болести. Али, и у овој, наизглед простој операцији, постоје нека правила. Када су хладни и ветровити дани, проветрава се краткотрајно, и то у најтоплијем делу дана у трајању око један сат, а током топлих, пролетњих дана, то траје дуже.
Заштита од штеточина и болести
Заштита расада од штеточина и болести обавезна је мера. Успех у производњи и квалитет биљака најчешће угрожавају гљиве изазивачи полегања расада. Против ове болести препоручује се редовно проветравање и превентивно третирање фунгицидима. Од штеточина се јављају ровци, кртице и мишеви, и против њих се користе одговарајући мамци.
Температура утиче на раст биљке. Непосредно после ницања, температура се снижава за 8 до 10 степени у односу на оптималну, а с појавом првих правих листова она се одржава на нивоу оптимума све до периода каљења, а то је једна до две недеље пре расађивања, када се опет спушта. За производњу расада неопходно је довољно светлости. Када се гаји зими, без довољно светлости, постаје издужен и успорено расте. Зато се време производње подешава према природној остветљености или се постави допунско осветљавање.
Расад се може прихрањивати разним врстама течних ђубрива, намењеним за фолијарну прихрану. Њима се прихрањује два до четири пута у току вегетације, с тим да се почиње када биљчице имају формирана два стална листа. То се може радити и раствором комплексних НПК ђубрива у количини два до пет грама на десет литара воде, па чак и до10 г/10л воде али, тада се биљке морају испирати чистом водом. У фази четири до шест листова, у време каљења, расад се прихрањује и 0,5 -постотним раствором калијум-сулфата, да би се повећала чврстина стабла, убрзао развој корена и повећала општа отпорност биљака, посебно на ниске температуре.
Вода за заливање треба да је хемијски и биолошки чиста, температуре 8 до 20 степени. Важно је да се биљке редовно заливају, боље ређе, али с већом количином воде која може да прокваси цео слој у којем се развија корен. Иако количина воде за заливање зависи од више чинилаца, обично се залива са пет до 10 литара воде по квадратном метру. Ако је расад жедан, листићи постају тамнозелени, а при сувишку воде светлозелени. Непосредно пред изношење расада ваља смањити заливање и биљке привикавати на нове услове у заштићеном простору или чак неповољније на отвореном пољу.
Пикирање и каљење пре садње
При густој сетви, када се расад производи у сандучићима или директно у супстрату у леји, због великог броја биљака на малој површини немогућ је њихов нормалан раст, па је неопходно да им се накнадно пружи одговарајући животни простор. То се постиже пикирањем у припремљене леје, хранљиве коцке, разне врсте саксија, пластичне врећице или контејнере.
Расад се пре пикирања залије и пажљиво вади, како би се коренов систем што мање оштетио. За пикирање се узима једна по једна биљка са што више земље. Главни коренчић се мало скрати, што потпомаже расту бочних коренчића. Пикирати се може под прст или малом садиљком. После садње, земљиште се благо сабије, поравна и залије. Пикиране биљке ваља три-четири дана држати у сенци или засенчити цео простор, да би се спречило сувишно испаравање. У објекту се одржава висока релативна влажност и температура ваздуха, пет до шест степени нижа од оптималне. Пикираном расаду се повећава вегетациони простор, што побољшава осветљеност и спречава издуживање биљака.
Пре расађивања поврће се постепено привикава на нове услове, што се назива каљење расада. Каљење подразумева постепено, а затим све јаче проветравање и снижавање температуре у земљишту и ваздуху, и почиње око 14 дана пре расађивања. У току каљења расад треба опрскати и с 0,5 -постотним раствором калијум-сулфата (К2СО4), јер јача отпорност биљака на неповољне услове, посебно ниске температуре.
Када је расад довољно одрастао, односно, достигао одређену фазу раста и развића, уз то добро искаљен, може се расадити на стално место – на отворено поље или у пластеник. Препоручује се да се на отвореном пољу расађује по облачном времену, у вечерњим или јутарњим часовима, а за време великих жега садњу треба избегавати.
Парцелу за садњу ваља квалитетно припремити петнаестак дана пре расађивања, да би се земљиште добро слегло. Ако је јако суво, пре садње га не треба заливати. То се ради током или после расађивања. Биљке се саде на исту дубину или нешто дубље него што су биле у саксији. Прерастао расад сади се нешто дубље, положено или косо.
