ПРЕДРАГ РАДОЈЕВИЋ ЧУВАР АУТОХТОНИХ СОРТИ ПАРАДАЈЗА
Бројне старе сорте поврћа и воћа, које су се од давнина гајиле на подручју Србије, неправедно су запостављене, упркос одличном квалитету њихових плодова и отпорности на болести и неповољне временске услове. Једна од таквих култура је и парадајз, а Предраг Радојевић, органски произвођач из Панчева, решио је да се супротстави нестајању аутохтоних сорти, да их чува и сачува. Каже да је, тражећи нешто другачије за своју башту, увидео да се по целом свету могу набавити локалне сорте – осим код нас.
Како то раде напредне пољопривреде
Мислим да данас, ни у једној пољоапотеци не можете купити семе неке старе сорте парадајза. О својим старим сортама, други народи имају записе, историју, каткад неку занимљиву причу, рецепте, а код нас тога нема. О предностима старих сорти вам доста тога може рећи сваки произвођач органског поврћа. Оне су навикнуте на одређено поднебље, земљиште, климу, инсекте… Самим тим су мање захтевне током узгоја, али, имају мањи принос од хибрида и зато су незанимљиве великим произвођачима – објашњава наш саговорник.
Радојевић истиче да се све добре особине старих сорти обришу када се размишља кроз принос и новац. Нажалост, по приносу не могу да се мере са хибридима, са исте површине добија се много више килограма плодова хибрида, а то је много више новца и самим тим, старе сорте губе битку и скоро су пред нестајањем.
У свету су старе сорте основа органске производње баш због веће отпорности на услове средине, али тамо органски плодови коштају много више него “стандардна” производња. Код нас, што због доста мање платежне моћи, што због разних предрасуда и заблуда, то углавном није могуће – закључује Радојевић.
По којим особинама се старе сорте разликују од хибрида прочитајте у наставку текста.
