У току вегетације, и код малине и код купине се обавља почетно закидање младих изданака. Битно је да приликом закидања остављамо оне изданке који израстају почетком маја, и то највише пет-шест, да бисмо имали потребан избор за наредну годину. Кад изданак достигне висину од 2,5 метара, треба га прекратити – да би се поспешило избијање бочних грана.
Након подизања засада купине, без обзира да ли је то рађено у јесен или у пролеће, обавља се само пролећна резидба. Саднице треба скратити на три развијена пупољка, што углавном одговара дужини од 20 до 30 центиметара изнад површине тла. Током прве године пуштамо да се слободно развијају сви изданци који су кренули из пупољака.
Купинама у роду потребна је резидба у самој вегетацији и пред њен крај. Сви изданци који су дали род у текућој години режу се до земље. Затим се уклањају сви оштећени, поломљени и слабији изданци који су израсли током вегетацијске године. После резидбе износе се из купињака и спаљују. Проређују се овогодишњи изданци, одстрањују сувишни, а остали остављају да сазру. Тиме се обезбеђује боља осветљеност изданака, више хране и влаге, да би што боље обрасли родним пупољцима и сазрели идућег пролећа, те на тај начин обезбедили добар род. Изданке који остају након проређивања треба скратити око 15 центиметара од врха да би се спречило смрзавање током зиме. На пролеће је опет потребно одстранити оштећене и слабе изданке. За род се остављају три-четири здрава и снажна изданка, који се прекраћују на 20 цм изнад последње жице, односно највише 2 до 2,2 метра висине. Бочне гранчице се скраћују на 20 до 25 цм дужине, односно на три пупољка. Тако орезани изданци везују се зракасто за жице.
Р.Д.Ј.
