ЧИМЕ И КАДА ЂУБРИТИ КУПИНУ
Прва „лекција“ коју сваки млади узгајивач купине научи је да је ђубрење једна од основних агротехничких мера у производњи овог воћа. Циљ је да се у земљиште врате оне количине појединих хранива које су биљке потрошиле, као и да се обезбеди резерва за наредну бербу. Пре ђубрења засада потребно је земљиште однети на анализу, што у ствари представља контролу плодности. На основу резултата анализе, одређују се дозе ђубрива која садрже азот, фосфор, калијум, магнезијум и друге хранљиве елементе. Разликују се два типа ђубрења: основно и допунско, односно прихрањивање. Количина и врста ђубрива које треба унети зависе од плодности земљишта, стања исхрањености и старости воћака, количина које су изнесене родом, и орезаним изданцима, као и од планираног приноса и климатских услова.
Основно ђубрење се обавља у касну јесен, после опадања лишћа, стајњаком или пелетираним органским ђубривом и комплексним минералним ђубривом. Чиме и када ђубрити купину питали смо дипл. инж. Миливоја Тимотића, саветодавца за воћарство и виноградарство у ПСС служби у Ваљеву.
Бира овчији, па говеђи…
– Купина воли богата земљишта и због тога је јако важно да стајњак буде потпуно згорео. У њему су тада завршени процеси минерализације и сви хранљиви елементи су у доступном облику, – истиче инж. Тимотић.
– Иако је сваки стајњак добар, ако може да се бира, за купињак предност ваља дати овчијем, а ако га нема, следе говеђи, а потом свињски и коњски.
Добро згорели стајњак се уноси сваке друге или треће године у количини 30 до 40 т/ха, а растура се око жбунова у круг или у траке са леве и десне стране изданака. После растурања мора се унети у земљиште, а за овај посао најбоља је фреза. То се може радити и рано у пролеће, уколико се није стигло јесенас. Од самог времена ђубрења важније је да се стајњак не остави дуго на површини, већ да се плитко, фрезом унесе у земљиште, у зону кореновог система да би воћке могле одмах да га користе али и да би се спречили губици азота испаравањем.
Комплексна минерална ђубрива се додају такође у јесен, и то 500 до 700 кг/ха. Најчешће се користе формулације какве су 6:12:24, 8:16:24 или 10:20:30, а могу се купити у многим пољопривредним апотекама, задругама и на другим продајним местима. У годинама када се уноси стајњак, количине минералних ђубрива се могу смањити за 30 процената.
Велики потрошач азота и калијума
Купина за развој и плодоношење захтева велику количину азота и калијума, нешто мање калцијума и магнезијума, а знатно мање фосфора. Допунско ђубрење – прихрањивање обавља се у пролеће азотним ђубривима. Први пут прихрањује се после везивања и резидбе изданака, а други пут пред само цветање. Избор азотних ђубрива у великој мери зависи од Ph вредности земљишта, па тако на алкалним земљиштима се користи УРЕА која има 46 процената овог елемента, а за хектар је потребно 150 кг, или КАН (кречни амонијум нитрат) који има 27 процената азота, а за хектар ваља обезбедити 200 до 250 кг. Друго прихрањивање зависи од стања исхрањености изданака, рода који се очекује, претходно унесених количина ђубрива, и користе се значајно мање количине него у првом прихрањивању. У годинама када је растурен стајњак, друго прихрањивање није потребно, јер би се тиме унело превише азота. Према истраживањима, укупно изнета количина азота износи 52 кг/ха од чега се 33 кг изнесе с плодовима, 14 кг с изданцима и 5 кг са опалим листовима.
После растурања азотних ђубрива потребно је да се на било који начин хранива унесу у земљиште док не падне киша да азот, због деловања сунца и ветра. не би испарио.
Купина се азотом може прихранити и фертигацијом у току вегетације, при чему треба имати у виду да се тада, у поређењу с применом гранулисаних ђубрива, део овог хранива губи испирањем – указује овај стручњак.
Сваки воћар-купинар, треба да зна да се с применом азотних ђубрива не сме каснити, јер то за последицу може имати каснији завршетак вегетације, недовољно сазревање изданака који ће постати осетљивији на ниске температуре па ће измрзнути.
Микроелементи преко листова У случају појаве било каквих симптома хлорозе на листовима, могу се употребити фолијарна ђубрива која се додају преко листова. Тако се лако решава недостатак микроелемената, првенствено гвожђа које ова воћка пуно „троши“, а ту су и бакар, манган, цинк и калцијум који је значајан због одржавања потребне чврстине плодова. Фолијарна ђубрива се примењују најчешће заједно са средствима за заштиту при чему се у чорбу додају прво фолијарно ђубриво, инсектицид па фунгицид.
Приредила: Светлана Мујановић
