Након брања плодова у засадима воћа од изузетне је важности да се поред јесењег хемијског третмана заштите јабуке спроведу и одређене агротехничке мере у воћњаку. Агротехничке мере утичу на смањивање инфективног потенцијала различитих гљивичних и бактериозних патогена који презимљавају у воћњаку. У овом периоду потребно је обавити радове у воћњаку који имају за циљ да припреме биљке за предстојећу зиму и смање инфекциони потенцијал презимљујућих болести и штеточина за наредну производну сезону. Јесењи радови у воћњаку почињу са одржавањем хигијене што подразумева: сакупљање опалог лишћа, мумифицираних плодова са грана и са земље испод воћке, уклањање старих, сувих и поломљених грана. На стаблима се могу уочити заостали плодови, сасушени и смежурани које називамо мумифицирани плодови. Њих је потребно уклонити са стабла и из воћњака да не би били извор заразе у следећој вегетацији. Ако се на стаблу, приликом прегледа, уоче легла штеточина или други презимљујући облици, и њих је потребно уклонити и спалити. Опало лишће, такође, може да послужи као склониште за многе штеточине, нарочито инсекте, проузроковаче болести и њихове презимљујуће форме. Пошто воћњаци, у јесен, продукују велике количине лишћа, од њега се може направити компост, а за годину дана добићемо одличан материјал за малчирање воћњака. После сакупљања плодова произвођачи могу почети са орезивањем и уклањањем сувих, поломљених као и оболелих грана.
Уколико се визуленим прегледом воћњака примете симптоми бактериозне пламењаче јабучастог воћа (Erwinia amylovora) оболеле орезане гране не треба спуштати на земљу, већ их одмах износити из воћњака и уништити или спалити. Приликом орезивања делова грана са симптомима бактериозне пламењаче јабучастог воћа, рез треба да је барем 30 цм унутар здравог ткива, а приликом сваког новог реза треба дезинфиковати алат. Настале ране је потребно дезинфиковати, а у случају већих резова, треба их премазати калем-воском. Након спровођења агротехничких радова у воћњаку спроводи се јесењи заштитни третман воћа тзв. зимско или плаво прскање. Ова мера је изузетно значајна зато што утиче на смањење инфективног потенцијала патогена за наредну годину. Јесењи заштитни третман се спроводи када воће буде у фази 70% лисне масе опало, а овај третман се спроводи применом препарата на бази бакра.
- засадима коштичавог воћа су регистровани следећи препарати:
- Bakar oksihlorid 50 (а. м. bakar-oksihlorid) у
концентрацији 0,75% (бресква, шљива, вишња, кајсија, трешња) или
- Cuproxat (а.м. bakar-sulfat) у концентрацији
0,25-0,35% (бресква, шљива, вишња, трешња) или
- Grifon (а.м. bakar-oksihlorid и bakar hidroksid) у количини 4 l/hа (трешња, шљива, кајсија, нектарина, бресква) или
- Everest (а.м.bakar-hidroksid)у
концентрацији 0,6-0,8% (бресква) или неки други регистровани препарат на бази бакра.
- засадима јабучастог воћа регистровани су следећи препарати:
– Everest или Fungihem SC (а.м. bakar-hidroksid) у концентрацији 0,3% (јабука) или
– Nordox 75 WG (а.м. bakar-oksid) у
концентрацији 0,2% (јабука) или
- Bakarni oksihlorid 50 (а.м. bakar-oksihlorid) у
концентрацији 0,75% (јабука) или
- Cuprablau Z 35 WP (а.м. bakar-oksihlorid) у
количини 3 kg/ha (јабука, дуња) или
- Grifon (а.м. bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid)
у количини 4 l/ha (јабука, дуња).
- Kocide (а.м. bakar hidroksid) у количини 2,5 kg/ha (јабука) или неки други регистровани препарат на бази бакра.
- засадима малина су регистровани следећи препарати:
- Cuprozin 35 WP (а.м. bakar-oksihlorid) у
концентрацији 0,35% или
-Everest (а.м. bakar-hidroksid) у концентрацији
0,4% или
-Nordox 75 WG (а.м. bakar-oksid) у концентрацији 0,2%.
Саветодавац заштите биља, маст. инж. пољ. Александар Здравковић
