КАКО УНАПРЕДИТИ ПРОИЗВОДЊУ ШЉИВЕ У СРБИЈИ
У Србији постоје изузетно повољни климатски услови за производњу коштичавих воћних врста, а поготово шљиве, која се производи и на великим плантажама, и на окућницама, економским и црквеним двориштима, манастирским имањима. Свако воли да је има у својој авлији, јер се, поред стоне употребе, највише користи за различите видове прераде.
Међутим, иако смо по производњи шљиве водећи у Европи и свету, веома мало је урађено на интензификацији производње. Принос шљиве по стаблу нам се креће од 6 до 22 килограма. Према подацима из 2017. године, под шљивом се у Србији налазило око 72.569 хектара, а принос је био око 5,70 тона по хектару. Оно што треба урадити у наредном периоду јесте замена екстензивне производње интензивном.
Гушћа садња, раније зрење и крупнији плодови
Уместо подлоге џанарике треба увести подлогу Wavit/Wei-Wa. To je клон сорте Wangenheim. Средње је бујна подлога, одлично се укорењава, не формира изданке, има одличан афинитет са сортама шљиве и сортама кајсије. Сорте окалемљене на овој подлози рано пророде, дају редовне и високе приносе, са добром крупноћом плода и ранијим зрењем од неколико дана у односу на сејанац џанарике. Растојање које се користи у последње време, ако је подлога џанарика, је најчешће 5×4 метра, док се на подлози Wavit сорте шљива могу садити на 4×2 метра, а на кржљавој подлози Торинел 4×1,5 метара.
Уколико би се прешло на ову вегетативну подлогу, уз коришћење наводњавања и фертииригације, производња у Србији би могла да се повећа најмање за 50 посто на истој површини. Тада би била реална и могућа производња и до 60 тона по хектару. Поред тога лакша би била резидба и берба плодова.
Веома ниски приноси по стаблу, а поготову по јединици површине, говоре о доста екстензивној производњи шљиве. Поред тога, велике осцилације у приносу по годинама резултат су подизања засада у неодговарајућим агроеколошким условима и штете које настају од утицаја ниских зимских температура, раних пролећних мразева, суше, града и ожеготина. Један од разлога ниских приноса је свакако и то што у производњу нису уведене слабо и средње бујне подлоге.
Откуп лиценце перспективних подлога
Структура подлога код шљиве не одговара структури у развијенијим воћарским земљама Европе. Зато је потребно извршити интродукцију нових и, ако треба, откупити лиценцно право перспективних подлога, од којих би неке након испитивања у огледима нашле своје место и у комерцијалним засадима.
Сваки регион се одликује специфичним земљишним и климатским условима који, у великој мери, одређују која воћна врста и сорта могу ту успешно да се гаје. Да би се нека воћна врста, односно сорта, могла успешно гајити по савременој технологији у неком региону потребно је да се претходно ураде испитивања постављањем огледа.
Интензивирање система гајења шљиве захтева увођење у производњу средње и слабо бујних подлога. Увођењем у производњу ових подлога омогућиће се раније плодоношење, добијање високих приноса и значајно смањење трошкова производње. У агроеколошким условима Србије нису уопште, или су веома мало, испитане подлоге за коштичаво воће погодне за густу садњу.
Најбољи приноси на чернозему, алувијуму, гајњачама
Оно што се у производњи шљива наше земље годинама не мења је доминација, а слободно се може рећи и искључиво коришћење, сејанца џанарике (Prunus cerasifera Ehrh.) као подлоге, са великом разноликошћу њених типова. Искуства са вегетативним подлогама и подлогама мање бујности су мала и недовољна да би се донели одговарајући закључци и ове подлоге масовније увеле у производну праксу. Поред апсолутне доминације бујних генеративних подлога, у последњих петнаестак година се дешавају промене у погледу унапређења технологије гајења: смањује се размак садње и повећава број биљака по јединици површине, све чешће се слободно формиране круне замењују савременим узгојним облицима, као што је вретенасти жбун, а у засаде се уводе и системи за наводњавање. До бржег интензивирања технологије производње шљиве ће доћи када се у производњу почну уводити кржљавије, вегетативне подлоге.
Јасно је да увек морамо водити рачуна о земљишту. Зато подсећам да шљиви погодују аерисана, растресита, плодна и водопропустива, неутрална до благо кисела земљишта. Најбољи приноси постижу се на чернозему, алувијуму, гајњачама и њима сличним земљиштима. Оптималан садржај хумуса износи 2 до 3 %. Шљива подноси и терене са слабијим квалитетом земљишта – тешка, сува и мање плодна, али тада су приноси нижи, а квалитет плодова слабији. Земљишта која садрже више од 70 % укупне глине, такође, се не препоручују за оснивање засада шљиве. Најбоља pH вредност земљишта износи 5,5 до 7, што значи да шљива захтева благо кисела до неутрална земљишта, док јој алкална и заслањена не одговарају.
Европска шљива се гаји између 30 и 60 степени северне географске ширине. Као и за већину воћних врста умерено-континенталне климе, услови у којима шљива најбоље успева су брдско-планиснки терени са 200 до 600 метара надморске висине, са северном, североисточном или северозападном експозицијом. Шљиви погодују благи нагиби, око 5 %, док долине и котлине треба избегавати услед накупљања хладног ваздуха и чешће појаве позних пролећних мразева.
Џанарика добра само ако се бере машински
Моја је препорука, да ако се механизовано беру плодови шљиве, треба ићи са генеративном подлогом џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.), међутим уколико се производи шљива за свежу употребу онда се полако мора прећи на вегетативне подлоге слабе бујности или средње бујности. Ако се користе кржљавије подлоге као што су TORINEL ili RUBIRA, онда се сорте могу садити на растојању 4×1,30 до 1,50 метара и у том случају је обавезна фертиригација. Уколико се сорте саде на средње бујним подлогама, као што су VAVIT и ISTHARA, а препоручујем растојање 4×2 метра, овде није неопходан систем за заливање, већ само, можда као додатна агротехничка мера – зелена резидба.
Трошкови производње би се знатно снизили, јер је лакша берба и резидба, с обзиром на то да би се све обављало са земље. Убудуће би требало прилагодити и тресаче за ове средње бујне подлоге. На основу мог искуства, принос на овим вегетативним подлогама, а и квалитет плодова је далеко већи, на тај начин би се повећала производња и квалитет плодова. Треба размишљати и о интродуковању подлога које су отпорне на вирус шарке шљиве а то су подлоге DOCERA И DOSPINA.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
