Горан Блануша из Ашање код Пећинаца, који се с породицом више од 20 година бави овим послом, на 100 хектара производе у просеку 3.500 тона, а у бољим годинама и читавих 5.500 тона лубеница годишње.
– Лубеница неће сазрети ако нема довољно сунца, а због велике влаге појавиће се болести. Сваке године гледам у небо, јер од времена зависи да ли ће сезона бити успешна – каже Никола Пантовић, бостанџија из Радмиловића код Кнића.
С око 19 хиљада хектара лубеница у Србији просечно уберемо око 250 хиљада тона годишње. Половина се произведе у Војводини, а остатак у неколико региона Србије. Производња диња у нашој земљи нешто је мања, али је свакако на узлазној путањи. Већина ових слатких плодова наћи ће се током овог лета на нашим трпезама, а мањи део и на светској пијаци.
Највећи прошлогодишњи произвођач лубеница у Југоисточној Европи, како је пренела Бета, јесте Горан Блануша из села Ашања у општини Пећинци, који се с породицом више од 20 година бави овим послом. Они на 100 хектара производе у просеку 3.500 тона лубеница годишње. Прошле године гајио је седам врста лубеница и две врсте диња.
Како је рекао новинарима, на његовом пољопривредном имању беру лубенице свакога дана од почетка јула до почетка новембра, а приноси, у зависности од временских прилика, крећу се од 40 до 80 тона по хектару, док укупан годишњи род може да достигне и 5.500 тона. Скоро 90 одсто произведених лубеница пласирају на домаће тржиште, док остатак из Ашање извозе у Данску.
Израелска диња биља од домаће
– Гајим израелску дињу. Она је захвална, јер може дуго да стоји након брања и добра је за транспорт. Не пуца као некадашње домаће диње које су некада наши гајили. Оне су одмах после бербе морале да се продају. Диња тражи мало више неге, јер је чешће нападају болести, него лубенице, али се надам да ћу добро проћи, јер је род добро понео – каже Никола Пантовић.
Ту су и купус и кромпир, ако бостан подбаци
У околини Кнића лубенице и диње се гаје на око 15 хектара и све је више нових засада, а један од највећих произвођача је Никола Пантовић из села Радмиловић. Његова производња је на отвореном, те род зависи највише од временских прилика. Прошле године било је доста кише, а потом је завладала велика суша.
– Лубеница неће сазрети ако нема довољно сунца, а због велике влаге појавиће се болести. Сваке године гледам у небо, јер од времена зависи да ли ће сезона бити успешна – каже Пантовић.
У новијем таласу произвођачи углавном одустају од старих сорти и оријентишу се на нове.
– Моја породица сада гаји четири нове сорте лубеница. То су фантазија, каристан, талисман и ливија. Стижу фазно, тако да берба траје од јула па до јесени. Просечни приноси варирају од године до године и крећу се од 30 до 50 тона по хектару. Цена такође варира. Некад је исплативо, некад и није. Зато смо принуђени, као и сви остали, да комбинујемо. Поред бостана, гајим купус и кромпир како бих покрио евентуални губитак у једној од ове три културе и опстао – објашњава нам овај произвођач.
Како одабрати лубеницу?
Познаваоци лубеница кажу да постоје основна четири правила како одабрати добру лубеницу на пијаци.
-Женска лубеница на страни супротној од петељке има траг цвета величине новчића, а мушке величине тачке. Женске лубенице су слађе.
– Врсте које се код нас најчешће продају имају светле шаре на зеленој позадини. Код зреле лубенице шаре су широке.
– Код слатке лубенице лозица уз петељку је сува. Зрела лубеница је на додир масна и глатка.
– Плод зреле лубенице требало би да одзвања када куцнете по њој.
Природа и тржиште одређују зараду
Пантовић каже да би цена од 20 динара по килограму била довољна да не буде на губитку. А трошкова је доста, почевши од производње расада која траје до 35 дана. Треба на парцели развући фолију, платити раднике да посаде расад из пластеника, нађубрити, поправити систем за наводњавање, плус три до четири прскања против болести. Трошкови су константа, а за приходи зависе од природе и од тржишта. На почетку прошле године, рецимо, биле су обилне кише и домаћа лубеница је каснила…
У општини Житорађа под лубеницом је око хиљаду хектара. Произвођачи се слажу с тим да је производња бостана скупа, јер тражи доста улагања, првенствено за наводњавање. Када је наводњавање боље, принос је и до три пута већи, те се по хектару може убрати од 50 до 60 хиљада килограма. Једина брига до краја бербе, која обично траје до друге половине августа, јесте да откупна цена буде оптимална.
Занимљиво је да и лубеница и диња траже сличне услове гајења, те су парцеле најчешће једна до друге. Ако због ниских температура земљишта диња не никне за дванаест дана, семе иструне, као и код лубенице. Оптималне температуре за раст и развој диње су од 25 до 30 степени. Подноси високе температуре, као ретко која биљка, а њена отпорност на врућине је 1,5 пута већа од лубенице.
– Диња не може да успе без директне сунчеве светлости. Облачно и прохладно време јој сметају. За дињу је неопходно 1.200 часова директног сунца током вегетације. Слично је и с лубеницом – прича произвођач Никола Пантовић.
Тутанкамонове семенке и Чарлсова сорта
Историјски документи сведоче о томе да се лубеница гајила у долини Нила у време старих Египћана. Тако су у гробници краља Тутанкамона пронађене њене семенке, те се претпоставља да су му биле омиљена посластица.
Сорту коју данас најчешће једемо је узгојио Чарлс Фредрик Андрус тек 1954. године. Названа је Charleston Gray, а постала је популарна због величине, облика и укуса. Занимљиво је да данас готово све лубенице потичу управо од ове сорте.
Диње су први пут култивисане у Ирану пре неколико хиљада година. Добра диња мора да има снажно изражен тропски мирис, а њено сочно месо најбоље је када је на граници презрелости. Неке су толико слатке да шећер буквално цури кроз кору. Дињу гурмани једу и са сланим јелима, рецимо с пршутом или козјим сиром.
Ризница антиоксиданаса
Иако лубеницу многи сматрају воћем, она је ипак поврће и припада породици бундева. Садржи 90 процената воде и свега 300 калорија по килограму. Нутриционисти тврде да је бостан ризница антиоксиданаса, који помажу у спречавању карцинома, кардиоваскуларних и других болести. Снижава крвни притисак и одличан је за чишћење организма од токсина.
– Није лоше обрати бостан, али га треба и јести. Лети ће освежити организам, хидрирати га и допринети нашем здрављу. Богат је витаминима А, Б6 и Ц, магнезијумом, калцијумом, цитрулином, ликопеном. Стимулише рад бубрега и повољно утиче и на здравље срца и крвни притисак, ублажава и различита упална стања – каже др Драган Васиљевић, из Института за јавно здравље у Крагујевцу.
Ни диња не заостаје за лубеницом као здраво освежење. Знамо је као воће које расхладимо и радо једемо током врелих летњих дана, а уствари, и она је поврће. Припада породици краставаца и такође је нискокалорична због високог садржаја воде од 90 одсто. Истраживања указују да смањује ризик од гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних и низа других болести. Садржи висок ниво калијума, па једино треба умерено да је конзумирају особе које узимају бета-блокаторе, јер могу да повећају ниво калијума у крви. И за особе, којима бубрези не функционишу нормално, претерано конзумирање калијума може бити штетно.
Б. Ненковић
Добро јутро број 579 – Јул 2020.
