Проређивање јабука једна је од мера која највише плаши воћаре, а веома је важна. Проф. др Франци Штампар са Биотехничког факултета у Љубљани, који је консултант воћарима широм Европе, тврди да је то и најтежи посао у воћњаку.
- Проређивање јабуке за мене је шпекулативан и третмански најтежи третман – каже Штампар – јер се за кратко време треба одлучити о пет- шест могућности, како бисмо смањили број плодова на стаблу. После зимске резидбе остављамо око 120-130 цвасти, јер не желимо више од 120 јабука на стаблу, а у свакој цвасти имамо барем 6-7 цветова. Ако све то остане, добићемо јабуке од 35 па до 55-60 милиметара и следеће године имамо празно стабло.
Када плодови достигну 12 до 14 милиметара, време је да се вишак плодова одстрани.
- Паметна глава нам вреди више од стотину руку, јер руке никако не могу проредити воћњак за исти новац како то може хемијски да се уради. Зато се нигде не ради механичко проређивање, осим у Кини – каже проф. Штампар. – Тамо раде ручно проређивање, а остали се одлучују за хемијски третман. Он се базира на блокади производње хране и фотосинтезе на три до четири дана и онај који је први, дакле „king flower“, добије храну. Остали подови не, и једноставно абортирају.
За хобисте – маказе!
Механичко проређивање плодова може да се обави код појединачних стабала или у мањим воћњацима коришћењем малих маказа. Секу се дршке плодова око централног плода, где у цвасти има више од 2 заметнута плода. Овакво проређивање је споро, али је веома добро, јер се у круни остави равномерно распоређен и оптимални број плодова.
У интензивним системима гајења на већим површинама, препоручује се проређивање хемијским путем, употребом препарата који имају својство биорегулатора и након њихове примене опадају периферни плодови. Проређивањем плодова омогућава се нормално образовање цветних пупољака и редовна родност јабуке. Проређивање утиче на повећање просечне масе плода, бољу обојеност, виши садржај растворљиве суве материје и киселина.
Неке сорте јабуке, попут златног и црвеног делишеса и грени смита, склоне су преобилном заметању плодова. После прецветавања, централни плодови у цвасти брзо расту. Дршке плодова су зелене и не отпадају после прецветавања. Периферни плодови, настали из исте цвасти после прецветавања, уколико су услови за опрашивање и оплођење били лошији, заостају у порасту у односу на централне плодове, и њихове дршке 5 до 7 дана после прецветавања почињу да жуте, суше се и отпадају. Уколико 10 дана после прецветавања нема промена на лисним дршкама, а плодови расту и развијају се нормално, треба их проредити.
Међутим, овај стручњак саветује додатан опрез, јер неки третмани обављају се хемијским процесом, али машинама.
- То апсолутно не саветујем воћарима у Србији, јер имате ервинију. Једно заражено стабло може пренети ервинију на стотине других по целом воћњаку. Важно је знати и да се овај третман обавља кад се 70 посто цветова отвори, а то последњих година пада углавном почетком априла, што је рано јер може лако да се деси да наиђе мраз кад смо већ проредили цвасти, и тада на јабукама не остане ништа. То, на жалост, има везе с климатским променама – додаје проф. Штампар.
Пазити на дневне и ноћне температуре
На ефикасност хемијског третмана битно утичу временске прилике, нарочито питање да ли су дневне и ноћне температуре одговарајуће. Дневна температура за успешан третман је од 18 до 22 степена, па и до 25.
- Али, битније су ноћне температуре. Ако у време третмана падну испод 10 степени, средства која користимо нису делотворна. Произвођачи највише греше кад чекају предуго и на крају узму преслабу концентрацију, или крену прерано па узму неправилну концентрацију. Многи уопште не прате време, него то раде на сопствени добар осећај, а то је најгора варијанта. Дакле, одраде третман да би себи рекли „обавио сам тај посао“ – каже проф. др Франци Штампар.
Овај стручњак саветује да се сачека с проређивањем, ако је почетком априла и даље хладно и ништа се не дешава у воћњаку.
- Неки пут треба сачекати и 14 дана да бисмо одрадити тај посао, зато је овај третман највише шпекулативан. Потребно је много знања и вештине, и то је тема која много мучи воћаре. Они се уплаше, па не ураде проређивање, мислећи да ће се то само проредити. То може да се деси код неких сорти попут ајдареда, али код голден смита и црвеног делишеса – никада. Ако изостане проређивање, добићемо ситне, неквалитетне јабуке које не могу да се продају – закључује каже проф. Штампар.
Б. Ненковић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
