Дан воћара је и одзивом произвођача и нивоом предавача и одјеком у нашој јавности у потпуности потврдио свој значај као почетак једне нове праксе у служби развоја воћарства у Србији.
Више од 270 произвођача воћа из целе Србије и неколико десетина новинара имали су прилику да чују шта о актуелном стању и перспективама нашег воћарства имају да кажу најодговорнији представници политике и државе, Задружног савеза и задруга, аграрних фондова, науке и струке.
Оно што смо у априлском и мајском броју најављивали, оно што је наша редакција иницирала, Покрајински секретаријат за пољопривреду здушно подржао, Новосадски сајам прихватио и што смо неколико месеци заједно и уз помоћ бројних пријатеља припремали – догодило се. У Новом Саду је, у оквиру 86. Међународног пољопривредног сајма, 15. маја одржан Први међународни дан воћара. Више од 270 произвођача воћа из целе Србије и неколико десетина новинара имали су тако прилику да чују шта о актуелном стању и перспективама нашег воћарства имају да кажу најодговорнији представници политике и државе, Задружног савеза и задруга, аграрних фондова, науке и струке.
Како и приличи, скуп је у име Владе РС отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, а затим су се присутнима обратили и наши пријатељи и вишегодишњи сарадници, представници струке и науке. Велико је задовољство било имати партнера у Италији и пријатеља Међународног дана воћара из Туниса, који су нам приближили развој нових технологија и пренели искуства из њихових земаља. Дан воћара је и одзивом произвођача и нивоом предавача и одјеком у нашој јавности у потпуности потврдио свој значај као почетак једне нове праксе у служби развоја воћарства у Србији.
Са великим задовољством и радошћу због успешног организовања једног овако великог и значајног догађаја и због учешћа у стварању нове традиције за наше воћаре преносимо резиме скупа и надамо се да смо успели да оправдамо ваша очекивања и одговоримо на многе недоумице. Почнимо цитатом проф. др Зорана Кесеровића о томе да „припрости људи презиру науку, лукави јој се диве, а мудри се њоме користе“. И зато – будимо мудри.
ПРОФ. ДР ЗОРАН КЕСЕРОВИЋ
Сортиментом против климатских екстрема
Неопходно је подизање засада у одговарајућим агроеколошким условима, прилагођен избор воћних врста као и сорти и подлога датом рејону, подизање засада са противградном мрежом, постављање антифрост система, осигурање засада и удруживање произвођача у задруге.
– Оно што је поезија у књижевности, то је воћарство у пољопривреди –надахнуто је почео предавање проф. др Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду на тему „Рејонизација и утицај климатских промена на воћарску производњу“.
Истакао је да је током последњих 15 година у Србији повећана производња воћа 2,5 пута, а у Војводини чак 4,5 до 5 пута. То се објашњава чињеницом да у Војводини нема великих осцилација и производња је прилично уједначена. Разлог за ово су јако добри подстицаји за развој интензивне производње. Сада Србија произведе годишње око 1.400.000 тона воћа. Прошле године произведено је око 460.000 тона јабуке, што потврђује чињеницу да смо код ове воћне врсте направили највећи помак.
Расту штете од града
-У последњих осам година урађене су анализе које се односе на утицај ниских температура током зиме, раних пролећних мрезева и високих летњих температура на воћарску производњу. На осцилације у овој производњи нарочито утичу нагле промене температура током фазе мировања, лоши услови за време опрашивања и оплодње и олујни ветрови који раније нису били присутни на нашим просторима, као и ожеготине на покожици плодова и на листовима – обајснио је проф. др Зоран Кесеровић и додао да је важно изабрати прави сортимент да би се ова појава избегла.
На нашим просторима много ожеготина имају крушке „виљамовка“, „санта марија“ и „конферанс“. Војводина, због ниског процента влаге у ваздуху, није погодна за производњу малине. Због тога су се на овом воћу масовно јављале ожеготине. То је прошле године довело до крчења засада. Таква појава присутна је и код боровнице, којој такође не погодује војвођански рејон. Увећавају се и штете од града, те се засади обавезно морају подизати са противградним мрежама које штите и од ожеготина. Све видљивија је и рђаста превлака. Код свих воћних врста треба се одлучивати за сигурну технологију која је прилагођена климатским променама.
Значај рејонизације
-Због свега овога веома је важно урадити рејонизацију. Овај посао наредне године ће бити завршен. На основу њега, даваће се препорука које се воћне врсте могу гајити на одређеним надморским висинама. Примера ради, због измрзавања, кајсија није погодна за просторе Војводине. Када је реч о савремној технологији, највише смо напредовали код јабуке, трешње и боровнице. По мени, боровница је једна од најперспективнијих биљних врста у Србији. Дакле, неопходно је подизање засада у одговарајућим агроеколошким условима, прилагођен избор воћних врста као и сорти и подлога датом рејону, подизање засада са противградном мрежом, постављање антифрост система, осигурање засада и удруживање произвођача у задруге – препоручио је проф. Др Кесеровић.
Професор је још једном поновио да она земља која схвати да подстицаје треба давати за технологије које су прилагођене климатским променама, сутра може бити конкурентна другим земљама.
Курт Верт: Јужни Тирол за пример
Светска организација за храну FAO одабрала је Јужни Тирол као најбољи могући пример удруживања произвођача кроз кооперативе. Овом успеху највише је допринело увезивање различитих партенера. Један од важних сегмената је робна марка ове италијанске области. Истраживачка станица Лајмбург једна је од битних карика у ланцу. Део мреже су сертификационе куће које контролишу производе. У овој области постоје две велике сложене кооперативе, једну чини 18, а другу 6 мањих кооператива.
– Захваљујући свим овим организацијама, имамо висок ниво производње воћа. Од 70-их година прошлог века па на овамо можемо да пратимо цену јабуке, те је приметно да сваких 10 година долази до пада откупних цена за 10 до 20 одсто. Насупрот томе, принос по јединици површине у истом периоду је повећаван. Укупан приход по хектару битно се не мења, осим неких екстремних година – објаснио је Курт Верт.
Бранислав Недимовић: Нова тржишта, прерада, гаранције
Отварајући Међународни дан воћара, министар пољопривреде Бранислав Недимовић поручио је да држава много ради на отварању нових тржишта за извоз воћа и као пример навео евроазијско тржиште које нуди одређене погодности којих нема на другим. Министар је најавио да ће у јулу бити потписан посебан споразум са Руском Федерацијом о фитосанитарној заштити са циљем да се спречи реекспорт.
-Осим руског, неопходна су нам и тржита Средоземља и Блиског истока. Без нових тржишта и без прерађивачке индустрије не можемо, јер нећемо имати коме да продамо нашу робу – реко је Недимовић.
Према његовим речима, држава развија још неколико прерађивачких капацитета. Један од њих је у Ариљу и намењен је преради малине, други ће бити у Коцељеви, трећи у Блацама, а четврти на простору општине Бачка Топола.
-Потписан је и споразум са Америчком агенцијом за међународни развој USAID о оснивању посебног Гарантног фонда за воћарство и повртарство. Он ће се односити на старт ап програме и на оне који су већ започети. До сада је било потребно да се обезбеди 100 одсто гаранције за кредит. Овим Фондом 60 одсто новца обезбедиће држава заједно са USAID, а преостали проценат обезбеђиваће инвеститор. Имамо капацитет од 50.000.000 долара за инвестиције које се односе на подизање засада и на прераду воћа. Од септембра ћемо започети овај пакет код пословних банака – рекао је Недимовић.
Др Вук Радојевић: Покрајина је ту да помогне
-Произвођачи морају да се удружују, заједно да подижу складишне капацитете и на тај начин заштите своје интересе на суровом тржишту пољопривредно-прехрамбених производа. У последњих неколико година, уз подршку републичке и покрајнске владе, све више на значају добија удруживање у земљорадничке задруге – порука је покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вука Радојевића.
-Од прошле године први пут имамо нов термин – сложена задруга. То је модел опстанка малих произвођача. Неопходно је променити ниво свести и ту морамо почети од појединца, односно индивидуалног пољопривредног произвођача. Морам да истакнем да и ми на покрајинском новоу мере подршке аграру прилагођавамо онима на републичком нивоу. На тај начин смо добили складан сет мера према свим пољопривредницима, а посебно према воћарима – рекао је Радојевић и позвао воћаре да искористе субвенције које су им на располагању.
Радислав Јованов: Задруге услов напретка
Задругарство поново куца на врата, поготово у воћарству. У Србији је у току акција „500 задруга у 500 села“. Нове задруге имају претежно воћарски карактер. У Војводини има више десетина задруга којима је основна делатност воћарство.
-Желим да изразим задовољство што су воћари добили свој дан на овој престижној сајамској манифестацији. Сведоци смо да је воћарство у експанзији, да пољопривредници који се баве овим послом знају да он може бити много уноснији у односу на ратарство, посебно када се у обзир узме чињеница да су наши поседи уситњени. Такође је познато да је воћарска производња изузетно скупа, да је конкуренција сурова и јака. Да би се све ово превазишло и да би се вратила уложена средства, воћари морају да се удружују у задруге – рекао је Радислав Јованов, председник Задружног савеза Војводине.
Из Африке се, као пријатељ Дана воћара, представио и Тунис. Ова земља је, захваљујући сунчаној, умереној медитеранској клими током целе године, добро позната по разноликости, добром квалитету и укусу воћа. Највећи је светски извозник урми. Прошле године Тунис је у 85 земаља на пет континената извезао више од 130.000 тона урми чија вредност је била око 53.000.000 евра.
Италија и Тунис позивају на сарадњу
Овогодишњи Први међународни дан воћара окупио је и пријатеље и партнере из иностранства. Испред земље партнера – Италије, директорка италијанске Агенција за спољну трговину Марина Скоњамиљо је истакла да је воћарство изузетно занимљива тема, а један од семинара који су прошле године организовали на овом сајму био је посвећен овој грани пољопривреде. Ове године акценат је био на иновацијама у пољопривреди, на иновативним технологијама, а оне се и те како тичу и воћарства. Подсећања ради, београдска канцеларија италијанске Агенције за спољну трговину свима отвара врата и увек је на располагању за пружање подршке и информација свакоме коме је потребан контакт са италијанским воћарима.
-Када је реч о осталом воћу као што су бресква, нектарина, грожђе, диња и лубеница, такође намењеном и за извоз, њихова производња расте – истакао је његова екселенција Сејф ала Режеб, амбасадор Туниса, и напоменуо да његова земља има више од 150 компанија које извозе ово воће и које желе да се позиционирају у Србији, која за њих представља капију и за остале земље Балкана.
До новца уз помоћ фондова
Финансирање производње највећи је изазов за све произвођаче и прерађиваче воћа. Осим субвенција од стране Републике и Покрајине, повољне кредитне линије Војвођанима нуде три фонда.
– До сада смо имали 46 затева у области воћарства која смо одобрили у износу од 136.000.000 динара. Може се конкурисати за набавку нове и половне пољопривредне механизације, за противгрдне мреже, набавку система за наводњавање, као и за ограде за воћњаке. Каматне стопе су најниже и износе од 1 до 3 одсто. Постоји један бескаматни кредит и он се односи на развој сеоског туризма. Њега суфинансира Покрајински секретаријат за привреду и туризам – рекао је Горан Савић, директор Развојног фонда Војводине.
Кредити Покрајинског фонда за развој пољопривреде намењени су и воћарима и односе се на набавку нове погонске и прикључне механизације са роком отплате до пет година и са каматном стопом од 1,5 одсто. Постоји могућност да приликом набавке нпр. воћарско-виноградарског трактора сам трактор буде предмет залога. Неопходно је обезбедити 20 одсто учешћа из сопствених средстава код добављача.
-Присутна је и кредитна линија за набавку противградних мрежа код које треба обезбедити залог у пољопривредном земљишту 1,5 пута већи од вредности кредита са каматном стопом од 1,5 одсто. Постоји и кредит за набавку система за наводњавање са каматом од један одсто и роком отплате пет година. Све наше кредитне линије краси податак да се током грејс периода не зарачунава ни интеркаларна камата, тако да кредит апсолутно мирује. Пре две године настала је кредитна линија намењена подизању вишегодишњих засада. Код ње је грејс период три године – објаснио је Александар Богдановић, директор Покрајинског фонда за развој пољопривреде.
Све кредитне линије усклађене су са мерама подстицаја Покрајинског секретаријата за пољопривреду и републичког ресорног министарства. Први пут од прошле године постоји могућност да се за све ове мере аплицира путем предрачуна.
-Тренутно је Гаранцијски фонд Војводине једина институција тог типа у Србији и у том смислу требало би да се угледамо на Италију, јер у овој земљи постоји више од 20 граранцијских фондова. Суштина је да овај фонд својим клијентима обезбеђује лакши приступ финансијском тржишту, уз гаранције пословним банкама које даје уместо клијента и гарантује за целокупан кредит и све камате, а у случају да из неког разлога клијент не може да исплати кредит. Наше линије нису временски ограничене и намењене су за набавку пољопривредне механизације, опреме, куповину земљишта, изградњу хладњача, подних складишта, силоса, затим за куповину репроматеријала и сл. – рекао је Ђорђе Раковић, директор Гаранцијског фонда Војводине, уз напомену да се услови договорају са банакама, а када гаранција стиже из овог фонда, банка снижава камату, јер нема ризик у пласману.
ЕКСПЕРТ ЗА ВОЋАРСТВО ИЗ ИТАЛИЈЕ КУРТ ВЕРТ
Излаз из хемијског ћорсокака
Одговор је био увођење интегралног управљања заштитом од штеточина, пре свега увођењем корисних инсеката – предатора, вођењем рачуна о томе када и како се спроводе третмани и акцентовањем превенције.
Интегрална и органска производња, развој нових технологија заштите – била је тема италијанског експерта за воћарство Курта Верта. Од 50-их па све до 80-их година прошлога века једини начин на који се гледало на производњу воћа била је употреба хемијских средстава. Све се решавало увођењем нових пестицида, њиховим комбинацијама, повећањем доза приликом примене.
Верт је то објаснио примером из праксе у Јужном Тиролу. Инсектицид гусацион који је познат и у Србији, у касним седамдесетим годинама девет пута је примењен у једном засаду. И поред оволиког броја третмана резултат, када је у питању јабуков смотавац, био је јако лош. Што се више прскало, више је било проблема са овим штеточинама. Највећи проблем који је створила примена инсектицида је енормна појава гриња. Током три деценије сваке године увођен је по један нов акарицид као нова активна материја за борбу против гриња. Због тога се ушло у слепу улицу из које се морао пронаћи други излаз.
Три листе заштитних препарата
– Одговор је био увођење интегралног управљања заштитом од штеточина, пре свега увођењем корисних инсеката – предатора, вођењем рачуна о томе када и како се спроводе третмани и акцентовањем превенције. Почетак интегралне производње воћа био је да прво поделимо заштитна средства која су тада била у употреби, на три листе. Зелена листа садржи препарате који нису штетни за корисне организме, на жутој листи су они који проузрокују извесну штету, a на црвеној они које би требало избегавати. После две–три године били смо изненађени постигнутим ефектом који је био много бољи од очекиваног. Наш пут успеха био је тај да уопште не користимо средства са црвене листе. Зато увек радите у своју корист и немојте безусловно да слушате хемијске куће – поручио је Верт.
Према његовим речима, први корак у интегралној производњи је да се одаберу средства са зелене или жуте листе. Овим приступом за 20 година смањен је број третмана инсектицидима на један или ниједан. Јабуков смотавац који је био проблем, елиминисан је употребом феромонских узбуњивача. Све ово организационо је урађено тако што је основана радна група за интегралну производњу воћа у Јужном Тиролу – Агриос која окупља све у процесу производње, од произвођача, откупљивача па до саветодавних служби. Поред националних смерница које даје италијанско Министарство пољопривреде, праве се и локалне смернице за интегралну производњу воћа.
Упутства за интегралну производњу
Тада су и дате дефиниције интегралне производње. Прва наводи да је реч о економски прихватљивој производњи квалитетних плодова која на најбољи могући начин штити људско здравље и околину. По другој дефиницији, реч је о пољопривредном систему производње воћа који користи све доступне начине да би на минимум свео употребу хемијских средстава. Да би произвођачи у потпуности схватили којих правила треба да се придржавају, издат је Приручник о интегралној производњи.
-Упутства у Приручнику наводе да једном у пет година сви произвођачи морају да ураде анализу земљишта, а чешће и анализу листова и плодова. Употреба хербицида ограничена је искључиво на тзв. хербицидни појас који не би требало да буде шири од 70 центиметара. Листа дозвољених препарата је кратка. Препоручљиво је да се користи наводњавање кап по кап и различите методе превенције. Веома је важно да се на прави начин одржавају прскалице. Није дозвољена употреба хемикалија које су сврстане у групу „врло токсичне“. О сваком кораку који се предузима у воћњаку мора постојати писана евиденција. Постоји независно сертификационо тело које контролише све произвођаче и кооперативе. Сваки произвођач мора да потпише да стоји иза тога што је навео да је рађено у његовом воћњаку. Они који не желе да буду подвргнути овој контроли, добијају за 10 до 15 центи нижу цену плодова. Овакав систем заиста добро функционише и мислим да би могао да заживи у Србији – рекао је овај стручњак.
ПРОФ. ДР БРАНИСЛАВ ВЛАХОВИЋ
Зашто опада извоз воћа
Извоз воћа ограничавају пре свега ниски приноси, мере аграрне политике у домену производње, висока улагања, скромна производња у органском систему гајења, недовољан квалитет и ценовна неконкурентност. Наше извозне цене су веће од увозних.
Важно питање за све произвођаче је где продати оно што је произведено, да ли је то домаће тржиште или је то извоз. Због тога је проф. др Бранислав Влаховић, агроекономиста са Пољопривредног факултета у Новом Саду, сагледао какав је извоз воћа из Србије, које воће и где највише извозимо, какав је увоз, какав је биланс спољнотрговинске размене и како да унапредимо извоз воћа, пре свега какво је место воћа у укупном аграрном извозу Србије.
-Према стандардној међународној трговинској класификацији, воће и поврће налазе се на првом месту за разлику од житарица које су раније имале доминантну позицију. Ово је са становишта профитабилности свакако добро. У извозу доминира јабука, затим бресква, шљива, трешња и вишња, које су јако перспективне воћне врсте, а расте и извоз јагоде. Највише свежег воћа извозимо на тржиште Руске Федерације, које је апсорбовало скоро три четвртине овог извоза. У Немачку одлази пет одсто, исто толико у БиХ, Аустрију три одсто. Ове земље купују више од 80 одсто нашег воћ – објаснио је Влаховић.
Замрзнуто исплативије
Када је реч о извозу замрзнутог воћа, бележи се позитиван тренд. Прошле године тај извоз износио је 222.000 тона. Највише се извози замрзнута малина, реч је о 100.000 тона у вредности од 220.000.000 долара, тако да је у укупном извозу на другом месту, одмах иза шећера. Купина и дудиње значајно учествују у структури нашег извоза, као и замрзнуте вишње. Према Влаховићевим речима, гледано по регионалним групацијама замрзнуто воће највише извозимо у ЕУ, и то више од 80 одсто, што се може окарактерисати као добра извозна дестинација. Немачка апсорбује скоро трећину нашег замрзнутог воћа, Француска око 14 одсто, Русија и Велика Британија око шест. Прошле године, у односу на претходне две, имали смо значајан пад извоза воћа.
-Овај податак треба да нас забрине и морамо поставити питање због чега је то тако. Укупна вредност извоза воћа из Србије прошле године износила је 620.000.000 долара. Нешто веће учешће је свежег у односу на замрзнуто воће. Када се у обзир узме вредност, замрзнуто воће има значајније учешће у односу на извоз свежег. Ово је позитивна чињеница јер на тај начин остварујемо већи девизни прилив, односно – имамо већу профитабилност.
Неопходна стратегија извоза
Влаховић је поставио питање да ли до опадања извоза долази зато што смо се оријентисали на руско тржиште, или је реч о сортама, ценама, захтевима иностраних потрошача. Ограничења извоза нашег воћа на нивоу државе су пре свега ниски приноси, мере аграрне политике у домену производње, висока улагања, скромна производња воћа у органском систему гајења, неопходност повећања квалитета и ценовне конкурентности. Наше извозне цене су веће од увозних.
-Треба да причамо о маркетиншком концепту пословања и теми да ли пратимо потребе и захтеве тржишта, да ли можемо да их задовољимо сортама које имамо, паковањем од биоразградиве амбалаже, конкурентном ценом и промотивним активностима. То значи да нам је неопходна одговарајућа стратегија извоза која треба да буде конципирана према одабраним тржиштима и сегментима. Не треба заборавити да морамо водити рачуна о трендовина у западним земљама и да им се морамо прилагођавати. Због тога је овај скуп јако битан за наше произвођаче – нагласио је професор Влаховић и поручио да су за изграђено поверење потребне године, а за деградацију није потребан доказ већ само сумња. То значи да никако не смемо дозволити да потрошач посумња у наше воће.
БОЖО ЈОКОВИЋ, ДИРЕКТОР ЗАДРУГЕ У АРИЉУ
„Да се нисмо удружили, ништа не бисмо урадили“
А како то изгледа када се удруже воћари из пет региона, објасно је Божо Јоковић, директор Прве српске сложене задруге из Ариља.
– Наша задруга окупља произвођаче из неколико региона, почев од Врањске Бање, преко Ариља, Петровца на Млави, Смедеревске Паланке до Крагујевца. Укупно пет задруга радиће сабир и примарну производњу са задругарима и кооперантима. Имаћемо нов приступ производњи, јер се морамо прилагодити захтевима тржишта. Истина је да нисмо на време почели да користимо еминентни садни материјал, заштиту, технологију узгоја. Због тога се сада, да тако кажем, налазимо у бунару. Једина могућност да изађемо из ове ситуације је да направимо заокрет који подразумева излазак са свежим пласманом одабраног сортимента. Више ћемо ићи на пластеничку производњу, док на отвореном простору воћњаци морају имати противградне мреже. Ове године у оквиру сложене задруге подиже се засад малине италијанске сорте „енросадира“ на 1,5 хектара…
И, како Јоковић каже, ништа од овога не би урадили да се нису удружили и направили задругу, да нису аплицирали у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и у пројекту „500 задруга у 500 села“.
Према речима директора Јоковића, без финализације производње нема ни напретка. Ова сложена задруга ће до краја ове и наредне године имати четири врсте својих производа и то: замрзнути програм, дехидрација воћа савременом технологијом, пласман свежег воћа као и топла прерада, односно производња воћних сокова и компота од неколико врста воћа.
Добро јутро број 566 – Јун 2019.
