Рекордне површине под пшеницом у Србији у последњих седам година! Хлебно зрно јесенас је посејано на више од 725.000 хектара, што је повећање од 16 процената у односу на прошлу годину. Због исушивања површинског слоја земљишта пшеница неуједначено ниче на парцелама. Уз то, готово у свим регионима у земљи појавиле су се лисне ваши и цикаде, па су многи произвођачи морали да заштите биљке инсектицидима, што није уобичајено за ово доба године.
Будући да су летос бројни пољопривредници у Средњем Банату због суше остали без приноса кукуруза, многи су одлучили да ове повећају производњу пшенице.
Да су се произвођачи одлучили да иду на извеснији род и принос потврђује и податак да је пшеница у читавој земљи заузела највеће површине у последњих 7 година, а можда и дуже.
– Оптимални рок за сетву пшенице је од 5. до 25. октобра, али код нас се пшеница сеје и цео новембар, а било је година када је сетва зашла у децембар. И ове године је сетва почела пре оптималног рока и сејана је и након оптималног рока, због повећања засејаних површина које су, према подацима са терена, тренутно веће за 16 посто него претходне године. То значи да је пшеница сигурно засејана на 725.000 хектара у односу на прошлогодишњих 621.000 хектара. Али, треба имати у виду да ови подаци нису коначни, јер их ми прикупљамо и током децембра, док се не заврши ницање на свим парцелама када је ситуација у потпуности прегледна. То значи да је могуће да коначне површину буду и знатно веће. Неке најоптимистичније максималне процене иду чак до 800.000 хектара – каже Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије.
– Оно што је сада важно јесте да произвођачи набаве минерално ђубриво, јер без њега нема рекордних приноса. Такође, морају да обрате пажњу на инсекте, пре свега, на лисне ваши и цикаде. Оне нису нанеле озбиљну штету до сада, јер су озбиљни произвођачи заштитили усеве у складу са препорукама, а и због тога што се проблеми код усева који нису третирани јављају тек на пролеће. Појавила се и жута рђа, али на коровима и трави. Још је нема на пшеници. Она може, али не мора бити пренета на овај усев – додаје Савовић.
Коришћење инсектицида у ово доба године није уобичајено, али су многи произвођали били принуђени да заштите усеве, кажу стручњаци. За то су у највећој мери, објашњавају, сами криви.
– Директне штете од ваши и цикада нису велике, јер се хране биљним соковима. Међутим, индиректне штете су значајније зато што су преносиоци вируса који проузрокују патуљавост пшенице и јечма. У којој мери су ови инсекти имали присутан инфекциони потенцијал, у овој фази није могуће утврдити, те је једина мера била управо сузбијање вектора вируса. Симптоми вируса су регистровани на парцелама стрних жита током прошле године и произвођачи су то могли да примете у виду заостајања у порасту, жутила биљака у мањим или већим оазама, а било је и потпуно уништених парцела. Симптоми су видљиви током фазе влатања тј. пораста биљке у стабло, кад се на зараженим усевима виде први знаци вирусног обољења и тада више ништа не може да се учини да се тај проблем превазиђе – каже Снежана Парађеновић из Прогнозно извештајне службе РЦ Зрењанин.
На самониклим биљкама су, кажу заштитари, у претходном периоду уочене и фитопатогене гљиве, а појавио се и житни бауљар. Пољопривредницима се саветује да обилазе своје парцеле и предузимају све мере заштите у складу са најавама прогрозно извештајних служби.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
