Магнолије спадају у најлепше биљке вртова. Навикли смо да се њиховим, углавном ружичастим и љубичастим цветовима, радујемо у рано пролеће. То је један од првих цветова у баштама којима нас природа обрадује после зиме. Али, из ове породице све је популарнија и зимзелена магнолија. Специфична је по томе да, иако носи назив зимзелена, за разлику од осталих, цвета током лета.
Magnolia grandiflora јој је званично име. Води порекло из Северне Америке. Спомиње се да су њени преци настањивали земљу још пре 100 милиона година. Назив grandiflora добила је по крупном цвету. Достиже висину до 20, а ширину и до 15 метара. Орезивањем се може формирати жбун или оставити да природно расте, а крошња може имати пирамидалан или класичан облик.
Атрактивна целе године
И када није у цвету, магнолија изгледа прелепо због својих кожастих, тамнозелених листова, који на полеђини имају нијансу цимет боје. Њени цветови су крупни, крембеле боје, и могу достићи пречник и до 25 центиметара. Њеним узгојем успешно се деценијама бави породица Станојчић из Врњачке Бање. Заштитни знак њиховог расадника иначе је магнолија, али су посебно поносни управо на грандифлору.
-Ова врста магнолије је врло популарна због великих белих цветова и сјајних зимзелених листова. А у јесен, од опрашених цветова формирају се крупне руменоцрвене шишарице, које фантастично изгледају уз зелене листове. Атрактивног је изгледа током целе године – слажу се Драган и Владана Станојчић, дугогодишњи расадничари.
Размножава се положеницама, резницама и семеном. Наиме, грана која се налази близу земље се стави у земљу и преко ње се стави камен да не би „искочила”. У року од неколико месеци се добија нова биљка. Ожиљавање резница је могуће једино уз фитохормон. Узимају се полуодрвенеле резнице, и то након првог, евентуално другог цветања. Резница се умочи у хормон и посади у земљу. Жиле би требало да пусти за око два месеца. Сетвом семена треба око 10 година да се добије биљка спремне за цветање, те је то посао за веома, веома стрпљиве баштоване.
Воли сунце а трпи јаке зиме
-Магнолија грандифлора захтева дубока, благо кисела и умерено влажна земљишта. Отпорна је на ниске температуре, али ако су екстремно хладне зиме ваља јој заштитити корен. Треба је садити на осунчаним положајима, док сенку не подноси баш најбоље. Потребно јој је место заштићено од јаких ветрова, па је најбоље да буде што је могуће ближе зиду куће или високе ограде, али треба јој оставити и довољно простора да се развија. Ово зимзелено дрво даје цвет од јула па чак до краја октобра, обично са шест латица боје ваниле и предивног мириса. Листови остају током целе године – каже Драган Станојчић.
Она је генерацијска биљка – траје и неколико људских живота, те је вреди засадити у дворишту, јер ће у њеној лепоти уживати неколико поколења. Магнолија, која ће неком раскошно цветати, захтева дуготрајну посвећеност. Обично људи мисле да постоје само оне са љубичастим цветовима, али, у зависности од сорте, даје неколико десетина нијанси различитих боја. Примера ради, код породице Станојчић расте чак 60 врста магнолија.
Ове вртне лепотице имају и своју историјску причу. Наиме, магнолија је добила име по ботаничару Пјеру Магнолу. Њега је Луј XИВ послао у свет да тражи најлепше биљке по целом свету за чувени Версајски врт. Тако је магнолија из Северне Америке стигла у Европу, па и код нас.
Б. Ненковић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
