Мушкатле су код нас цењене и једна су од најчешће гајених врста. Саде се у баштама, на терасама, балконима, али често украшавају и прозоре кућа. Има их неколико стотина врста, а сваке године из иностранства стигне нека нова. То нам је потврдила и Ержебет Стевић, коју смо недавно срели на Међународном сајму хортикултуре у Београду. Она у Крњачи, на Панчевачком путу, у два савремено опремљена стакленика и пластеницима укупне површине 400 квадратних метара, гаји петуније, бегоније, кадифице, салвије, зевалице, лепог јову, пркос, али и разнобојне мушкатле намењене и најпробирљивијим купцима.
– Овим послом бавимо се тридестак година и имамо на хиљаде купаца не само у нашој земљи, већ и окружењу – каже наша саговорница, коју пријатељи и купци из милоште зову тета Ержика. – Трудимо се да сваког пролећа заинтересованим купцима понудимо нове, занимљиве мушкатле разних боја, које цветају од пролећа до касне јесени. Да бисмо све то постигли, неопходно је много рада, знања, искуства, љубави… Међутим, не могу сама, па ми често помажу деца кад имају слободног времена.
Да подсетимо: латински назив мушкатле потиче од грчке речи pelargos што значи рода, пошто јој плод подсећа на кљун ове птице. Пре више од 300 година донете су из јужне Африке и преселиле су се у вртове, на балконе и прозоре кућа не само у Европи, већ на скоро свим континентима. Научници су установили да бар једна биљка у стану помаже у случају несанице, а сматра се и да цвет мушкатле доноси срећу.
– Код нас углавном успевају и највише се гаје у башти и на терасама обичне, нешто ниже усправне мушкатле. Веома су популарне висеће, енглеске или великоцветне и шаренолисне – наглашава наша саговорница. Хит ове сезоне су ледене пузаве словеначке „декора“ мушкатле, чије су лозице дугачке и до 90 центиметара, а цветови ружичасти, бели, боје јоргована, шатирани. Све више се траже и црвене, ледене пузаве мушкатле „бич“. Саде се у висеће корпе или балконске жардинијере. Обично и дуго цветаују и веома су отпорне, па им заштита од болести и штеточина није потребна. Заливају се сваки трећи дан. Да би биле здраве и боље и дуже цветале треба их сваких десет дана прихранити течним ђубривом за мушкатле, односно цветнице.
Наша саговорница Ержебет, успешно размножава ове цветнице опорог и продорног мириса, који потиче од етарских уља. Иако је уобичајено да се пелцери скидају и саде у августу, што је својствено љубитељима мушкатли – аматерима, прави цвећари то раде другачије. Матичне биљке набављају у иностранству у октобру и новембру. Кад су зиме благе, скидају обично два-три пелцера, ни кратка, ни сувише дугачка. Умачу их у хормонске препарате и стављају у контејнере са супстратом да се ожиле и одлажу у стакленик где је температура 15 степени или нешто виша. Ожиле се за двадесетак дана, а ако је топлије и раније. Затим их пресађују и припремају да би процветале крајем априла и почетком маја, кад се најчешће саде на стално место.
Д. Радивојац
Добро јутро број 544 – Август 2017.
