Насловна РАЗНО Сеоски туризам све популарнији

Сеоски туризам све популарнији

344

Рурални туризам Србије се, првенствено међу домаћим гостима, током пандемије наметнуо као примарни туристички производ који је доживео препород. Док је сектор туризма у целини трпео озбиљне економске последице, сеоске дестинације, које су у понуди имале и активан одмор у природи, спонтано су постале најтраженије. Иако Републички завод за статистику не прати промет туриста који су боравили у објектима домаће радиности у руралним срединама, раст се видео по увећаном броју долазака и ноћења. Забележено је и повећање просечне дужине боравка на селу, те су тако са два и по дана, пре пандемије, током претходне две године гости боравили целу недељу, али је било и резервација на 30 дана.

Татјана Матић, министар трговине туризма и телекомуникација, каже за „Политику” да је добрим резултатима које бележи сеоски туризам допринело и коришћење ваучера за одмор у Србији, а сада су додаје, већ сигурни да ће се туристички промет у селима и даље кретати узлазном линијом.

– Министарство континуирано ради на унапређењу имиџа Србије на међународном туристичком тржишту, а када је реч о сеоском туризму циљ нам је даља афирмација нових руралних подручја. Развијени су различити промотивни пакети који подстичу наше грађане да путују у рурална подручја, али наш сеоски туризам све више привлачи и стране госте, јер они воле аутентичну понуду и квалитетан смештај, а интересује их и да упознају из „прве руке” процес производње ракије, сира, млека – наводи Матићева.

Ипак, да би се остварили очекивани ефекти руралног туризма, неопходно је организационо деловање у изградњи туристичко-културне понуде села. Овај производ мора да буде локално контролисан, малог обима, односно заснован на аутентичности. Тек онда се могу очекивати позитивни ефекти кроз нове пословне прилике и шансу за младе, а подстиче се и развој пољопривреде, афирмишу традиционални занати. Са друге стране, могу се јавити и недостаци уколико се не води рачуна о одрживости и аутентичности тих средина.

Како објашњава Татјана Матић, да би биле конкурентне, ове дестинације морају да испуне основне туристичке захтеве, пре свега – смештаја и хране.

– Законом о туризму, јединице локалне самоуправе су у обавези да категоришу објекте за смештај. Постоје прописани стандарди које они морају да остваре како би могли да се баве пружањем услуга у овој делатности – напомиње министарка туризма.

Шта подразумева понуда у руралном туризму Србије, осим природе, архитектуре, народних умотворина, гастрономије. То су, објашњава наша саговорница и невидљиве специфичности, као што су традиционална гостољубивост, обичаји, култура односа с природом, комуникација, веровања и легенде локалног становништва различитих националности и религија са развијеним карактеристичним начином живота.

– Управо тај доживљај јединствене мултидимензионалне мреже живота, остварен кроз лични контакт с локалним становништвом, чини рурални туризам у Србији јединственим. Стратегија развоја туризма Републике Србије до 2025. године препознаје ову врсту туризма као важан производ који може да покаже оријентацију Србије ка природи и одрживом развоју – каже Матићева.

Један од предуслова да се ова врста туризма развија је и инфраструктура. У Министарству трговине наводе да постоји велика потреба за инвестирањем у изградњу и обнову путне и комуналне инфраструктуре и да се сваке године додељују субвенције и дотације за пројекте развоја туризма преко Фонда за развој. У последњих шест година додељено је више од 117 милиона динара кредита за унапређење квалитета туристичке понуде за физичка и правна лица која се баве развојем руралног туризма у Србији.

Према подацима из Централног информационог система у Србији је регистровано 621 сеоско туристичко домаћинство. Ови објекти располажу са 1.936 смештајних јединица, капацитета 3.589 кревета, односно 4.380 индивидуалних лежајева и 127 камп-парцела. Рурални туризам одавно је развијен у Војводини, централној и западној Србији. Места која су најпознатија по сеоском туризму су Косјерић, Ваљево, Чачак, Горњи Милановац, Пожега, Кнић, Лучани, Мионица, Ужице, Сокобања, Чајетина, Пријепоље, Брус, Шабац, Краљево, Ивањица. Стара планина је нова дестинација у којој је све већи број сеоских домаћинстава која почињу да пружају услуге туристима. Треба споменути и околину Власине, Фрушку гору, Ириг, али и Вршац.

Извор: Политика

Фото: Pixabay