На прагу смо јесени. Већина биљака вегетацију приводи крају, доноси род и припрема се за зиму. До сада свуда присутна зелена боја, знак здравља и родности, уступа место жутој, црвеној и њиховим нијансама.
Разнобојне плодове ћемо убрати и сакупити, и уживати у њиховом укусу и мирису. Али ту није крај. Треба поново почети из почетка, вратити зелену боју у повртњаке и у тмурним зимским данима. Зато се повртари поред бербе припремају за гајење поврћа које подноси хладније дане са мање сунца. То се, пре свега, односи на купусњаче, зелену салату, спанаћ и лукове.
Купус најчешће гајен
Корист oд јесење сетве купуса је вишеструка. Свеже главице пристижу у рано пролеће, када се потроше све залихе, а тада имају и високу цену. Пошто ће на отвореном пољу остати и током зиме, пажљиво се бира њива на којој ће се гајити. Пре свега, она мора бити заштићена од ветра, а ваља поштовати плодоред и потребе биљке за хранивима.
Септембар је идеално време за производњу расада. Сеје се у хладне леје на отвореном пољу, а расађује у октобру. И у овој производњи расад се негује исто као у другим роковима сетве. Док се он развија, настављају се припреме парцеле. Због опасности да биљке измрзну или их оштети ветар, на пођубреном земљишту се праве банкови дубоки двадесетак центиметара, у које ће се расадити купус.
Сачувати ружу карфиола
Карфиол расађен у јулу, током септембра формира главице. Пошто су оне осетљиве на ниске температуре, ваљало би да се, чим руже достигну пречник од три до пет центиметара, изваде читаве биљке и унесу у канале ископане на дубини 20-30 цм. Пре загртања канали се натопе водом. Ако није сортна особина, листове би ваљало подићи и причврстити изнад ружа. Карфиол у каналима остаје 30 до 45 дана, колико траје период дозревања, за време којег хранива из листова прелазе у ружу. Оне су спремне за бербу током октобра, новембра и децембра.
Кељ пупчар је одличан избор за јесењу и зимску производњу и потрошњу. Добро подноси мразеве до -10 Целзијусових степени. У септембру се наставља нега – окопавање, прихрана и по потреби заливање, да би се главичице брале и у фебруару.
Келераба је идеално јесење поврће јер има кратку вегетацију, од 40 до 100 дана. Производња је из расада, а сеје се крајем августа или почетком септембра у хладну леју и убира у октобру и новембру. За касну јесењу производњу сеје се почетком новембра у грејаним објектима, а убира у децембру.
Броколи тешко угодити
Брокола се од осталих купусњача разликује по томе што захтева ниже температуре, али је истовремено осетљива на мраз. Најбоље успева на температурама од 15 до 18 степени, а да би формирала ружу мора да прође период изложености нижим температурама, до 10 степени. Али, када такве температуре потрају дуго, долази до физиолошког поремећаја – пупољчења, када се формирају ситне бочне руже које су лошијег квалитета. До ове појаве долази и ако су неразвијене биљке изложене воденом стресу. С друге стране, ако у септембру температура нагло порасте, формирају се растресите руже које такође нису квалитетне.
Зелена салата
Зелена салата посејана у јесен за употребу пристиже током зиме и раног пролећа. За јесењу садњу користе се сорте отпорне на ниске температуре. Расад се производи у септембру у хладним лејама, а расађује до краја октобра. Семе треба да буде из претходне године, да би се избегло физиолошко мировање. Уколико је потребно да се користи оно из текуће године, тада га прво ваља натопити у води и држати у фрижидеру три дана на температури од четири Целзијусова степена. Сеје се у контејнере и саксије или хладне леје.
Парцела се припрема одмах после убирања претходног усева. За јесењу салату земљиште мора да буде квалитетно припремљено. Одмах после припреме маркирају се редови. После расађивања, у зависности од потребе, залије се једном или два пута. Јесењи усев салате треба ђубрити малим количинама минералних ђубрива.
Спанаћ
Сетвом спанаћа у септембру омогућава се берба крајем новембра. За дужу бербу у сваком року се препоручује сукцесивна сетва у два-три наврата. Због кратке вегетације и релативно плитког корена спанаћ ваља гајити на добро припремљеном земљишту. У јесењој производњи обично нема потребе за наводњавањем. Ради бржег ницања у баштама, семе ваља два дана пре сетве потопити и сејати тако влажно. Берба је сукцесивна, почиње месец дана после ницања и траје до цветања. У исхрани се користе само млади, меки листови на кратким дршкама. Дуге дршке су знак да су листови стари. Без обзира на дужину, пре припреме ваља их одстранити од лиске. Пре употребе сваки лист се опере под млазом хладне воде, али не сме да остане потопљен у њој. Најбоље је да се једе сиров, у салатама, зачињен хладно цеђеним маслиновим уљем, лимуновим соком и јогуртом. Кува се на пари или кратко бланшира и тако топао прелије хладном водом да би се задржала лепа зелена боја. Остатак куваног спанаћа обавезно се баци јер се нитрати, ферментацијом у фрижидеру, претварају у опасне нитрите.
Матовилац
Матовилац, укусна, а надасве квалитетна салата, некада је растао као дивља биљка и као такав користио се у исхрани. Данас се преселио у баште и гаји се као свака друга зелена салата. Одговарају му лака и песковита, иловаста и кречна земљишта, која се у септембру пођубре са по килограм згорелог стајњака по квадратном метру, изашове на двадесетак центиметара, и мало сабију да би брже никао. За сваки квадратни метар ваља припремити један до два грама семена. Сеје се у редове на размаку 10-20 центиметара. Бразде се направе дашчицом којом се после сетве мало загрну и земља притисне. Семе заржава клијавост четири-пет година. У мањим баштама се сеје уз празилук или испод кеља пупчара и броколија. Када се они уклоне, остаје му довољно простора. Ниче за најдуже две седмице, а листови се беру два месеца после сетве. Веома је отпоран на ниске температуре, па се листови ретко када смрзну. Ако се то и деси, убрзо порасту други.
Берба почиње када се образују бочне розете. Бољка се не чупа већ се оштрим ножићем секу розете. На пресеченим деловима убрзо ће се обликовати нове розете и берба може да траје од почетка децембра па све до почетка априла. Тада матовилац ствара цветну стабљику. Ваља знати да је он много богатији витамином Ц од зелене салате, а обилује и гвожђем и другим минералима и витаминима. У исхрани се користи најчешће као свежа зелена салата.
Блитва
Ово је двогодишње поврће лако за гајење. У првој години образује дубок корен и лисну розету, а у другој цветно стабло. Нема велике производне захтеве и кратке је вегетације – од садње до бербе прође 8-12 недеља. Највише јој одговарају средње тешка, плодна земљишта, код којих је pH вредност 6,5-8. Не подноси монокултуру. Ово поврће се гаји на другом месту у плодореду, директном сетвом, ређе из расада. Сеје се у септембру на међуредни размак 25-30, док је размак између биљака 15-20 центиметара. Да би берба била што дужа, најбоље је да се у сваком року сеје сукцесивно, у размаку од десетак дана.
Гаји се због листова. Најчешће се кува на пари или се листови држе за дуге дршке и провлаче кроз кључалу воду. После тога се одстране дршке, а листови зачине белим луком и маслиновим уљем и тиме прелије кувани кромпир. Успешно замењује спанаћ. Предност јој је што може да се замрзава.
Богата је витамином А, витаминима Б комплекса – Б1, Б3, Б6, Б9, витамином Ц, а она је једна од биљака са највећом концентрацијом витамина К. Од минерала, богата је калцијумом, натријумом, калијумом, гвожђем (више од спанаћа), магнезијумом, фосфором, растворљивим влакнима, омега-3 масним киселинама и бројним антиоксидантима.
С. Мујановић
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
