Смиље је ароматична полугрмолика биљка, са светолзеленим листовима и златножутим цветним главицама. Припада роду Helichrysum и породици главочика. Иако је овај род распрострањен широм света, а чини га неколико стотина врста, средоземно смиље једина је врста која заузима значајно место у гајењу и употреби. Од проф. др Владана Пешића с Пољопривредног факултета Универзитета у Београду сазнајемо да је и с економског становишта реч о веома важној врсти, јер је њено гајење могуће у широком распону надморских висина и на сиромашним земљиштима, изложеним великој инсолацији и суши. Средоземно смиље распрострањено је у земљама јужне Европе, северозападне Африке и Мале Азије. У Србији су изузетно повољни природни услови за гајење смиља, како у равничарском, тако и у брдовито-планинском подручју.
Смиље се тренутно код нас гаји на 100 хектара. Домаћи произвођачи етеричног уља определили су се за плантажни узгој смиља. Ова биљка није захтевна пољопривредна култура ако се гледају земљиште, прихрана и заштита. Добро подноси недостатак воде и директну изложеност сунцу, што је чини идеалном биљком за еколошку и органску производњу. Због чега је то тако, питали смо проф. др Пешића.
- Смиље се размножава генеративно семеном и вегетативно резницама или дељењем бусена. Директна сетва семена није препоручљива, тако да је веома важно произвести квалитетан расад. Семе ове биљке изузетно је ситно, те један грам семена саджи од 32.000 до 37.000 семенки. Њихова клијавост је 50 одсто, тако да је за један квадратни метар потребно од 0,3 до 0,5 грама семена. На овој површини може се произвести 300-400 расадница, што значи да је за садњу на једном хектару потребно од 120 до 150 квадратних метара простора за производњу расадница, односно од 40 до 60 грама семена. На мањим површинама садња се обавља ручно, а на већим машински, односно садилицама. Иако смиље нема велике захтеве за влагом, пожељно је младе расаде у почетној фази раста заливати – каже наш саговорник.
Један од наших произвођача смиља је Далибор Шуша. На плантажи површине 30 хектара у атару Качарева узгаја средоземно смиље. Ова банатска прича почела је 2014. године, када је када је почетна популација смиља формирана којом је руководио др Владан Пешић. На почетној популацији смиља, докторанди београдског Пољопривредног факултета методом генетичке и хемијске карактеризације одређивали су генетичке и селекционе вредности биљног материјала. Расад је произведен у Шушином огледном пластенику, а расађивање је ручно урађено априла 2016. године, на земљишту припремљеном дубоким орањем и заоравањем неорганског минералног ђубрива „протект форте“, које је оплемењивач земљишта. Како се код производње смиља, као и другог ароматичног, лековитог и зачинског биља, не смеју користити вештачка ђубрива нити хемијска заштитна средства, одабран је овај иновативни препарат. Поред природних минерала – калцијум-карбоната и магнезита – он садржи и високоактивну глину, зеолит. На тај начин постигнут је оптималан pH земљишта јер ова биљка тражи да оно буде карбонатно. Сем тога, овај препарат користи се и за фолијарну прихрану, те повећава принос за 20 одсто.
Засад је потребно међуредно култивирати, како би се смањила шанса за јављање корова и окопавати га два до три пута током вегетације. Смиље се жање у тренутку пуне технолошке зрелости, односно, када је биљка у фази пуног цветања, одесцањем цветова изнад првих листова на дужину 15-20 центиметара. Засад је напродуктивнији између треће и осме године узгоја. Тада се може постићи принос између седам и осам тона по хектару свежег цвета, односно 3,5 -4 тоне сувог.
- Друга берба биће завршена током новембра. Она даје далеко мање масе, али више уља, за разлику од прве, која је била у јулу. Ове године принос је за 40 одсто мањи у односу на исти период прошле године, пре свега због велике количине влаге која је отежала одређивање правог момента бербе. На две бербе по хектару годишње се може произвести 12-15 килограма уља. Претходних година из казана се добијало 550-650 грама уља, а ове мање, око 400 грама – објашњава Далибор Шуша.
Овај произвођач има властиту дестилерију али, због поремећаја на тржишту, ароматично уље стоји на лагеру. Због чега је то тако, питали смо проф. др Владана Пешића који нас је подсетио на то да производња ароматичног, лековитог и зачинског биља код нас има велику перспективу, а смиље је до пре шест година доносило највеће приходе. Цена уља варирала је од 1.600 до 2.500 евра за килограм, а у неким крајевима и регионима чак и много више. Крајњи купац у Швајцарској или Америци плаћао је килограм уља 24.000-25.000 евра, односно долара. То значи да је онај који је радио тзв. медијарну призводњу, односно који је откупљивао уље од произвођача на терену, прерађивао га по одговарајућим стандардима – фармакопејама, имао могућност за највећу зараду.
- Пре четири године дошло је до великог поремећаја на тржишту. С једне стране у Хрватској, Републици Српској, Црној Гори, Албанији, Бугарској, Румунији и Србији повећане су површине под смиљем. С друге стране, блегијска компанија као водећи откупљивач, у једном тренутку прекинула је ланац сигурног откупа и због тога је дошло до великог пада цене уља од смиља у читавом региону – објашњава Пешић.
На питање због чега се то догодило, Пешић је навео да је ова компанија наишла на два велика проблема у Хрватској, на која је и указала својим кооперантима. Примећене су резидуе у траговима, а у производњи лековитог биља не сме да буде никаквих примеса и вештачких средстава. Реч је резидуама хемијских компонената која се користе за заштиту биља и оних од вештачких ђубрива.
- На просторима плитких земљишта у Херцеговини, Далмацији и делу Славоније у једном тренутку није било довољно хумуса и приноси су бивали све слабији. У жељи да се то промени, произвођачи су користили вештачка ђубрива. Став белгијске компаније био је да прекине сарадњу док се поново не успоставе редовни системи. На жалост, овом одлуком обухваћен је цео регион, па и Србија, иако код нас овакво понашање није забележено. Такође мислим да постоји и вештачки поремећај јер се на тржишту региона појавио велики број малих произвођача. Вероватно ова компанија жели да се њихов број смањи, како би и даље остваривала екстра профит – мишљења је наш саговорник.
Према Пешићевим речима, сада сви произвођачи на овим просторима имају велике залихе уља од смиља. Наш саговорник тврди да је сасвим извесно да ће се појавити нови купци, а ту пре свега мисли на Кину, тако да се нормализација и стабилизација овог тржишта може очекивати за две до четири године. Очекује и и повећање цена, мада оне неће бити исте као пре осам година, али вероватно ће се килограм уља плаћати од 1.200 до 1.500 евра.
Ј.Б.
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.
