Пшеница у средњем Банату, током јесени и зиме имала је добре услове за развој. Како каже саветодавац ПСС Зрењанин Зорица Рајачић, сада се усеви из најранијих рокова сетве налазе у фенофази пред почетак влатања, односно, појаве првог коленца, док је јечам јечмови већ на почетку влатања. Током јесени и зиме – октобра, новембра и децембра, накупљене су лепе резерве зимске влаге али, ситуација се од јануара променила.
-Сада имамо дефицит падавина јер је током прва три месеца ове године њихова количина преполовљена у односу на вишегодишњи просек. То значи само 50 литара по квадратном метру за овоја период. Ова количина изузетно је мала, првенствено за пшеницу јер се она налази на почетку интензивног пораста када биљке троше велику количину воде, објашњава Рајачићева.
Она напомиње да су све кише у наредном периоду од користи. У протеклих неколико дана на већем делу територије средњег Баната пало је свега 10 литара кише по квадратном метру. Ове падавине само су мало проквасиле земљиште, али су ипак помогле да се још мало искористи дејство ђубрива којим је током фебруара и марта пшеница прихрањена. Иначе, на највећем броју парцела под пшеницом у овом региону урађено је и основно ђубрење и прихрана усева, те се они налазе у добром стању и добро изгледају. Пољопривредници су користили препоручене норме ђубрива, а највише су питали стручњаке из ПСС Зрењанин које су то минималне количине.
-Произвођачи су свесни тога да је азот носилац приноса и да без њега не могу да очекују добар род. На мањем броју парцела пшенице су, због мање количине ђубрива, у лошијем стању. Због ситуације на тржишту вештачког ђубрива, произвођачи можда нису примењивали најадекватиније храниво које брже делује, већ су усевима дали онакву прихрану какву су могли да пронађу, каже Зорица Рајачић.
Овај посао најквалитеније су спровели пољопривредници који су урадили анализу земљишта на садржај минералног азота, што је ове године било од великог значаја, те су на основу добијеног азотопрофила и урадили прихрану. Анализе су показале да на многим парцелама није било потребе за великим количинама азота. Они произвођачи који су то радили отприлике, прихрану су завршили са 100-130 килограма азота по хектару.
-Треба напоменути да током зиме није било никакве значајне штете. У незнатној мери страдали су само врхови листова. Мраз, забележен предходних дана, био је краткотрајан и незнатна оштећења врхова листова неће нанети штету јер ће се биљке регенерисати, појашњава наша саговорница.
Произвођачима предстоји нега озимих усева у смислу праћења појаве патогена и болести, а Зорица Рајачић пољопривредницима препоручује да прате портал Прогнозно-извештајне службе и да обилазе њиве. Иначе, у Средњобанатском округу под пшеницом се налази 53.780 хектара, 3.870 је под озимим јечмом док уљана репица заузима 3.600 хектара.
Пише: Јасна Бајшански
