У случају несташице полена количина легла нагло опада, па поново расте када пчеле унесу нове количине полена. Показано је да већа количина поједеног полена не значи да тај полен нутритивно више одговара пчелама, већ да га пчеле вероватно више конзумирају због веће количине фагостимуланата – наводи Павловић.
Када би пчеле конзумирале мед са већом количином полена у току зиме оне би биле у озбиљном проблему у периоду када не постоји могућност за прочисни лет. То је због тога што немају ензиме који могу да разложе чврст омотач поленовог зрна сачињен од целулозе и спорополенина. Поред тога конзумирање свега осим шећера који се претвара у воду, угљен-диоксид и енергију води ка производњи различитих соли које повећавају осмотски притисак у задњем цреву и пчеле не могу да се ослободе вишка воде.
– Пчеле су веома добро прилагођене у уклањању полена из нектара. На слици је провентрикулус пчеле радилице. Поглед од медне вољке према средњем цреву. На четири прста се налазе преклапајуће бодље које служе за филтрирање нектара. Током филтрације полен се пребацује у средње црево, а процеђени нектар се враћа у медну вољку. Нектар потом може бити складиштен у ћелије саћа – наводи Павловић.
Такође, недостатак полена код пчела доводи и до канибализма, јер тада пчеле, због очувања ларви старијих од пет дана, једу млађе легло, па могу да произведу минималне количине млечи како би могле хранити старије. Такве ларве неће доживети дугу старост и бити врхунски активно способне, али барем ће преживети до евентуалног следећег свежег пелуда из природе. На овај начин заједница ће преживети, али како каже то не сме да постане уобичајена ситуација у било којој врсти узгоја, јер канибализам може уништити и до 70 одсто легла, што је неописив стрес за пчелињу заједницу.
Још један интересантан податак који је Павловић изнео у вези пчела је да оне без обзира на годишње гоба неће напуштати кошницу ако нема полена, било да је напољу -5 или + 40 степени.
Текст: Љиљана Миловановић
