У току јуна настављамо са свим пословима које смо почели и које нисмо успели да заврсимо маја месеца. Ако је било добре багремове паше, потребно је извршити одузимање меда, његово врцање и правилно складиштење. Неких петнаестак дана после престанка паше, мед је довољно зрео за одузимање из кошница, али је потребно да најмање две трећине саћа са медом буде затворено, такав мед садржи 18 до 20% воде.
Веома је битно обратити пажњу како лагеровати зрео мед. Обавезно га паковати у одговарајућу амбалажу, коју треба херметички затворити, како не би упијао влагу.
Други најважнији посао на пчелињаку је умножавање пчелињих друштава. Она у овом периоду достижу биолошки максимум, па их треба умножити, односно, поделити јаке пчелиње заједнице, јер треба надокнадити зимске губитке. Нове заједнице треба формирати што пре, како би могле да искористе преосталу пашу за свој развој и припреме се за зазимљавање на неких 7 до 8 рамова..
Посебно треба обратити пажњу на негу познијег роја, јер без прихране медом и поленом резултати развитка неће бити видљиви, а најбоље га је населити на рамове са сатним основама и претходно добро очистити од варое. Новоформираним друштвима најбоље је додати младу, спарену матицу.
Препоручујемо да се узимају селекционисане матице из одгајивачких центара који се баве узгојем наше домаће крањске матице (Apis mellifera carnica). Императив је да се у Србији ради искључиво с аутохтоном расом пчела (Apis mellifera carnica), па се морамо трудити да због пашних услова до максимума искористимо сва њена генетичка својства, уз примену модерних апитехничких мера. Препоручујемо да се матице додају помоћу специјалног кавеза, уз обавезну прихрану раствором сирупа у односу 1:1. У јуну је пријем матица углавном бољи него касније. Матица се може додати један дан након уклањања старе.
Матице, добијене тихом сменом, висококвалитетне су, али под условом да потичу од јаких заједница са добром матицом, које су две сезоне заредом оствариле натпросечан принос.
Сузбијање варое је уобичајено по одузимању багремовог меда. Примењују се углавном биолошке методе: рам грађевњак, формирање ројева, прекид легла на извесно време… Од хемијских средстава највише се користи третман мрављом киселином.
На срећу, ливадска паша у јужним крајевима Србије (Јабланички округ, Власинско језеро, Црна Трава) није угрожена. Високи приноси на Власинском језеру добијају се од планинске малине (Rubus idaeus) која је одлична медоноша, јер по 1ха може дати до 250кг меда, са дневним уносом од 5 до 6кг.
Извор: Домаћинска кућа
Аутор: Ненад Стефановић
Фото: Пчелињак породице Томић из Јарковца
