Пољопривредници у Србији ове године повећали су површине које су засејали сунцокретом тако да је сада у току жетва ове уљарице са више од 250.000 хектара. Први разлог за повећање површина под сунцокретом био је мање улагања у односу на производњу кукуруза посебно када је реч о минералном ђубриву чија цена је веома висока. Међутим, суша која је окарактерисала ово лето у многоме је умањила приносе.
Како каже др Владимир Миклич из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, почетак жетве није показао добре резултате али то је и нормално јер се ради о усевима са песковитих земљишта на којима је сунцокрет прегорео па је род свега 400-500 килограма по катастарском јутру. Са одмицањем жетве почели су и бољи резултати али, они неће бити на нивоу прошле и претпрошле године када је просечан принос по хектару био 3 тоне, а то значи на нивоу европског просека.
-Како сада ствари стоје, овогодишњи род сунцокрета биће мањи за 10 одсто у односу на прошлу годину. Долазеће жетве су много боље па се бележе и одлични резултати са 2,5 тоне по катастарском јутру. Али, мора се рећи да овогодишњи род има локални карактер што зависи од тога да ли је у неком реону киша пала или је изостала. Примера ради, због распореда падавина може се уочити разлика у кондицији усева и њиховом роду због распореда падавина на раздаљини од 5-10 километара, објашњава Миклич.
Када се сумирају резулати једини закључак је, према његовим речима, да је ова производна година била изузетно тешка за све усеве. На питање у којој мери ће штете нанати недавне али и најављене кише непожњевеном, а зрелом сунцокрету, овај стручњак каже да сад све зависи колико ће оне трејати.
– Инфекција ових комерцијално најважнијих болести дешава се обично у време цветања али тада нисмо имали кишу и сунцокрет генерално није био болестан и сада доста добро изгледа. Свакодневне падавине повећавају влажност ваздуха и уколико се оне догоде онда ће вероватно доћи до појаве ботритиса и других болести које су везане за влажне услове мада мислим да су падавине дошле касно и болести не могу да се развију у значајнијој мери која би довела до озбиљних смањења принса.
То значи да треба што пре пожњети сунцокрет да се болести не би даље шириле. Али, када је влага зрна пала на 12 посто не може се болест развијати као што се развија од цветања и у почецима наливања зрна.
У свету је сунцокрет веома атрактивна роба
Миклич наглашава да је у светким размерама сада сунцокрет веома атрактиван јер се половина његове производње налази у Украјини и Русији.
-Цена варира али је висока у односу на предходне године. Верујем да ће због тога као и због чињенице да је сунцокрет показао најбоље резултате у сушној години какава је ова, допринети да ће и наредне године површина под овим усевом остати иста или ће чак бити повећана. Институт за ратарство и повртарство спреман је да одговори на тај изазов. Ту мислим на наш сортимент који је највише измењен, а то значи да имамо најмлађе хибриде. Најважније групе су оне које су отпорне на хербициде, а препознатљиви смо и по конзумним групама. Имали смо успешну семненску производњу па очекујем да ће семена бити довољно, каже Миклич.
Како су пољопривредници пролетос рекли, други разлог за повећање површина под сунцокретом у односу на предходну годину био је очекивна висока откупна цена. Међутим, она је била повод за мирно изражавање незадовољства ратара пре месец дана. Пред сам почетак жетве није се знало колико ће коштати килограм сунцокрета, а након преговора са премијерком техничке владе Аном Брнабић и министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Браниславом Недимовићем, пољопривредници су изашли незадовољни.
Да ли мањи род доноси већу цену?
Гостујући у Јутарњем програм РТС-у агроекономски аналитичар Жарко Галетин рекао је да пољопривредници нису задовољни ценом од 73 динара по килограму колико је држава одредила. Галетин напомиње да је заблуда да пад производње сунцокрета нужно доводи до повећања његове цене на тржишту.
-Све уљарице и коначно уља на светском тржишту се понашају по принципу спојених судова – сунцокретово уље партиципира са тек девет посто у укупној производњи, највећа је производња палминог, сојиног уља, уља уљане репице… Што индицира да цена сунцокретовог уља не диктира тржишно расположење у сектору уљарства већ су то све ове друге културе, напоменуо је Галетин.
Говорећи о захтевима ратара током протеста и подстицајима од 7,8 динара по килограму сунцокрета које је држава обезбедила, Галетин напомиње да је држава урадила оно што је могла, али да то нису дугорочна решења.
-Све оно што се доноси под притиском протеста не доноси се дугорочно већ су то ад хок решења, којим на крају нико није задовољан, истиче Галетин.
Напомиње да се значајан пад производње сунцокрета осетио у целом свету, што због суше, што због рата у Украјини.
Пољопривредници су приликом преговора са представницима техничке владе, коментаришући цену сунцокретовог уља у малопродајним објектима, између осталог рекли да је ланац између произвђача сунцокрета и потрошача уља јако дугачак и да се он мора пресећи и скратити за много верига јер неко јако много зарађује негде између, а највише страдају произвођачи сунцокрета и крајњи потрошачи.
Цена уља у продавницама тренутно је, у зависности од произвођача, од 189 до 230 динара за литар.
Квалитет зрна диктира количину уља
Поред приноса, за производњу уља веома је значајан и квалитет зрна,а на почетку жетве представници уљарске индустрије рекли су да је саџај уља био прилично низак, на нивоу од четрдесетак посто.
-Иначе на Институту за ратарство и повртарство испитивања садржаја уља везана су за оплемењивачки програм и морамо сачекати отприлике петнестак дана после жетве за његово одређивање јер се још одвијају неки физиолошки резултати у семену. Почетак је био лош а то је оно што је јако лоше родило али и штуро и празно зрно, доминира љуска, а чим доминира љуска а не језгор ту је уља мало. До краја жетве калитет ће верватно бити задовољавајући али не можемо још да кажемо да ли ће бити на неком нивоу просека, објашњава др Владимир Миклич.
Ове године 660.000 тона сунцокрета и 300.000 тона уља
Директорка Удружења „Жита Србије“ Сунчица Савовић рекла је за Тањуг да ће ове године наша земља имати довољно сунцокрета и сунцокретовог уља за сопствене потребе и за извоз, јер се очекује укупан род од око 660.000 тона.
-Због вишемесечне забране извоза уља и семена сунцокрета, у јулу смо располагали знатно вишим залихама ових роба од уобичајених.Почетком јула располагали смо залихама од око 45.000 тона сунцокретовог уља, што рафинисаног, што нерафинисаног. Од тога смо у јулу и августу извезли око 16.000 тона, што значи да је у земљи на почетку нове тржишне године за сунцокрет, остало око 30.000 тона сунцокретовог уља на залихама – прецизирала је Савовић.
Додала је да од овогодишњег очекиваног рода процењеног на 660.000 тона, може да се произведе 300.000 тона сунцокретовог уља, а да се домаћа потрошња креће од 80.000 до највише 100.000 тона.
– Од новог рода сунцокрета, за домаћу употребу и прераду планирали смо, као и годину дана раније, око 580.000 тона сунцокрета, што нам за извоз оставља, као и годину дана раније, око 80.000 до 90.000 тона ове уљарице и између 150.000 и 200.000 тона сунцокретовог уља – навела је директорка „Жита Србије“.
Текст и фото: Јасна Бајшански
