Sušni period loše je uticao na kukuruz, ali je velika količina padavina u nekoliko dana uspela malo da oporavi biljke. Međutim, situacija na parcelama je i dalje neizvesna, a rod je pod znakom pitanja.
Ratar Milan Begović iz mačvanskog sela Duvanište kaže da je skorašnja kiša donela oko 30 litara po metru kvadratnom u njegovom kraju.
„To je ozbiljna količina, sve temperature su bile oko 25 do 30 stepeni što je omogućilo da se vlaga zadrži u zemljištu i ne ispari“, navodi on.
Kukuruz je sada u fazi formiranja klipa, a najveći problem su visoke temperature.
„To remeti oplodnju, mislim da neće biti puni klipovi, a da će zrno biti vrlo lošeg kvaliteta“, dodaje Begović.
Mnogo faktora će odlučiti koliki će prinos na kraju sezone biti, ali nedavna kiša dobro je došla kukuruzu, napominje Begović.
„Donela je boljitak na njivama. Onaj koji je kasnije posejan bolje se ponaša, manje se potpalio dok su oni ranije posejani, koji su bili u punoj kondiciji, u najlošijem stanju. Izgoreli su donji listovi, sav se uvio, bio je veoma ugrožen, ali je kiša dosta popravila situaciju“.
Bolesti za sada nema, jedino je, prema njegovoj proceni, bilo neujednačenog nicanja.
„Imali smo samo malo problema sa žičarima, ali je suša definitivno najgore što se desilo“, ukazuje on.
Nada se bar još jednoj kiši od 30 do 40 litara po metru kvadratnom kako bi se proces formiranja klipa završio što bolje.
„Verujem da će u avgustu temperature biti niže i da će biti rose u toku noći, to kukuruzu dosta znači“, priča nam ovaj ratar.
Smatra da je prošla godina bila izuzetno dobra. On je ostvario prinose od 11 do 13 tona po hektaru na gustini setve od 18cm.
„Međutim, sada o tome možemo samo da sanjamo. Nije realno da ove sezone ostvarimo toliki rod i kvalitet. Svakako ćemo i na kraju ovog leta lagerovati i čekati dobru cenu“, napominje on.
Stručnjak za ratarstvo sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Goran Bekavac ocenjuje da je kiša zakasnila, posebno u pojedinim krajevima.
„Biljke su već bile u lošem stanju u tim predelima. Loše su izgledale, bile su skraćenog porasta u Sremu i Banatu. Onda smo imali padavine koje su dobro došle za one hirbide sejane kasnije i za sve one koji nisu prošli generativnu fazu“, objašnjava Bekavac.
To znači, navodi, da će oni koji su kasnije sejani ili su hibridi duže vegetacije, osetiti posledice dugog toplog perioda, ali će nedavne padavine kojih je bilo 100 litara u Vojvodini uticati na formiranje ozbiljnog prinosa.
„Oni koji su cvetali krajem juna i početkom jula, osetiće u pravom smislu taj ekstremno vruć period, koliko je bio surov. To su oni koji su prolazili fazu cvetanja u najtoplijim danima, a što će se odraziti na uspešnost oplodnje i formiranja zametaka i početak nalivanja zrna“, dodaje Bekavac.
Kaže da je teško porediti ovu godinu sa 2012. koju je obeležila veoma duga suša.
„Imali smo beskišni period od 45 dana, ali su temperature sada više. Temperatura koja je viša za dva stepena u odnosu na optimalnu, pogubnije deluje na prinos nego ako nemamo 20mm padavina. Sve iznad 35 stepeni ne odgovara kukuruzu. Optimum je od 25 do 33 stepena Celzijusa. To remeti fiziološke procese i utiče na prinos“, objašnjava Bekavac.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pidžabay
