Мај је пети месец у години, име је по свој прилици добио по Маји, староиталској богињи природе, плодне земље и биљака. Ако би се бирао најлепши месец, мај би по већини био на првом месту. Дани су приметно дужи, сунце пријатно греје и стиже прво овогодишње воће и поврће. За паоре и љубитеље природе то је време великих послова, за њих нема предаха од јутра до вечери.
Воћњак
Воћари који су успели да будући род заштите од мраза, а и они који су имали срећу па их је ова пошаст заобишла, сада треба воћкама да помогну да сачувају квалитет и принос до бербе. Први посао је проређивање сувише заметнутих плодова.
Остављене плодове, као и читаве воћке, ваља редовно прегледати и штитити од најважнијих болести и штеточина.
Један од неизбежних послова је зелена резидба.
Код неких воћака ваља урадити и пинцирање, треба закинути вршне делове младара, како би се зауставио пораст и онемогућило веће разграњавање.
У зависности од године и локалитета, у овом месецу сазревају и прве сорте трешања. Трешња је воће код којег нема дозревања после бербе, те је због тога важно да се одреди прави моменат брања.
У малињацима и купињацима треба, у више наврата, уклонити младе изданке који интензивно расту, користећи веома повољне услове водно-ваздушног режима у овом периоду године.
Не каже се забадава да мај на јагоде мирише, јер тада сазрева већина сорти које се гаје на овим просторима.
Почиње калемљење очењем на будни пупољак.
Виноград
Лози лачењем треба помоћи да се ослободи вишка зелене масе. Ластаре који остану ваља причврстити за жицу, како би се сачувале тек формиране цвасти.
Листове и тек издиференциране цвасти треба од самог почетка вегетације заштитити од најважнијих болести, а то су пламењача и пепелница.
Гљиве
Приспеле су пролећне гљиве: ђурђеваче, шљивоваче, глоговаче, велика гнојиштарка, шумски и краљевски шампињони, бисерке, бриновке и преснац. Крајем маја сакупља се вилин клинчић, али и пухаре.
Зеленило
Саде се далије, гладиоле и мушкатле. Петуније, потуније и индијан белс пуну раскош дају када се посаде у сандучиће и висеће корпе, ситноцветне бегоније су погодне и за сунчане положаје и хладовину, као и импатиенс и друге цветнице.
Ако сада посејете ноћну фрајлу, мирисаће до краја септембра.
Травњак се коси сваких седам дана. Кртичњаке, који су чести у ово доба године, треба разбити, широколисне корове почупати и оштром алатком ископати, а оголела места подсејати.
Пчелињак
У мају, како на ком локалитету, цвета багрем, најбоља пчелиња паша читаве сезоне.
Повртњак
Правило је да се у овом месецу, када прође опасност од позних пролећних мразева и земљиште се добро угреје, сеје и расађује топлољубиво поврће – кукуруз шећерац, пасуљ, боранија, лубенице, диње, тиквице, а расађују се парадајз, паприка, плави патлиџан, физалис
Посејано, али и расађено поврће после ницања и укорењивања треба заштитити од болести и штеточина.
Пред крај месеца у баштама за бербу пристижу и први плодови ране пролећне сетве
Лековито и зачинско биље
Сакупљају се липа, зова, багрем, те камилица, горка детелина, јагода, исландски лишај, гороцвет, лазаркиња, маслачак, матичњак, мајчина душица, добричица, подбел, плућњак, руса, жалфија, вирак…
