У извештају Међународне агенције за енергетику – IEA наводи се да се у 2022. години очекује рекордно повећање капацитета за производњу електричне енергије из обновљивих извора, што је наставак тренда из претходне године. Политика влада које све више настоје да искористе обновљиве изворе за енергетску сигурност и за остваривање климатских циљева заслужна је за овај раст. Очекује се да нови капацитети обновљивих извора порасту за 320 гигавата, што је двоструко више него пре пет година. То је, илустрације ради, равно скоро целокупној потражњи за струјом једне Немачке. Овогодишњи раст биће тако за 8 посто већи од прошлогодишњег, иначе рекордног, када је капацитет обновљивих извора у свету повећан за 295 GW.
Највећи удео у расту имаће соларни панели, чак 60 одсто, следе извори који користе енергију ветра и воде, очекују у IEA. Предњаче Кина, чланице Европске уније и делови Латинске Америкеи тако доприносе смањењу глобалних загађења, заштити планете и ублажавању климатских промена. Обновљиви извори показују предности и када се говори о енергетској безбедности у временима великих превирања на тржишту. И због тога наилазе на све већу подршку влада.
Ипак, у извештају IEA стоји и упозорење да би глобални раст зелене енергије могао да изгуби замах већ следеће године, због раста цена превоза и поскупљења сировина. Трошкови изградње соларних и ветроелектрана постају знатно већи него пре пандемије и рата у Украјини, али, цене природног гаса и других фосилних горива расту много брже, тако да зелена енергија остаје ценовно конкурентна.
Пише: Јасна Бајшански
Струја сунца смањује трошкове аграра
Светска организација за храну FAO залаже се за што ширу употребу обновљиве енергије, посебно соларних панела у пољопривреди. Сматра је врло корисним алатом за развој сиромашних руралних заједница у кратком времену и поручује да би промоција пројеката, који соларну технологију приближавају руралним подручјима, требало да буде државна политика због предности које нуди и на индивидуалном, и на нивоу заједнице.
Постоје различити начини употребе сунчеве енергије у овом сектору, попут сушења семена или воћа на врло једноставан и еколошки начин. Помоћу ње се може обезбедити електрична енергија за пумпе за наводњавање или за системе грејања.
Поред употребе у стакленицима, фотонапонски соларни панели значајно би уштедели енергију и повећали производњу. Индивидуална газдинства у разним регионима света не могу самостално да приуште ове врсте технологије и због тога им је потребна државна помоћ. Пружање подршке становницима руралних подручја у приступу соларној технологији може им помоћи да побољшају економску и социјалну ситуацију, уз промоцију и развој локалних активности, поручују из Светске организације за храну.
Биогас за енергетски независнију Србију
О ситуацији разговарамо с Наташом Рубежић, председницом Националне асоцијације за биомасу „Serbio“, која пуних 10 година успешно ради на пројектима употребе зелене енергије из пољопривредних остатака и биомасе.
Ту се не мисли само на жетвене и шумске остатке, већ и на прераду комуналног отпада и коришћење свих ресурса који су нам на располагању за производњу енергије. Не треба да користимо зелену енергију само зато што смо усвојили Зелену агенду, већ зато што сматрамо да затварање једног круга производње енергије за сопствене потребе представља најважнији циљ сваке државе, која на тај начин повећава степен своје независности. Зелена енергија је најважније питање сваке државе и с аспекта заштите животне средине, што у овом моменту представља изузетно велики проблем у Србији – каже Рубежићева.
Она сматра да се овоме не поклања довољно пажње. Али, обједињавањем производње зелене енергије и екологије, како каже, добија се прави резултат.
– То значи да ће нам енергија, добијена на ове начине, бити много доступнија, можда не и јефтинија, али је много важније да је имамо. Од биомасе у свим њеним сегментима може да се производи не само струја, већ и природни гас – каже Рубежићева и подсећа на чињеницу да сада немамо feed-in тарифе, односно, предвиђене подстицајне откупне цене по произведеном kWh – из обновљивих извора енергије, усклађених с технологијом која се примењује и које Влада Републике Србије прописује на одређени временски период, како би подстакла инвеститоре и смањила ризик инвестиције.
Указује и на то да у будућности акценат треба ставити на производњу биогаса из биљних агро- и шумских остатака. Закон о енергетици подразумева обавезност дистрибутивне мреже гаса да прихвати биогас, као што је то случај код прихватања зелене струје у електромрежу. Ако се у обзир узме конкретна ситуација с енергентима у свету, ово може бити приоритетно питање јер имамо много неискоришћених ресурса, из којих можемо да произведемо 30 одсто потреба за гасом.
Кредити Фонда за развој АПВ
Развојни фонд АП Војводине одлучио је да ове године у понуду кредитних производа уведе нову конкурсну линију – финансирање климатски одрживих инвестиција. Према речима Горана Савића, директора овог Фонда, то су дугорочни кредити.
– У тренутку када су цене енергената у сталном порасту и када загађење премашује границе толеранције, већина пољопривредника тежи преласку на коришћење обновљивих извора енергије. Осим што су финансијски исплативији, соларни системи гарантују чистије окружење, а самим тим и здравију животну средину. Ово је један од основних разлога зашто се Фонд определио за то да издвоји средства за инвестиције ове врсте, које су све популарније у свету. Уједно, сарадња са Зеленим климатским фондом и добијање статуса имплементационог партнера, а све с циљем приступа инвестиционим инструментима ове институције, такође је разлог због којег се Фонд све више окреће овој кредитној линији – објашњава Савић.
Тако ће се обезбедити финансијска средства за пројекте смањења емисије угљендиоксида и смањење глобалног загревања. Кредити ће се одобравати за за унапређење енергетске ефикасности производних и пословних објеката, за набавку пољопривредне и друге механизације на хибридни или електрични погон, пољопривредне прикључне механизације за интегралну биљну производњу (сејалице за директну сетву и сетву у минимално обрађено земљиште – „no till“ и „min till“ ), прикључних машина за обраду земљишта у једном проходу, опреме за грејање и хлађење (геотермалне пумпе и друго), као и за смањења зависности од фосилних горива (набавка хибридних или електричних возила и друго), повећање коришћења обновљивих извора енергије (изградња соларних електрана, биогасних постројења, постројења на биомасу и друго), изградњу система за управљање отпадом…
– Могућности коришћења соларних технологија у пољопривреди су веома велике. Изградња мини соларних електрана једна је од инвестиција којом би пољопривредници значајно смањили трошкове пољопривредне производње. Мини електране могу се користити и за грејање пластеника и стакленика, наводњавање, за загревање потрошне воде и за допунско загревање објеката за пољопривредну производњу. Један од примера успешне синергије соларног и пољопривредног сектора јесте и постављање солара у виноградима ради заштите – додаје Савић.
Соларне фарме
У научном часопису “Nature“ 2019. године објављена је студија истраживача с Универзитета у Аризони, који су исптивали међусобни утицај биљака којима не одговара директно излагање сунчевим зрацима и соларних панела постављених изнад њих. У сушним подручјима Аризоне истраживачки тим поставио је три парцеле. На једној су се налазили само соларни панели, на другој само усеви, док је на трећој била њихова комбинација. Засађени су чери парадајз, халапењо паприке и једна врста чили паприка. Резултате овог експеримента објавио је и портал „Клима 101“. О томе како су соларни панели утицали на биљке овај портал пише:
– Чили паприкама је хлад највише одговарао, пошто је принос на парцели под соларним панелима био чак три пута већи у односу на контролну групу. Истовремено, ове паприке апсорбовале су 33 одсто више угљендиоксида него оне из контролне групе. Међутим, ефикасност искоришћавања воде код биљака, која представља однос између апсорбованог угљендиоксида и одавања воде кроз процес транспирације, није се променила, указујући на то да је дошло до сразмерног повећавања транспирације. Халапењо паприке испод панела оствариле су принос приближан оном у контролној групи, али су апсорбовале 11 одсто мање угљендиоксида, сугеришући да им хлад у овом смислу није пријао. С друге стране, ефикасност искоришћавања воде је скочила за чак 157 одсто, а транспирација је била мања за 65 одсто. Чери парадајзу, који је веома осетљив на топлоту, било је много угодније испод соларних панела него у традиционалним условима. Принос је био дупло већи у односу на контролну групу, апсорбовао је 65 одсто више угљендиоксида, који је важан за раст биљака, а за исти проценат порасла је и ефикасност искоришћавања воде.- Чили паприкама је хлад највише одговарао, пошто је принос на парцели под соларним панелима био чак три пута већи у односу на контролну групу. Истовремено, ове паприке апсорбовале су 33 одсто више угљендиоксида него оне из контролне групе. Међутим, ефикасност искоришћавања воде код биљака, која представља однос између апсорбованог угљендиоксида и одавања воде кроз процес транспирације, није се променила, указујући на то да је дошло до сразмерног повећавања транспирације. Халапењо паприке испод панела оствариле су принос приближан оном у контролној групи, али су апсорбовале 11 одсто мање угљендиоксида, сугеришући да им хлад у овом смислу није пријао. С друге стране, ефикасност искоришћавања воде је скочила за чак 157 одсто, а транспирација је била мања за 65 одсто. Чери парадајзу, који је веома осетљив на топлоту, било је много угодније испод соларних панела него у традиционалним условима. Принос је био дупло већи у односу на контролну групу, апсорбовао је 65 одсто више угљендиоксида, који је важан за раст биљака, а за исти проценат порасла је и ефикасност искоришћавања воде.
Кредитна линија је до 7 година, до 12 месеци је период мировања, изузев намена изградње капацитета (постројења), где је грејс период до 24 месеца, а каматна стопа је од 2 до 3%. Износ кредита је у складу с кредитном способношћу подносиоца захтева, од 1.000.000 динара до 100.000.000 динара, а сопствено учешће је најмање 10% предрачунске вредности инвестиције. Право учешћа на конкурсу имају правна лица и предузетници који су разврстани као микро, мало или средње правно лице, јединице локалне самоуправе, као и јавна предузећа, институције и установе чији су оснивачи јединица локалне самоуправе, односно Аутономна покрајина Војводина. Право учешћа на конкурсу имају и физичка лица – носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства на територији АП Војводине, који имају активан статус газдинства и навршених мање од 70 година живота.
Највећа европска агросоларна електрана – у Кули
Након само три године од објављивања научног рада у Аризони, у Кули се гради највећа европска агросоларна електрана. Испод соларних панела узгајаће се пољопривредне културе и на тај начин ће се повећати искоришћеност земљишта. Капацитет електране је 660 МW, а пројекат је вредан 340 милиона евра и званично је почео 4. маја, када су компаније MK Group, Fintel Energija и Power China потписале Меморандум о разумевању. Соларна фарма ће се простирати на 770 хектара земљишта. Саопштено је да је њена планирана годишња производња 832 GWh, па би требало да задовољи потребе за струјом за 200 хиљада домаћинстава.
Услов конкурентности наших воћара и повртара
Соларне електране треба подизати на девастираним земљиштима, уколико се тиме не ремете природна станишта, као и на објектима. С обзиром на то да ће струја бити изузетно скупа, посебно за привреду, па и пољопривреду, мислим да је јако важно да је сваки произвођач производи за сопствене потребе. То је једини начин да се задржи конкурентност сваког пољопривредног производа, истиче Наташа Рубежић и додаје да на првом месту мисли на воћаре и повртаре, јер су хладњаче велики потрошачи електричне енергије.
– У току је израда великог броја пројеката – каже наша саговорница – и мислим да ћемо до краја године на значајном броју објеката имати постављене соларне панеле. Има доступних средстава за финансирање таквих пројеката и то је кључна ствар. ESCO моделе финансирања углавном су спроводиле специјализоване фирме, осниване баш за те намене, а сада то раде банке.
