Mnogi su tokom života isprobali bar neki proizvod od lekovitog bilja s manastirskih imanja, s nepodeljenom verom da će im pomoći i da će im, udruženi sa zvaničnom medicinom, rešiti zdravstveni problem. Kako kažu monahinje u manastiru Kamenac u selu Čestin kod Gruže, priroda nudi ogromno bogatstvo koje uz malo truda i znanja može da posluži čoveku. Na monahinjama je samo da prikupe bilje, uzmu iz njega ono najbolje i sve to spakuju u bočice. Naravno, u ovim melemima i preparatima nema ničega veštačkog, ni boja, ni konzervanasa, ni aroma.
Dečija ljubav i moskovska inspiracija
Počele su od lekovitog korova gaveza, odnosno, volovskog jezika. Monahinja Nina kaže nam da je u pitanju izuzetno lekovit, neuništiv korov, kojeg oko njihovog manastira, u podnožju Gledićkih planina, skrajnutog sa velikih puteva, ima na pretek. Najpre su pravile tinkture i kreme upravo od te biljke, a kasnije su učile i kako da od drugih lekovitih trava naprave ono što će pomoći zdravlju. Ono što ne mogu da nađu u prirodi, poput nevena i lavande, gaje same. Dosta bilja skupljaju i na Tari, Goliji, planini Jelici.
- Pravimo preko 30 tinktura i melema i isto toliko čajeva, koji pomažu kod mnogobrojnih bolesti. Recimo, u našem manastirskom čaju ima 15 vrsta lekovitih biljaka koje treba znati u pravilnoj srazmeri rasporediti, da bi pomogao kod bronhitisa, astme ili zapaljenja pluća. On je istovremeno dobar i kao porodični čaj za one koji hoće da ojačaju organizam ili uživaju u aromama prirode – kaže sestra Nina.
Spravljanje prirodnih lekova pre četiri godine počela je sestra Hristina. Ona je i najupućenija u tu oblast, dok joj ostale monahinje pomažu i istovremeno uče.
- Pre pet godina obilazile smo manastire u Rusiji. Tada nismo slutile da ćemo otkriti kako da pomažemo ljudima. Naime, u manastiru gde se nalaze mošti svete Matrone u Moskvi, ostale monahinje dobile su po buket hrizantema. Jedino sam ja dobila buket lekovitog bilja. Shvatila sam da je to znak da treba ozbiljnije da se posvetim spravljanju biljnih preparata. I u detinjstvu sam volela da se bavim lekovitim biljem. Sestra mi je biolog, moja baka je pravila melem protiv opekotina koji je naša porodična tradicija – ispričala nam je sestra Hristina.
Moćni čistač od čage i hrastove sjajnice
U manastiru su isprobavale dragocene recepte, a ljudi su ubrzo počeli da im se vraćaju, javljajući dobre rezultate. Pomoglo im je i to što su im poznavaoci lekovitog bilja delili iskustva i znanja.
- Javio nam se čovek koji pravi tinkturu od pečuraka reiši i čage. Ponudio nam je sjajnu recepturu za tinkturu, koju su nazvali Čistač. Te gljive nabavljamo iz Rusije i Belorusije, ali ima ih kod nas. Reiši pečurka se zove i hrastova sjajnica. Koristi se kod najtežih bolesti, protiv holesterola, bakterija, gljivica, za poboljšanje imuniteta i, naravno, kako joj i samo ime kaže, za čišćenje organizma – otkriva sestra Hristina.
Naše domaćice dobile su i odličan recept za rakiju od maline koja pomaže kod cista na jajnicima i mioma materice. Sade i izuzetno lekovitu peruansku jagodu. Tvrde da uzimanje po 40 bobica ove jagode svako jutro pomaže ljudima s tumorom na debelom crevu.
Sestrinstvo manastira Kamenac ističe da je gavez dobar u lečenju reumatskih bolova, istegnuća preloma, kod gihta. Ima protivupalno dejstvo, pa se koristi kod posekotina, modrica, ujeda insekata. Od drugih lekovitih biljaka prave meleme i tinkture za ekceme, opekotine, protiv hemoroida, za smirenje, cirkulaciju.
Ruski melem, lovorovo ulje…
- Posebno smo ponosne na med od maslačka, sirup od jagorčevine, kapi od koprive. Pravimo kreme protiv bora, vaginalete, sapune od kozijeg mleka, šampone za kosu od koprive, ali i sredstvo za čišćenje ikona, koje može da se upotrebljava i za čišćenje računara. Ispravnost i kvalitet naših proizvoda kontroliše Institut za javno zdravlje u Kragujevcu. Meleme čuvamo na propisanim temperaturama i za to smo nabavile posebne frižidere – kaže sestra Nina, jedna od sedam monahinja koja priznaje da ima još dosta da uči od iskusnijih.
U manastirskom kompleksu smešteno je 30 košnica. O njima brine 86-godišnja monahinja, koja se pčelama bavi od pete godine. Jedna od osnovnih baza za meleme je upravo med. A košnice se nalaze daleko od saobraćajnica i fabrika, baš kao i lekovito bilje koje skupljaju.
Veoma tražen preparat je u manastiru je i ruski melem. Napravljen je od ekstrakata lekovitih biljaka s ruskog područja. Najvažniji među njima je sibirski bor koji dobijaju iz Rusije. Efikasan je protiv gnojne angine i gnojnih rana, ali i skida fleke, stare ožiljke, čireve, pomaže kod upale ušiju, sinusa, bronhitisa, psorijaze, cista na jajnicima, upala, fibroma.
Lovorovo ulje iz manastira Kamenac dobro je za zglobove. Može da se koristi za sinuse, dobro je za jačanje imuniteta, kostiju. Kod bronhitisa, trebalo bi nekoliko kapi utrljati na grudni koš. Tako smanjuje kašalj i podstiče izbacivanje sluzi. Sestrinstvo pravi i melem protiv bolova u mišićima i kostima od ruzmarina, gaveza, lavande, kamilice i mente. Na njihovim policama je i tinktura za cirkulaciju od divljeg kestena, hajdučke trave, matičnjaka, nevena, kokotca, zdravca…
U šolji cela livada
Manastirski čaj pravi se od matičnjaka, nane, konjskog bosiljka, lipe, vranilove trave, šipurka, zlatice, podubice, koprive, zove, kamilice, lavande, nevena, valerijane, kleke, hajdučke trave. Koristi se u lečenju bronhitisa, astme, prehlade, zapaljenja pluća. Sve lekovite biljke sestrinstvo prikuplja daleko od zagađivača.
Med od maslačka
U med od maslačka monahinje dodaju limun i seme koprive. Ovaj med sadrži vitamine A, B2, B12, C, D, E, F, kao i kalcijum i gvožđe. Koristi se za poboljšanje rada bubrega i mokraćnih kanala, čisti jetru, smanjuje holesterol, reguliše rad štitne žlezde, leči anemiju kod odraslih, dece i trudnica.
Kamen po kamen – Kamenac
Iako nema pisanih tragova o vremenu nastanka, zna se da je manastir Kamenac u Gruži jedan od najstarijih u ovom delu Šumadije. Prema predanju, podignut je u vreme vladavine despota Stefana Lazarevića u 14. veku. Prošle godine proslavio je šest vekova postojanja.
U brdu iznad manastira nekada je bio veliki majdan iz kojeg je vađen kamen za gradnju manastira Kalenić. Prema predanju, radnici su deo kamena ostavljali na proplanku. Despot Stefan je, videvši veliku gomilu kamena, naredio da se iskoristi i da se na tom mestu podigne crkva. Tako je manastir i dobio ime. Zna se da je nekoliko puta skrnavljen i paljen, ali nikada nije bio napuštan.
B.N.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
