„Gospode, Isuse Hriste, Bože naš, ti si čokot pravi, i otac je tvoj vinogradar, ti si i apostole nazvao lozama, ti si izvevši  Izrailj iz Egipta, potisnuo druge narode, i zasadio njega kao vinograd. Tako i sada, Gospodaru, poseti ovaj vinograd, i zasadi ga, ukoreni ga, umnoži milost tvoju na njemu,  postavi mu pomoć tvoju za čuvara, promislom tvojim ogradi ulaze i izlaze njegove, izbavi njega i svu njegovu okolinu od svake nepogode, od grada i snega, mraza i leda, od ljute zime i vrelih vetrova, od oluje i demona, i od svakog nasrtaja  vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Pogledaj i obiđi  vinograd ovaj i blagoslovi ga, i posadi ga desnicom svojom, da bi odnegovan, dao u svoje vreme rod svoj, i da se i mi blagodaću tvojom  udostojimo skupiti rod i prineti od njega tebi, našem gospodaru i dobrotvoru, za vršenje beskrvne žrtve prečiste i  božanske krvi tvoje koja se po tvome predanju i zapovesti  vrši radi oproštaja grehova naših.“

Ovo je molitva koja se  izgovara prilikom osvećenja vinograda za Svetog Trifuna, 14. februara, praznika posvećenog vinogradarima i vinarima, kao i povodom sadnje loze i nekih drugih radnji kada je uzgoj te plemenite biljke u pitanju. Iz tih nekoliko rečenica molitve vidi se  šta je potrebno obezbediti lozi da bi donela rod od kog se proizvodi piće koje ima  poseban status u ljudskoj civilizaciji i u bogoslužbenom životu i praksi, ali  i odnos hrišćanskog, pravoslavnog učenja prema lozi i njenom proizvodu.

Vino je bez sumnje jedna od najvažnijih pojava u civilizaciji, štaviše, smatra se da su ono i  civilizacija uzrastali uporedo. Pouzdano se zna da je kultura vinove loze izuzetno  stara. Prema nekim izvorima, u  Zakavkazju, Maloj Aziji, Iranu i Mesopotamiji, odakle je počela i da se širi u tri pravca – prema istoku do Indije, ka jugu do Palestine i Egipta, i prema zapadu preko južnog dela Rusije do Balkanskog poluostrva,  loza  postoji 9.000 godina, a  u Egiptu više od 6.000 godina. Mnoge faze, počev od uzgoja biljke do fermentacije i čuvanja vina, zabeležene su na egipatskom zidnom slikarstvu u grobovima faraona i hramovima, a osim toga,  i hijeroglifski tekstovi govore o istoj temi.

S obzirom na to koliko su prisutni u istoriji čovečanstva, neminovno je bilo da loza, vino i vinograd  nađu mesto i u najčitanijoj i najprevođenijoj knjizi na svetu – Bibliji. Barata se podatkom da se reči loza, vinograd, vino i vinogradar spominju 450 puta u njoj. Reč vino se samo navodi 235 puta. Ono se pojavljuje u pozitivnom kontekstu u biblijskim tekstovima, ali se ne propušta prilika da se napomene da ima i manje poželjnu stranu ako se pije neumereno, što opet ukazuje da su se i u najranija vremena  poznavala sva njegova svojstva, i na posredan, Bibliji svojstven način, propagirala umerenost u piću.  

U Svetom pismu se vinograd pominje već na prvim stranama, u knjizi Postanje. Prema njoj, Noje je bio prvi čovek koji je zasadio vinograd. Izašavši s barke, počeo je da se bavi zemljoradnjom i zasadio vinograd. Dalje u tekstu navodi se da se i opio vinom, zbog čega  je doživeo i  neugodnost jer ga je razotkrivenog u šatoru video sin Ham. To su vrlo važna dva podatka.  Osim što  je  vino već od prvih stranica prisutno u biblijskim tekstovima, od samog početka se  ističe njegova blagotvornost, ali  i njegova loša strana. Sveto pismo donosi i opis osnovnih radova oko loze, čak i način pravljenja vina.

Prema rečima starešine Saborne crkve u Sremskim Karlovcima protojereja mr Jovana Milanovića, narodima Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka, Mediterana i Balkana  bila je bliska proizvodnja i stvaranje tog naročitog pića, koje može biti silovito i čija upotreba je od samih  početaka imala elemente sakralnog.  

– Vino predstavlja osoben napitak koji poseduje izuzetnu kombinaciju različitih sastojaka, osvežava, ali i pomaže čoveku da se okrepi i osnaži – kaže Milanović. – Sveto pismo, Stari i Novi zavet, ukazuju  posebnu pažnju i uspostavljaju naročit odnos prema vinu i njegovoj  proizvodnji, zbog čega se na stranicama  Biblije vrlo često piše o njemu.  U psalmima Davidovim se spominje bogoizabrani narod kao vinograd – „Pogledaj s neba, Bože, i vidi, i poseti ovaj vinograd i utvrdi ga koji zasadi desnica tvoja“. Vino je korišćeno i kao simbol i imalo bogoslužbenu, liturgijsku funkciju i kod Jevreja, i kod okolnih naroda. Hristos je u svoje vreme ispričao i priču o milostivom Samarjaninu koji je čoveku koji je postradao prelio rane uljem i vinom. U Bibliji se često nailazi i na objašnjenja kako se koristi vino.

Milanović napominje da se u biblijskim tekstovima navodi  da se vino pije uvek razblaženo, pošto je ono u to vreme pravljeno sa jačom količinom alkohola. Nerazblaženo je pak bilo znak gneva, pijanstva i neumerenosti.

 – Na stranicama Novog zaveta vidimo da se vino pominje u nekoliko konteksta, osim liturgijskog, bogoslužbenog koji potiče s tajne večere kada je Isus ustanovio svetu tajnu euharistije dajući čašu i rekavši učenicima: „Pijte iz nje svi, ovo je krv moja Novoga zaveta“. Za razumevanje simbolike koju vino ima u hrišćanstvu treba istaći pretvaranje vode u vino na svadbi u Kani galilejskoj, što je bilo i prvo od Hristovih čuda, i kada u svojim pričama govori „ja sam  čokot, a vi loze“ i da će svaka loza koja roda ne rodi biti odsečena. Time se  ukazuje na  povezanost i jedinstvo Isusa kao izvora života i spasenja i nas koji smo se nakalemili na njega kao loza i dobijamo sok iz čokota i postajemo plodonosni u svoje vreme.

Po Milanovićevim rečima, vino u okviru bogosluženja na svetoj liturgiji ima naročito značenje. To je posebna tečnost koja prima blagoslov i postaje nama način i mogućnost sjedinjenja sa samim Bogom.

-U  crkvi vino ne predstavlja magijsko piće – ono je proizvid čovečijih ruku, koje na najbolji način  simboliše ono što jeste  i nastavlja ono što je Hristos uspostavio. Crkva blagosilja svako delo, pa u tom smislu i stvaranje vina. I u našem liturgijskom godišnjem krugu, blagoslovi grožđa i vina  određeni su vremenskim kontekstom. Prvo blagosiljanje u godini  je na praznik Svetog Trifuna, kada kreće orezivanje i priprema za dalje radnje potrebne da bi vinograd doneo rod.  Na Spasovdan se organizuju litije, kada se blagosiljaju polja i vinogradi, ozeleneli čokoti na kojima već ima ploda, a na Preobraženje se blagosilja grožđe koje polako sazreva, i od tada se može i konzumirati. Tada se u suštini blagosilja ta materija od koje će se praviti vino koje će se koristiti za svetu liturgiju. Za nas je najvažnije osvećenje i pripremanje darova za sveto pričešće. Kultura pijenja vina je bila i ostala u bliskoj vezi sa činjenicom da ono ima važno mesto u bogoslužbenoj upotrebi – kaže Milanović.

Kako Biblija gleda na vino može se videti i u knjizi pod imenom „Poslovice“. Između ostalog,  u njoj se navodi:

„Vino, to je život za čoveka

Kad se pije umereno.

Kakav je to život za onog koji vina nema!

Vino je stvoreno za radost čoveka.

Veselje za srce i radost za dušu,

To je vino koje se umereno pije, i kad treba“.

Z, Milosavljević

Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.