„Gospode, Isuse Hriste, Bože naš, ti si čokot pravi, i otac je tvoj vinogradar, ti si i apostole nazvao lozama, ti si izvevši Izrailj iz Egipta, potisnuo druge narode, i zasadio njega kao vinograd. Tako i sada, Gospodaru, poseti ovaj vinograd, i zasadi ga, ukoreni ga, umnoži milost tvoju na njemu, postavi mu pomoć tvoju za čuvara, promislom tvojim ogradi ulaze i izlaze njegove, izbavi njega i svu njegovu okolinu od svake nepogode, od grada i snega, mraza i leda, od ljute zime i vrelih vetrova, od oluje i demona, i od svakog nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Pogledaj i obiđi vinograd ovaj i blagoslovi ga, i posadi ga desnicom svojom, da bi odnegovan, dao u svoje vreme rod svoj, i da se i mi blagodaću tvojom udostojimo skupiti rod i prineti od njega tebi, našem gospodaru i dobrotvoru, za vršenje beskrvne žrtve prečiste i božanske krvi tvoje koja se po tvome predanju i zapovesti vrši radi oproštaja grehova naših.“
Ovo je molitva koja se izgovara prilikom osvećenja vinograda za Svetog Trifuna, 14. februara, praznika posvećenog vinogradarima i vinarima, kao i povodom sadnje loze i nekih drugih radnji kada je uzgoj te plemenite biljke u pitanju. Iz tih nekoliko rečenica molitve vidi se šta je potrebno obezbediti lozi da bi donela rod od kog se proizvodi piće koje ima poseban status u ljudskoj civilizaciji i u bogoslužbenom životu i praksi, ali i odnos hrišćanskog, pravoslavnog učenja prema lozi i njenom proizvodu.
Vino je bez sumnje jedna od najvažnijih pojava u civilizaciji, štaviše, smatra se da su ono i civilizacija uzrastali uporedo. Pouzdano se zna da je kultura vinove loze izuzetno stara. Prema nekim izvorima, u Zakavkazju, Maloj Aziji, Iranu i Mesopotamiji, odakle je počela i da se širi u tri pravca – prema istoku do Indije, ka jugu do Palestine i Egipta, i prema zapadu preko južnog dela Rusije do Balkanskog poluostrva, loza postoji 9.000 godina, a u Egiptu više od 6.000 godina. Mnoge faze, počev od uzgoja biljke do fermentacije i čuvanja vina, zabeležene su na egipatskom zidnom slikarstvu u grobovima faraona i hramovima, a osim toga, i hijeroglifski tekstovi govore o istoj temi.
S obzirom na to koliko su prisutni u istoriji čovečanstva, neminovno je bilo da loza, vino i vinograd nađu mesto i u najčitanijoj i najprevođenijoj knjizi na svetu – Bibliji. Barata se podatkom da se reči loza, vinograd, vino i vinogradar spominju 450 puta u njoj. Reč vino se samo navodi 235 puta. Ono se pojavljuje u pozitivnom kontekstu u biblijskim tekstovima, ali se ne propušta prilika da se napomene da ima i manje poželjnu stranu ako se pije neumereno, što opet ukazuje da su se i u najranija vremena poznavala sva njegova svojstva, i na posredan, Bibliji svojstven način, propagirala umerenost u piću.
U Svetom pismu se vinograd pominje već na prvim stranama, u knjizi Postanje. Prema njoj, Noje je bio prvi čovek koji je zasadio vinograd. Izašavši s barke, počeo je da se bavi zemljoradnjom i zasadio vinograd. Dalje u tekstu navodi se da se i opio vinom, zbog čega je doživeo i neugodnost jer ga je razotkrivenog u šatoru video sin Ham. To su vrlo važna dva podatka. Osim što je vino već od prvih stranica prisutno u biblijskim tekstovima, od samog početka se ističe njegova blagotvornost, ali i njegova loša strana. Sveto pismo donosi i opis osnovnih radova oko loze, čak i način pravljenja vina.
Prema rečima starešine Saborne crkve u Sremskim Karlovcima protojereja mr Jovana Milanovića, narodima Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka, Mediterana i Balkana bila je bliska proizvodnja i stvaranje tog naročitog pića, koje može biti silovito i čija upotreba je od samih početaka imala elemente sakralnog.
– Vino predstavlja osoben napitak koji poseduje izuzetnu kombinaciju različitih sastojaka, osvežava, ali i pomaže čoveku da se okrepi i osnaži – kaže Milanović. – Sveto pismo, Stari i Novi zavet, ukazuju posebnu pažnju i uspostavljaju naročit odnos prema vinu i njegovoj proizvodnji, zbog čega se na stranicama Biblije vrlo često piše o njemu. U psalmima Davidovim se spominje bogoizabrani narod kao vinograd – „Pogledaj s neba, Bože, i vidi, i poseti ovaj vinograd i utvrdi ga koji zasadi desnica tvoja“. Vino je korišćeno i kao simbol i imalo bogoslužbenu, liturgijsku funkciju i kod Jevreja, i kod okolnih naroda. Hristos je u svoje vreme ispričao i priču o milostivom Samarjaninu koji je čoveku koji je postradao prelio rane uljem i vinom. U Bibliji se često nailazi i na objašnjenja kako se koristi vino.
Milanović napominje da se u biblijskim tekstovima navodi da se vino pije uvek razblaženo, pošto je ono u to vreme pravljeno sa jačom količinom alkohola. Nerazblaženo je pak bilo znak gneva, pijanstva i neumerenosti.
– Na stranicama Novog zaveta vidimo da se vino pominje u nekoliko konteksta, osim liturgijskog, bogoslužbenog koji potiče s tajne večere kada je Isus ustanovio svetu tajnu euharistije dajući čašu i rekavši učenicima: „Pijte iz nje svi, ovo je krv moja Novoga zaveta“. Za razumevanje simbolike koju vino ima u hrišćanstvu treba istaći pretvaranje vode u vino na svadbi u Kani galilejskoj, što je bilo i prvo od Hristovih čuda, i kada u svojim pričama govori „ja sam čokot, a vi loze“ i da će svaka loza koja roda ne rodi biti odsečena. Time se ukazuje na povezanost i jedinstvo Isusa kao izvora života i spasenja i nas koji smo se nakalemili na njega kao loza i dobijamo sok iz čokota i postajemo plodonosni u svoje vreme.
Po Milanovićevim rečima, vino u okviru bogosluženja na svetoj liturgiji ima naročito značenje. To je posebna tečnost koja prima blagoslov i postaje nama način i mogućnost sjedinjenja sa samim Bogom.
-U crkvi vino ne predstavlja magijsko piće – ono je proizvid čovečijih ruku, koje na najbolji način simboliše ono što jeste i nastavlja ono što je Hristos uspostavio. Crkva blagosilja svako delo, pa u tom smislu i stvaranje vina. I u našem liturgijskom godišnjem krugu, blagoslovi grožđa i vina određeni su vremenskim kontekstom. Prvo blagosiljanje u godini je na praznik Svetog Trifuna, kada kreće orezivanje i priprema za dalje radnje potrebne da bi vinograd doneo rod. Na Spasovdan se organizuju litije, kada se blagosiljaju polja i vinogradi, ozeleneli čokoti na kojima već ima ploda, a na Preobraženje se blagosilja grožđe koje polako sazreva, i od tada se može i konzumirati. Tada se u suštini blagosilja ta materija od koje će se praviti vino koje će se koristiti za svetu liturgiju. Za nas je najvažnije osvećenje i pripremanje darova za sveto pričešće. Kultura pijenja vina je bila i ostala u bliskoj vezi sa činjenicom da ono ima važno mesto u bogoslužbenoj upotrebi – kaže Milanović.
Kako Biblija gleda na vino može se videti i u knjizi pod imenom „Poslovice“. Između ostalog, u njoj se navodi:
„Vino, to je život za čoveka
Kad se pije umereno.
Kakav je to život za onog koji vina nema!
Vino je stvoreno za radost čoveka.
Veselje za srce i radost za dušu,
To je vino koje se umereno pije, i kad treba“.
Z, Milosavljević
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
