Било да је у сировом стању или да је састојак торти, колача или чоколада, лешник се сматра једним од омиљених орашастих плодова. Разговарамо са Душицом Љепојевић, која се бави производњом и прерадом истог у укусне чоколадице, о томе колико је узгој лешника захтеван и исплатив.
Њихова плантажа лешника се налази у Новом Сланкамену. Тренутно леску гаје на 30 ари а принос је око 800 кг плода у љусци. На плантажи су посађене четири италијанске сорте које доспевају у приближно исто време. Ове године су купили додатних 30 ари земље која се налази у непосредној близини, а план им је, да када се земља одмори од претходних садница воћа које су извадили, засаде млада стабла леске.
Штеточине и корови отежавају производњу лешника
Како се нико из њихове породице, по речима наше саговорнице, није бавио пољопривредом и да нису имали претходног искуства, мислили су да лешник није захтевна биљка и да није потребно много ангажовања и времена. Њихов иницијални план је био да нађу додатни посао који им не би одузимао пуно времена, који би могли да раде поред својих примарних послова, а истовремено им омогућавао да буду довољно напољу, на свежем ваздуху са децом. Међутим, после пар година обрађивања плантаже лешника, истиче да гајење лешника није уопште „лак посао“. Истина је скроз другачија, а нарочито ове године.
„Нажалост, квалитет рода лешника у нашем крају ове године није био задовољајући. Сунца није било када је лескама било потребно. Честе кише и недостатак сунца су утицали да се плод леске не формира добро, односно да квалитет плода буде лошији“, објашњава Љепојевић за Добро јутро.
Због климатских промена, додаје она, све је теже изборити се са многим инсектима који нападају лешник.
„Браон и зелене смрдибуде, појава нових инвазивних корова и штеточина, све су већи изазов за нас који се трудимо да своју плантажу што мање третирамо разним препаратима. Плантажу лешника обрађујемо ручно и трудимо се да користимо што мање препарата јер је лешник пре свега омиљена посластица наше деце и нас“, истакла је наша саговорница.
Српски лешник фино „крцка“ у чоколади
Они су у почетку лешник продавали као готов производ, али су временом, размишљајући како би могли да му дају додатну вредност и да унапреде процес производње и продаје лешника, дошли на идеју да га користе као сировину у даљој производњи. С обзиром на то да сви воле чоколаду, одлучили су се да споје две ствари које и они сами највише воле и тако су настали Корали – чоколадне посластице, односно мале чоколадице неправилног, рустичног облика. Сваки Корал је запакован у појединачну кесицу, а онда у одговарајућу кутију.
„Цео процес производње се одвија ручно. У питању је породична идеја, тако да је наш мали тим исплетен од породичних и нераскидивих веза што се за сад показало као одлично и надамо се да ће тако и остати. У сам процес производње Корала су укључени моја мама Радмила Млађеновић и снајка Тијана Млађеновић. У нашем асортиману се тренутно налази пет различитих производа, од којих три садрже лешник са наше плантаже. Друга два укуса Корала, који не садрже лешник, су настали као наш одговор на жеље купаца који су алергични на исти“, рекла је Љепојевић.
За крај наша саговорница открива какви су им планови за будућност.
„Када сте мали, онда планова и жеља имате много, али сте ограничени финансијама којима располажете. За крај ове године, поред Корала, одлучили смо да покушамо да наш асортиман обогатимо и производњом класичних пралина, у којима би главни састојак био, наравно, наш лешник. Јер ништа тако добро „не крцка“ у чоколади као лешник са плантажа Србије“, истакла је Душица.
Тања Пролић
