Насловна ТЕМА БРОЈА ВАСКРС – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Светковина радости и весеља

ВАСКРС – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Светковина радости и весеља

”…Ја сам ускрснуће и живот. Ко верује у мене ако и умре живеће и нико од живих ко верује у мене неће умрети заувек…” Исус, Јеванђеље

1472
Фото: Shutterstock

Ускрс или Васкрс се у народу, поред Божића,  доживљава као највећи хришћански празник и слави као и рођење Христово три дана. Црква га сматра и највећим празником  у години, отуда се често може чути како је „празник над празницима“. Васкрс увек пада у недељу, и то у прву недељу после пуног месеца, односно пролећне равнодневнице. С обзиром на то да спада у покретне празнике, датум његовог  празновања може бити у опсегу од пет седмица, или 35 дана. Најраније може да се слави 22. марта  по старом или 4. априла по новом календару, а најкасније 25. априла, односно 8. маја. То значи да се у првом случају  слави пре Благовести, а у другом после Ђурђевдана.

Као и Божић, и Васкрс обилује мноштвом обичаја. У његовом обележавању преовлађују црквени елементи, јер се слави као успомена на Христово страдање или смрт, али и као његово васкрсење из мртвих. У народу су поред црквених елемената сачувани и неки други симболи који потичу  из знатно старијих религијских епоха и тичу се култа природе и њеног обнављања из зимског сна.

Васкршње јутрење у цркви и тропар у кући

То је празник  радости и весеља, дан општег праштања и дружења. За њега је карактеристичан поздрав „Христос воскресе“, на који се отпоздраља са „Ваистину воскресе“. Тај поздрав  упражњава се од васкршњег јутрења све до Спасовдана.

На сам дан Ускрса, одмах после поноћи, у цркви се васкрсење Христово прославља звоњавом звона, литијама око цркве и службом – васкршњим јутрењем. По доласку с јутрења у цркви, у којој се свима деле ускршња јаја,  правило  је да се окупи породица и да се сви туцају фарбаним јајима.

Обичај је да се на Васкрс  устаје раније. Понегде се још увек може наићи на праксу да домаћица припреми воду за умивање за укућане у коју се стави “чуваркућа”, дрен, босиљак и здравац. Једно од бројих веровања која постоје када је овај празник у питању јесте да децу ваља дотаћи црвеним јајетом  да буду црвена и здрава током целе године. 

Након доласка из цркве са васкршње литургије,  укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, а онда кади и целу кућу. Пева се васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јаја и богата трпеза

Незаобилазни елемент на васкршњој трпези јесте  чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје  весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје је победник и узима га за себе. Приликом туцања изговара се такође “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”. На Ускрс се прво једе кувано васкршње јаје, обавезно шунка, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом. 

Како Ускрс означава и завршетак Великог часног поста, обично  на тај празник трпеза буде изузетно богата. Код  многих се на столу нађе барена шунка која се послужује с реном и јајима, прасеће, јагњеће или неко друго печење. Забележено је да у неким селима Срема  за Ускрс нису припремали петла, јер је Исус Христос рекао Светом Петру да ће се он њега три пута  одрећи док петао не закукуриче.

Као што се на Божић месе обредни хлебови, тако се и за Васкрс припрема ускршњи колач или погача. Обично се месио на Велику суботу са млеком и квасцем и  био је округлог уплетеног облика, на чију горњу површину се стављало црвено јаје, а у неким местима поред јајета у ускршњи колач забада се и струк босиљка.  

Фото: Shutterstock

Највише се радују деца

Деца се највише радују Васкрсу, за њих је  то посебан празник из више разлога. Најпре му се радују због јаја и најчешће такмичења у туцању јаја. У многим крајевима праве се гнезда и сакривају слаткиши и јаја по кући и дворишту, за којима креће потрага, цика и радост открића, одмах после доручка. Деца верују да ускршњи зека оставља слаткише, поклончиће и јаја за њих и нема детета, ни великог ни малог, које неће кренути да тражи дарове. У неким местима и данас постоји обичај, као што је то случај са Сремским Карловцима, да деца иду да честитају од куће до куће Ускрс те буду притом даривана јајима и слаткишима.

Васкршње црвено јаје главно је обележје Васкрса  и значи радост и за оне који га дају и оне који га примају а симбол је  обнављања природе и живота. У различитим деловима наше земље су и различити обичаји. Јаја се фарбају  на Велики четвртак,  Велики петак, или  на Велику суботу. Могу се фарбати само у црвену боју или луковину, или уз употребу и другх боја, а неко их шара на најразличитије начине. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји  сама или са децом. Заједничко фарбање јаја је највећа радост, срећа  и умеће. Деца обично сакупљају цветове, листове, траву, праве шару, бирају боје, док мајка припрема јаја. Прво се прекрсти и помоли Богу, а затим у посуду у којој ће се кувати јаја за Васкрс наспе мало освећене воде. Прво црвено обојено јаје се, по обичају, чува до идућег Васкрса и зове  се “чуваркућа”. Том јајету у многим местима приписују се и магијска својства.

Према веровању, црвена боја означава божанску природу, а плава људску. Зато се у неким нашим крајевима јаја и фарбају управо у ове две боје. Обичај бојења јаја за ускршње празнике веома је стар и познат је и другим хришћанским народима.

Симбол новог живота

 У прослави Васкрса неизоставан је и култ предака и мртвих и то је карактеристично за празнке који му претходе, али  и оне који следе.

Другог дана Васкрса, на такозвани  Водени понедељак, обичај је био да поливачи долазе у фијакерима и са музиком, стају пред кућу домаћина и питају имали ли девојака. Девојке поливаче ките зумбулима, дарују шарена јаја и дочекују их са пићем и колачима.

Водени понедељак симболизује Васкрс, нови живот, пролеће, зачеће и радост. Да обичај не би пао у заборав, његов значај и вредност се преноси са колена на колено. Према предању, поливање девојака је потекло из библијских  догађаја, када су жене, које су пронеле вест да је Исус васкрсао, поливали хладном водом да би их ућуткали. Овај обичај  и даље живи у нашим крајевима. Негде је обичај да се на Водени понедељак посећују гробља и носе ускршњи колачи  и јаја. Пре Другог светског рата, другог дана Васкрса се на гробља одлазило у процесијама на челу са свештеником.

Седам недеља Часног поста

Православна црква је установила четири велика поста, а од њих Васкршњи или Часни је најдужи јер траје седам недеља. Прва се зове Чиста седмица, друга Пачиста, трећа Крстопоклона, четврта Средопусна, Глувна недеља је пета, шеста је Цветна и седма Страсна, Велика или Светла. Велики петак, на измаку последње седмице поста и уочи празника над празницима  је у народу веома значајан празик  јер су у њему садржани сва туга и бол  за распетим Исусом Христом. Све је тога дана подређено подсећању на тај тужни догађај. На Велики петак у нашим храмовима се износи плаштаница – платно на коме је приказано полагање Христово у гроб, коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је она положена. Понегде је сачуван обичај да се чува Христов гроб. Чинили су то  такозвани стражари, војници или богари – група од два до шест младића који су на смену од Великог петка до Васкрса чували гроб. Таква пракса постоји у Батајници, где су је пренели Срби из Далмације.

Велики петак се сторго поштовао као нерадан дан. У неким местима се тог дана не чисти кућа, чак ни не спрема храна, већ се то чини дан раније. А важи строги пост на води или чак се ништа ни не једе све док не падне мрак. Тог дана не звоне црквена звона, већ се уместо њих оглашавају клепала, и то све до Христовог васкрсења. Звона се везују на Велики четвртак, а када се огласе у поноћ између суботе и недеље – то је знак да је Христ  васкрсао.

Лазарева суботa

Лазарева субота је празник на осам дана пре Васкрса. Црква га слави као успомену на васкрсење Лазара, којег је из мртвих подигао Христос. Лазарева субота, названа и  Врбица, дан је дечје радости. Према Јеванђељу, Христос  је полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које се благосиљају. Оне симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Исуса Христа на уласку у Јерусалим.

Ово је празник деце. Мајке свечано обуку своју децу, доводе их у цркву, а око врата им стављају звончиће везане на тробојку, чиме објављују победу живота над смрћу, јер је тог дана Исус оживео умрлог пријатеља Лазара. Са гранчицама у рукама, венчићима на глави, деца са родитељима и свештеницима, крећу око храма, уз певање тропара Лазареве суботе. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила, а верује се да оне могу да отерају болест и сва друга зла.

Лазарице

Много је лепих обичаја у данима пред Ускрс, и то оних у којима учествују деца и млади. Један од њих је и традиционална поворка – лазарице, на Лазареву суботу или Врбицу. Лазарице чине шест девојака које су удешене, у новој одећи, и богато искићене. Оне  се унапред договоре ко ће ићи у поворку. Сматра се да својом песмом и игром доносе мир, здравље и срећу кући у коју уђу и зато их сви радо дочекују и дарују. Певају песме за плодност, а посебно ако у тој породици има трудница, девојка за удају, младић за женидбу или мале деце, и њима посебно певају песме за здравље, срећу и плодност. Обилазе куће пре подне и носе притом врбове гране у рукама.

Побусани понедељак

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Назив је добио по народном обичају да се гробови покојника на тај дан уређују и  побусавају бусењем свеже зелене траве. Вук Караџић наводи да се овај дан назива и „Ружичало“ или „Дружичало“, јер се тада  саде  руже на гробовима.

Намењен је упокојенима, и спада у један од задушних дана када се на гробља износе црвена јаја. Јаја се куцају о споменик, и упокојени се поздрављају са „Христос васкрсе“, чиме се исказује љубав и поштовање према преминулим сродницима, а преостала јаја се поделе сиротињи.

З. Милосављевић

Добро јутро број 544 – Aприл 2019.