Uskrs ili Vaskrs se u narodu, pored Božića, doživljava kao najveći hrišćanski praznik i slavi kao i rođenje Hristovo tri dana. Crkva ga smatra i najvećim praznikom u godini, otuda se često može čuti kako je „praznik nad praznicima“. Vaskrs uvek pada u nedelju, i to u prvu nedelju posle punog meseca, odnosno prolećne ravnodnevnice. S obzirom na to da spada u pokretne praznike, datum njegovog praznovanja može biti u opsegu od pet sedmica, ili 35 dana. Najranije može da se slavi 22. marta po starom ili 4. aprila po novom kalendaru, a najkasnije 25. aprila, odnosno 8. maja. To znači da se u prvom slučaju slavi pre Blagovesti, a u drugom posle Đurđevdana.
Kao i Božić, i Vaskrs obiluje mnoštvom običaja. U njegovom obeležavanju preovlađuju crkveni elementi, jer se slavi kao uspomena na Hristovo stradanje ili smrt, ali i kao njegovo vaskrsenje iz mrtvih. U narodu su pored crkvenih elemenata sačuvani i neki drugi simboli koji potiču iz znatno starijih religijskih epoha i tiču se kulta prirode i njenog obnavljanja iz zimskog sna.
Vaskršnje jutrenje u crkvi i tropar u kući
To je praznik radosti i veselja, dan opšteg praštanja i druženja. Za njega je karakterističan pozdrav „Hristos voskrese“, na koji se otpozdralja sa „Vaistinu voskrese“. Taj pozdrav upražnjava se od vaskršnjeg jutrenja sve do Spasovdana.
Na sam dan Uskrsa, odmah posle ponoći, u crkvi se vaskrsenje Hristovo proslavlja zvonjavom zvona, litijama oko crkve i službom – vaskršnjim jutrenjem. Po dolasku s jutrenja u crkvi, u kojoj se svima dele uskršnja jaja, pravilo je da se okupi porodica i da se svi tucaju farbanim jajima.
Običaj je da se na Vaskrs ustaje ranije. Ponegde se još uvek može naići na praksu da domaćica pripremi vodu za umivanje za ukućane u koju se stavi “čuvarkuća”, dren, bosiljak i zdravac. Jedno od brojih verovanja koja postoje kada je ovaj praznik u pitanju jeste da decu valja dotaći crvenim jajetom da budu crvena i zdrava tokom cele godine.
Nakon dolaska iz crkve sa vaskršnje liturgije, ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, a onda kadi i celu kuću. Peva se vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jaja i bogata trpeza
Nezaobilazni element na vaskršnjoj trpezi jeste činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje je pobednik i uzima ga za sebe. Prilikom tucanja izgovara se takođe “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. Na Uskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, obavezno šunka, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom.
Kako Uskrs označava i završetak Velikog časnog posta, obično na taj praznik trpeza bude izuzetno bogata. Kod mnogih se na stolu nađe barena šunka koja se poslužuje s renom i jajima, praseće, jagnjeće ili neko drugo pečenje. Zabeleženo je da u nekim selima Srema za Uskrs nisu pripremali petla, jer je Isus Hristos rekao Svetom Petru da će se on njega tri puta odreći dok petao ne zakukuriče.
Kao što se na Božić mese obredni hlebovi, tako se i za Vaskrs priprema uskršnji kolač ili pogača. Obično se mesio na Veliku subotu sa mlekom i kvascem i bio je okruglog upletenog oblika, na čiju gornju površinu se stavljalo crveno jaje, a u nekim mestima pored jajeta u uskršnji kolač zabada se i struk bosiljka.
Najviše se raduju deca
Deca se najviše raduju Vaskrsu, za njih je to poseban praznik iz više razloga. Najpre mu se raduju zbog jaja i najčešće takmičenja u tucanju jaja. U mnogim krajevima prave se gnezda i sakrivaju slatkiši i jaja po kući i dvorištu, za kojima kreće potraga, cika i radost otkrića, odmah posle doručka. Deca veruju da uskršnji zeka ostavlja slatkiše, poklončiće i jaja za njih i nema deteta, ni velikog ni malog, koje neće krenuti da traži darove. U nekim mestima i danas postoji običaj, kao što je to slučaj sa Sremskim Karlovcima, da deca idu da čestitaju od kuće do kuće Uskrs te budu pritom darivana jajima i slatkišima.
Vaskršnje crveno jaje glavno je obeležje Vaskrsa i znači radost i za one koji ga daju i one koji ga primaju a simbol je obnavljanja prirode i života. U različitim delovima naše zemlje su i različiti običaji. Jaja se farbaju na Veliki četvrtak, Veliki petak, ili na Veliku subotu. Mogu se farbati samo u crvenu boju ili lukovinu, ili uz upotrebu i drugh boja, a neko ih šara na najrazličitije načine. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji sama ili sa decom. Zajedničko farbanje jaja je najveća radost, sreća i umeće. Deca obično sakupljaju cvetove, listove, travu, prave šaru, biraju boje, dok majka priprema jaja. Prvo se prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u posudu u kojoj će se kuvati jaja za Vaskrs naspe malo osvećene vode. Prvo crveno obojeno jaje se, po običaju, čuva do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”. Tom jajetu u mnogim mestima pripisuju se i magijska svojstva.
Prema verovanju, crvena boja označava božansku prirodu, a plava ljudsku. Zato se u nekim našim krajevima jaja i farbaju upravo u ove dve boje. Običaj bojenja jaja za uskršnje praznike veoma je star i poznat je i drugim hrišćanskim narodima.
Simbol novog života
U proslavi Vaskrsa neizostavan je i kult predaka i mrtvih i to je karakteristično za praznke koji mu prethode, ali i one koji slede.
Drugog dana Vaskrsa, na takozvani Vodeni ponedeljak, običaj je bio da polivači dolaze u fijakerima i sa muzikom, staju pred kuću domaćina i pitaju imali li devojaka. Devojke polivače kite zumbulima, daruju šarena jaja i dočekuju ih sa pićem i kolačima.
Vodeni ponedeljak simbolizuje Vaskrs, novi život, proleće, začeće i radost. Da običaj ne bi pao u zaborav, njegov značaj i vrednost se prenosi sa kolena na koleno. Prema predanju, polivanje devojaka je poteklo iz biblijskih događaja, kada su žene, koje su pronele vest da je Isus vaskrsao, polivali hladnom vodom da bi ih ućutkali. Ovaj običaj i dalje živi u našim krajevima. Negde je običaj da se na Vodeni ponedeljak posećuju groblja i nose uskršnji kolači i jaja. Pre Drugog svetskog rata, drugog dana Vaskrsa se na groblja odlazilo u procesijama na čelu sa sveštenikom.
Sedam nedelja Časnog posta
Pravoslavna crkva je ustanovila četiri velika posta, a od njih Vaskršnji ili Časni je najduži jer traje sedam nedelja. Prva se zove Čista sedmica, druga Pačista, treća Krstopoklona, četvrta Sredopusna, Gluvna nedelja je peta, šesta je Cvetna i sedma Strasna, Velika ili Svetla. Veliki petak, na izmaku poslednje sedmice posta i uoči praznika nad praznicima je u narodu veoma značajan prazik jer su u njemu sadržani sva tuga i bol za raspetim Isusom Hristom. Sve je toga dana podređeno podsećanju na taj tužni događaj. Na Veliki petak u našim hramovima se iznosi plaštanica – platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je ona položena. Ponegde je sačuvan običaj da se čuva Hristov grob. Činili su to takozvani stražari, vojnici ili bogari – grupa od dva do šest mladića koji su na smenu od Velikog petka do Vaskrsa čuvali grob. Takva praksa postoji u Batajnici, gde su je preneli Srbi iz Dalmacije.
Veliki petak se storgo poštovao kao neradan dan. U nekim mestima se tog dana ne čisti kuća, čak ni ne sprema hrana, već se to čini dan ranije. A važi strogi post na vodi ili čak se ništa ni ne jede sve dok ne padne mrak. Tog dana ne zvone crkvena zvona, već se umesto njih oglašavaju klepala, i to sve do Hristovog vaskrsenja. Zvona se vezuju na Veliki četvrtak, a kada se oglase u ponoć između subote i nedelje – to je znak da je Hrist vaskrsao.
Lazareva subota
Lazareva subota je praznik na osam dana pre Vaskrsa. Crkva ga slavi kao uspomenu na vaskrsenje Lazara, kojeg je iz mrtvih podigao Hristos. Lazareva subota, nazvana i Vrbica, dan je dečje radosti. Prema Jevanđelju, Hristos je polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se blagosiljaju. One simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Ovo je praznik dece. Majke svečano obuku svoju decu, dovode ih u crkvu, a oko vrata im stavljaju zvončiće vezane na trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću, jer je tog dana Isus oživeo umrlog prijatelja Lazara. Sa grančicama u rukama, venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila, a veruje se da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla.
Lazarice
Mnogo je lepih običaja u danima pred Uskrs, i to onih u kojima učestvuju deca i mladi. Jedan od njih je i tradicionalna povorka – lazarice, na Lazarevu subotu ili Vrbicu. Lazarice čine šest devojaka koje su udešene, u novoj odeći, i bogato iskićene. One se unapred dogovore ko će ići u povorku. Smatra se da svojom pesmom i igrom donose mir, zdravlje i sreću kući u koju uđu i zato ih svi rado dočekuju i daruju. Pevaju pesme za plodnost, a posebno ako u toj porodici ima trudnica, devojka za udaju, mladić za ženidbu ili male dece, i njima posebno pevaju pesme za zdravlje, sreću i plodnost. Obilaze kuće pre podne i nose pritom vrbove grane u rukama.
Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Naziv je dobio po narodnom običaju da se grobovi pokojnika na taj dan uređuju i pobusavaju busenjem sveže zelene trave. Vuk Karadžić navodi da se ovaj dan naziva i „Ružičalo“ ili „Družičalo“, jer se tada sade ruže na grobovima.
Namenjen je upokojenima, i spada u jedan od zadušnih dana kada se na groblja iznose crvena jaja. Jaja se kucaju o spomenik, i upokojeni se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“, čime se iskazuje ljubav i poštovanje prema preminulim srodnicima, a preostala jaja se podele sirotinji.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 544 – April 2019.
