Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Вино каквим га је бог дао

Вино каквим га је бог дао

481

На четири километра од Неготина налази се манастир Буково, посвећен је Светом Николају чудотворцу и припада тимочкој епархији. Од свог оснивања је мушки и иако нема писаних трагова предање каже да је из тринаестог века и да је један од ктитора Свети краљ Милутин. Храм је моравског типа архитектуре, очуван је, није никада рушен, живопис је из 1902. године, а у порти постоје два конака из половине 19-ог века од којих је један обновљен 2006. године.

– Манастирски живот првенствено подразумева литургијски живот који је најбитнији у смислу свакодневног служења у цркви. Али под тиме подразумевамо и економију која је битна да би манастир имао своју аутономију. Односно, у питању су послушања уз помоћ којих се манастир издржава и може да живи и улаже у сам тај монашки живот и уређење манастира – започиње причу протосинђел Енох Стојаковић, наводећи да су монаси кроз послушања на економији почели да производе намештај за црквене објекте.

– Самим тиме данашња економија се састоји и од неких послушања која су истовремено и радионице, као на пример столарска, где се производи намештај за црквене објекте и храмове у зависности од потреба. Затим, имамо кошнице, бавимо се пчеларством, што је наставак традиције коју је манастир имао у 19-ом веку а и раније. Мед се продаје у манастирској сувенирници, имамо довољну количину да можемо да понудимо људима који дођу у посету – нешто више, али сасвим довољно да не запоставе своје обавезе у цркви, монаси су се посветили грожђу и вину.

Заштитити тамјанику од ишчезнућа

– Ми смо 2009. године посадили црну тамјанику, аутохтону сорту грожђа у намери да је заштитимо од ишчезнућа и самим тиме основали винарију. У међувремену смо додали још неколико интернационалних сорти; кабернеа, мерлоа, шардонеа од белих вина, и произвођачи смо вина из Неготинске крајине. Трудимо се да буду што боља, ако је могуће и врхунска да представљају неготински крај и Србију уопште – прича протосинђел, напомињући да се у производњи држе традиције уз модерну технологију.

– Држимо се традиционалног начина уз модерну технологију која обезбеђује стабилност у производњи. Да будемо сигурни да то што хоћемо можемо да изведемо. Али, за сада нисмо присталице тога и немамо никакве додатке. Вино одлежава на спонтан начин са природним квасцима, где гледамо да додамо што мање састојака који би утицали на укус вина. Не желимо да имамо лабораторијско вино, да буде природно, онако како нам је бог дао. Ми уз помоћ технологије само испратимо да буде по стандардима – објашњава протосинђел Енох Стојаковић.

Свако вино има свој печат

– Свако вино има свој печат и није увек исто. Свака година је за себе у зависности од тога какви су услови, какво је сунце. Вино у бурадима одлежава онолико колико је потребно, а то значи да, рецимо бело вино одлежава на два начина: једно у иноксу, а друго одлежава у барику на талогу, то је такозвана сурли технологија. То значи да се буре окреће сваких 14 сати и одлежава неких 11 до 12 месеци – где су бела ту су и црвена вина, нешто дуже одлежавају, а за њихову пробу и пуштање у промет задужен је технолог Радован Ђорђевић.

– Црвена вина одлежавају од 12 до 18 месеци, а има и оних која одлежавају и 24 месеца. Вино прво мора да се проба. Ми смо ангажовали технолога, доктора Радована Ђорђевића, који има своју винарију „Чокот“ у Александровцу жупском. Он нам помаже у стручном делу, где се пробом вина одређује када ће се вадити из бурета. Проба вина, то неко мерење, подразумева се од самог винограда где се одређује дан бербе. Гледа се колико је грожђе зрело, али не само по количини шећера већ и какво је зрно.

– Трудимо се да максимално испоштујемо све параметре и да буде што квалитетније, а опет, Неготин пружа заиста одличне услове са својих 265 сунчаних дана и позицијом коју има, што му је Богом дано. Мада, све зависи од сорте до сорте, од вина до вина, од бербе до године. Не постоји неко генерализовано правило по коме се ми крећемо, већ зависи од бербе за коју се не зна када ће тачно бити. Сваке године је у различито време, али приближно исто – и сва су та вина аутохтона, једино је литургијско вино од купаже.

– Радимо и слатко вино за причешће, литургијско вино које се прави од купаже разних сорти, тако да је то нешто што користимо свакодневно у цркви. А користи га и доста других цркава – рекао је протосинђел Енох за „Добро јутро“, закључујући да је то оно чему су за сада окренути, јер се мора водити рачуна да све остане у оквиру који не превазилази обавезе према цркви и  монашком животу.

– Када сам поменуо послушања у манастиру значи да су укључени монаси. Али, велике су обавезе и просто не може све да се постигне, па имамо запослене раднике који на тај начин прехрањују породице. То је једина битна ствар у животу. А што се тиче берби, оне су организоване попут моби, где се људи скупе добровољно на помоћ манастиру и сви воле да дођу јер то буде догађај свима на задовољство, дружење једне заједнице. То заједништво је оно на чему се заснива хрићанство – рекао је протосинђел Стојаковић.

Фото: Зорица Драгојевић

и приватна архива манастира Буково

Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.

Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.

Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.