Широм Србије фебруар месец донео је нове стрепње за опстанак рода ране кајсије и брескве, понегде и трешње, чије је цветање увелико кренуло. Како заштитити воће уколико дође до мраза и да ли се може одложити цветање, за Добро јутро причао је професор Зоран Кесеровић.
– Сведоци смо да је у последњих десет до петнаест година дошло до промене климе и да имамо јако топао период у јануару и фебруару месецу. То смо имали ове године када су у другој декади фебруара месеца температуре биле од 18 до 20 степени. Ове температуре су убрзале образовање пупољака код многих воћака, поготово код оних воћних врста које имају раније цветање и осетљиве генеративне пупољке на ниске температуре као што су; бресква, кајсија и неке сорте трешње. Шта ће бити у наредном периоду, све зависи какве ће температуре бити – рекао је професор Кесеровић уз напомену да је ових топлих дана процветао и бадем.
– Ових дана смо видели да је процветао бадем, полако су почели да цветају и неки генотипови џанарике. И неке изузетно рано цветне сорте кајсије су близу цветања. Дешавања у наредном периоду зависе од температуре, хоће ли бити ниска или не. Оне воћке које су сада процветале, с обзиром да је доста хладно време, нема лета пчела, нема опрашивача, могу бити у проблему уколико се у наредном периоду температуре снизе на -2, -3. Онда ће доћи до измрзавања свих ових воћки које се налазе у фази феноцветања, и то је по мојој процени 90 посто. Можда се то и не деси – нада се професор, мада је и он као и многи воћари сведок мартовских и априлских мразева и страдања воћа у том периоду.
Опасност крајем марта и у априлу
– У последњих десет година у другој, трећој декади марта месеца, као и почетком априла долази до појаве ниских тепмература. Већина воћних врста се тада налази у фази феноцветања или прецветавања, а то су две фенофазе које су најосетљивије на ниске температуре и у том случају може доћи до појаве великог измрзавања. Можемо да се надамо да у наредном периоду неће бити тако ниских температура, али у 90 посто случајева буде их – у таквим ситуацијама, по речима Кесеровића, може се реаговати на више начина.
– Саветовао сам да се на малим површинама уради кречење дебла и рамених грана. Кречи се дебло и прве рамене гране. Најбоље је ако се ради са бакарним кречом, радити са мало већом концентрацијом 30-40 посто и то је нека врста заштите – осим ове заштите на малим површинама, за веће површине најбоље је воће штитити антифрост системима.
Антифрост систем је најсигурнија заштита од мраза
– Најсигурнији начин заштите је, што је код јабучастих врста дошло до инсталирања антифрост система за заштиту од мраза орошавањем. Код коштичавих воћних врста, код кајсије и код трешње то је најсигурнији могући начин који може да заштити до -6, -7 степени. Затим постоје ветро турбине које су добре за велике плантаже. Ту су и фрост бастери који убацују топли ваздух, па могу да заштите на – 4, -5 степени и најпримитивнији начин јесу бале сламе. Оне могу да помогну јер некада, ако се температура спусти са -2,5 на -1,5 онда може да се спасе од 80 до 90 посто цветова – саветовао је професор Кесеровић, указујући на то да би код коштичавих воћних врста било најбоље да се резидба одложи до момента процене штете од ниских температура.
– Мој је савет да се, код коштичавих воћних врста брескве и кајсије, одложи резидба до момента док се не уради процена које су штете од ниских температура. Али кад је у питању јабука, шљива где су јако велике површине, та резидба се мора радити сада – осим опасности од ниских температура проблем је што воћари крећу у резидбу јабуке а да претходно нису урадили анализу пупољака.
Урадити анализу пупољака пре резидбе
– Поред ове опасности од ниских температура оно што сам приметио је да многи произвођачи крећу у резидбу јабуке, а да пре тога нису урадили анализу пупољака. Код неких сорти та родност је 25-30% а код неких 80 посто. Не може се на исти начин резати она сорта која има 20-30 посто пупољака. Онда је ту минимална резидба. Ако је као код златног делишеса, на већини плантажа, преко 70 посто онда се мора урадити једна оштрија резидба, како би се што мање оставило потенцијалних генеративних пупољака и полако се припремили за проређивање са биљним регулаторима раста, да ли у фази цветања или у фази малих заметнутих плодова – како би били сиугрнији да ће вам воћњак опстати, најбоље је да се са стручњацима посаветујете где садити, на којој надморској висини.
– Морају сами произвођачи на време размишљати код подизаања засада, које сорте, које воћне врсте. Видите да у равници не може да иде кајсија, бресква, да треба бирати веће надморске висине, али увек треба комбиновати. И код кајсије и код трешње, и рано цветне и касно цветне сорте јер онда је нека сигурност да може доћи до опстајања плодова раноцветних, а у другим локацијама касноцветних сорти – закључио је професор Кесеровић.
Р.Д.Ј.
