Најсигурнији начин у сузбијању заразних болести на газдинству је њихово спречавање, тј профилакса. Да би сточар, власник музних крава, спречио уношење заразних болести у свој запат мора доследно да се придржава основних превентивних мера које предвиђа зоохигијенски минимум.
Борба против заразних болести, према речима Ивице Томића, саветодавца за сточарство у врањској Пољопривредно саветодавној и стручној служби, спороводи се на тај начин што се кравама пружа угодан смештај у стајама, са добрим микроклиматским условима који ће допринети да животиње постану отпорне према узрочницима болести. С друге стране, треба предузети све мере да животиње не дођу до узрочника болести било којим путем преко хране, воде, послуге. Одржавање чистоће стаје која се постиже редовним чишћењем и повременом дезинфекцијом, изградња прописних ђубришта, не само из хигијенских разлога, већ у циљу правилне неге стајњака, тј очувања његових корисних састојака, такође је једна од значајнијих мера заштите газдинства од заразних болести.
“Правилна исхрана крава одговарајућом квалитетном храном и напајање чистом водом су важни услови за очување њиховог здравља. Недовољна и неправилна исхрана, као и давање покварене хране и лоше воде слаби организам крава и смањује њихову оторност према заразним болестима.”, истиче Томић.
Он наглашава да покварена, загађена храна и вода могу бити узрочници не само незаразних оболења већ и заразних, ако се у њима нађу и узрочници заразних болести. Не сме се дозволити опште слабљење организма животиње јер се њиме ослабљује и њена отпорност, као последица смањења антитела која су природна заштита од страних примеса продрлих у организам. По њему треба водити рачуна и да краве бораве у сувим стајама, без промаје јер се прехлађена животиња много лакше зарази, а услед тога обично долази до оштећења слузокоже, кроз коју узрочници болести лакше продиру у организам.
“Када сточари купе нова грла, пре него што их сместе у стаје са осталим кравама, треба да их држе три недеље у карантину. Тада морају од њихових власника да узму сточни пасош, потврду од ветеринара да су здрава и да потичу из краја у коме не влада нека сточна зараза”, поручује Томић и саветује сточарима да пашњак у пролеће, пре истеривања крава на пашу, очисте од евентуалних узрочника загађења – лешева животиња и слично и уколико у њему постоји устајала бара, да је ограде, како би се спречило напајање загађеном водом.
“И сточно гробље мора бити удаљено најмање 0,5 км од стаје, стамбених зграда, пашњака, појилишта и прометних путева и уређено по одговарајућим прописима. Уколико не постоји јавно сточно гробље, угинуле животиње треба закопати што дубље на властитом имању, на месту довољно удаљеном од економског дворишта и пашњака”,наглашава Томић и истиче да власници морају редовно да вакцинишу своју стоку како би животиње на неко време стекле отпорност према одређеним болестима.
Пише: Гордана Настић
