Барем једном у животу нашли смо се у прилици да уз чашу вина или другог пића пожелимо домаћину или слављенику све најбоље у животу. Чин наздрављања и придруживање здравици за многе представља велику част и радо очекиван тренутак на славама, венчањима, крштењима и рођенданима.
Још у нашој давној историји текст који се изговарао током здравице био је дубоко укорењен у паганском, а касније и у хришћанском погледу на свет нашег народа. Свака жеља која се исказивала кроз здравицу била је обојена религиозним осећајем и дубоко се поштовао сваки аспект извођења здравице: од места извођења, повода, па све до текста који се изговарао. У речима је садржана мистика, позивање светаца заштитника а чаша која се дизала – дизала се у част свеца који треба да чује речи и услиши их. Зато су многе здравице почињале са “Дај Боже…”, “Желим да Бог…” и слично. Народне, обичајне здравице настале су у народу, међу нама. Наиме, наши преци чинили су утврђен ред поступака приликом ступања у брак, при говорењу здравица за крштење детета, слављењу празника, па чак и приликом сахрањивања некога. Утврђени ред поступака важио је као правило које је временом прерастало у неписани закон – обичај.
Вековна култура наздрављања
Обичај наздрављања потиче из средњег века, из западне Европе. Тада је, када год би се пило у друштву, постојала опасност да вам неко намерно убаци отров. Стога је уведен обичај, као знак добре намере, да се пре сваког испијања гости међусобно ударају чашама. Ударање чашама би изазвало и просипање дела пића из једне чаше у другу. Пића би се помешала, тако да је постојала вероватноћа да отров доспе у чашу оне особе која га је подметнула. На овај начин се исказивала добра намера и доказивало да је безбедно пити.
Још једно тумачење порекла наздрављања сматра да све потиче од старих паганских обичаја. У времену пре хришћанства постојао је обичај намењивања хране боговима и другим митским бићима. Од тога се сматра да потиче и обичај дизања чаша у вис и наздрављање.
Почаснице или здравице су песме којима се одаје част домаћину или његовим укућанима. Раније су се певале док се наздравља, али данас је обичај да се лепе жеље само испричају, одрецитују. У здравицама се обично жели добро здравље и срећа. Многе од њих су веома озбиљне, достојанствене и дирљиве, али има и врло духовитих и смешних. Неко воли и да омиљени стих песме преради у романтичну здравицу, а овакав приступ ће свакако бити запажен међу гостима. У сваком случају одаберите песму коју знате да слављеник, онај у чију част наздрављате воли, и најбитније – говорите из срца.
А ево и како да наздравите на растанку својим домаћинима:
“Здрав, брате домаћине, здрав!
За нашега доброга пута,
а вашега доброга останка!
И фала на лијепој части
и братској љубави!”
Здравица домаћину
“Помози боже, у име божје састали се код тебе, брате домаћине! Бог ти даровао шеницу до шенице, житницу до житнице, мало текао, а пуно стекао, а што стекао, све изио и попио с кумовима и с друговима, у твојој кући за софром сједећи, а милога бога фалећи! Красио господ бог дом твој, плодио ти се у земљи плод, стадо ти се ширило, и из њега вадио сир колико брашњени млин, увијек частио, а бога фалио, увијек точио, а никад источио! Браћа те миловала и издалека тебе долазила, коње добре доводила и срећне гласове доносила: од бога милост, од срца радост, а од старих свештеника благослов.”
Мала правила наздрављања
Домаћин или домаћица треба увек да буду први који ће наздравити почасном госту.
Немојте пити када сте предмет здравице – то вам је као да певате рођенданску песму сами.
Када неко наздравља у ваше име, сматра се пристојним да устанете и узвратите услугу.
Када наздрављате, увек гледајте особу с којом то радите у очи.
Домаћин ће попити први гутљај вина из заједничког бокала да покаже свима како је оно добро, а не покварено, тек онда ће га сипати даље. Након што свако појединачно попије по чашу вина, симултано се наздравља и на тај начин се оживљава дух.
Вино којим се наздравља би требало да буде најбоље у току те вечери, јер су свима непца довољно свежа да могу да доживе све ароме из њега. Касније, могу да се пију и нека друга.
