Пише: Јасна Бајшански
На питање – шта је одржива пољопривреда – Светска организација за храну Уједињених нација – ФАО дефинише је као интегрисани систем биљних и сточарских производних пракси који дугорочно задовољавају потребе људи за храном, чувају квалитет животне средине и природних ресурса, имају високу економску вредност и унапређују квалитет живота фармера, локалне заједнице и друштва у целини. Бранислава и Горан Степанов из Кикинде настоје да њихово невелико имање функциониште баш по овим принципима.
Њихов други принцип је да од таквог посла могу да живе, односно, да прерадом примарних, али и прерађевина и нуспроизвода, остварују додату вредност. Од 1997. године, када су се венчали, почело је ово њихово животно поглавље. Поносно настављајући вековну породичну традицију, плодове са својих њива и воћњака пласирају и у форми хладно цеђених уља, брашна и путера по којима су и постали препознатљиви.
Знање, искуство и много рада
Кажу да су за производњу квалитетног производа потребни знање, искуство и много труда и рада.
– Волимо то што радимо, зато нам предани рад не пада тешко. Желимо да одржимо и унапредимо квалитет који смо градили дуже од две деценије. Зато стално учимо, усавршавамо се и слушамо наше купце. Радо се одазивамо позивима да излажемо на сајмовима и изложбама. То су добре прилике да будућим потрошачима покажемо да је прича о нашим производима – „Здраво добра прича“. То је наш бренд и порука коју желимо да пренесемо, поручују Степанови.
Ова сложна породица производи хладно цеђена уља бундеве, сунцокрета, лешника, мака и коштице кајсије. На тржиште износе и брашно од лешника, бундеве и мака, као и путере од лешника и бундеве.
Чист витамин Б17 из коштице кајсије
– Уље коштице кајсије добија се хладним цеђењем из језгра коштице. Садржи незасићене масти, олеинску и линолне киселине, амигдалин, чист витамин Б17, витамине А, Ц, Е, омега 9, 6, 3, палмитинску и стераинску киселину. Када се превентивно пије седам капи дневно, помаже чишћењу организма, јачању имунитета и позитивно делује против упала. Уколико у организму постоје упални процеси, цисте, миоми, постоје проблеми са пробавом, повишеним шећером или холестеролом, седам капи треба узимати и увече. Људи који иду на хемиотерапију или зрачење само пију већу количину – 21 кап ујутро и исто толико увече. Благотворно је за све типове коже, влажи кожу и косу, чисти поре, штити од УВ зрачења. Стимулише регенерацију коже, помаже у спречавању настанка митесера, подмлађује зрелу кожу, хидрира, омекшава и умирује – објашњава Бранислава Степанов.
Она напомиње да се сва ова хладно цеђена уља могу користити као салатна, а на сунцокретовом и лешником намирнице могу да се прже, јер је њихова тачка димљења 220 степени. Сазнајемо и да лешниково уље, преливено преко сира, уз чашу вина представља фантастичну вечеру. Тачка димљења код бундевиног уља је 160 степени и заједно са уљем од мака представља одлично дезертно уље.
Као добру комбинацију наша саговорница наводи сладолед од ваниле преливен бундевиним уљем. А за масажу је препоручљиво уље од мака, које се такође може и попити увече око 18 часова, једна кафена кашичица, што доноси леп и чврст сан, без могућности стварања зависности као што је то случај код неких лекова.
Енергетска бомба из безглутенског брашна
– Од нуспроизвода хладно цеђеног уља правимо брашна. Сва брашна су безглутенска, спадају у протеинску храну, те се по једна кашичица може ставити у кашицу, смути, јогурт, и могу их користити и дијабетичари. Уколико домаћице нешто месе, у килограм спелтиног, раженог па и белог могу додати и три супене кашике било којег брашна Степанових. Путери су направљени од чистог лешника или бундеве, у комбинацији с медом и чоколадом, и не садрже емулгаторе, адитиве, сојалецитине. Представљају праву енергетску бомбу и за доручак се могу јести намазани на хлеб, а једна кафена кашичица током дана регулише пад енергије – истиче Бранислава.
Њен супруг Горан додаје да његова породица форсира прераду, јер имају мало земље, а прерада је једини начин да се оствари већи профит. Један од главних мотива за предани рад је да њихово троје деце конзумира здраву храну.
И како наш саговорник каже, овде није реч о неком спектакуларном бизнису, већ о породичној причи која Горану и Бранислави омогућава да здраво хране и да школују своје троје деце.
Овај брачни пар настоји да сва своја знања пренесе на своју децу – Бориславу, Гордану и Душана. Старија ћерка ускоро ће се и осамосталити у послу, и то захваљујући средствима која је добила преко конкурса немењеног младим пољопривредницима, а која користи за покретање властите производње.
Еко круг у којем се ништа не баца
– На ограђеној парцели од једног хектара производимо воће и поврће, а на отвореном пољу тикву голицу, сунцокрет и слично. Реч је о биљкама чијом прерадом се може доћи до неког финалног производа. Покушавао сам да направим еко круг, односно, да успоставим производњу у којој се ништа не баца. На почетку смо набавили једну пресу и почели да цедимо уље од тикве голице, коштица кајсије и шљиве. Дакле, од нуспроизвода као што су коштице и семенке добијамо уље, погаче које остану након цеђења мељемо и дајемо стоци. Оне садрже пуно аминокиселина и елктролита и представљају супер сточну храну. Сем тога, у нашој производњи нема празног хода. Другим речима, све је профит – објашњава Горан Степанов и напомиње да су сви њихови производи прилично непознати нашем тржишту и нашој култури исхране. Али, ситуација се сада полако мења.
Повратак коренима
Горан Степанов каже да је пуно породица које живе и привређују на селу задржало традиционалан начин живота, а то је да сами произведу јаја, месо, воће и поврће.
– Међутим, савремени токови удаљавају људе од села и намећу им живот у градовима. Велики проблеми, попут пандемије изазаване коронавирусом, натераће их да се врате коренима и користе традицију, културу и знања која су нам оставили преци. А то је управо оно што ми радимо. Производимо здраву сировину, без употребе хемије, а она садржи добре микроорганизме. Код овакве сировине максимално је истакнут њен генетски потенцијал, почев од укуса и мириса па до одбрамбеног механизма биљака – објашњава наш саговорник.
