Земљорадничка задруга „Паприка“ је 150 хектара одвојила за паприку, першун, мирођију и спанаћ, а преко јединог купца и прерађивача „Телек паприка“ д.о.о. укупна повртарска производња задругара и коопераната налази купце на светској пијаци.
– Морамо строго водити рачуна о томе која хемијска средства користимо, на који начин радимо третмане, у којим условима и колика је њихова каренца. Другим речима, нема услова за било какве импровизације – каже директор Тоша Матић.
У Земљорадничкој задрузи „Паприка“ из Мартоноша још 2005. године дошли су до закључка да од чисте ратарске производње не могу да живе и да стварају акумулацију за развој. Због тога су, након пробне производње, одвојили целих 150 хектара за индустријску паприку и за производњу лишћара – першуна, мирођије и спанаћа. Сада је, како каже Тоша Матић, директор ове задруге, половина њихових укупних обрадивих површина резервисана за поврће, а друга половина је остала под ратарским културама, превасходно кукурузом и пшеницом, који су добри предусеви за повртарске културе.
– Ратарска производња подразумева кампањски рад, односно запослени, којих имамо 20-ак, немају чиме да се баве неколико месеци годишње. А радник се не може задржати ако за њега нема посла целе године, што подразумева и пристојну месечну зараду. Кроз производњу лишћара овај проблем смо превазишли јер током сезоне имамо 4 до 5 кошења першуна, једно кошење спанаћа и једно мирођије – истиче директор Матић.
Зарада дупло већа него на житу
Сезона почиње крајем фебруара, када се приступа припремним радовима, и траје до краја новембра. Преостала три месеца радници су упослени на ремонту оруђа и машина, објашњава наш саговорник и напомиње да је финасијски моменат код производње лишћара незаобилазна тема. Поређења ради, један хектар под спанаћем, мирођијом и першуном треба да донесе најмање 2.000 до 2.500 евра бруто прихода, што је дупло више од прихода са исте површине под кукурузом и пшеницом. Када се говори о чистом приходу по хектару, иако су трошкови код производње лишћара већи, зарада је ипак дупло већа у односу на ону која се оствари у ратарству.
На питање како оцењује ову производну годину, наш саговорник каже да киша баш и није добар партнер у овој производњи, посебно када је има превише, као ове године. Због водолежа су се јавила оштећења на усеву али, како су метеоролози најавили дугу и топлу јесен, у овој задрузи кажу да им је она донела још једну кошњу, што је ову производну годину довело на ниво претходних.
Заливни систем обавезан
Према Матићевим речима, у ову производњу не треба улазити без заливног система задовољавајућег капацитета јер ове биљке захтевају наводњавање бар једном, а када су топлији периоди и два пута седмично. Употреба заливних система подразумева и коришћење стајњака, како се не би нарушио квалитет земљишта. Ова задруга нема сточни фонд, те стајњак купује само од уредних фарми. На тај начин избегавају опасност да се антибиотици из сточарске, појаве у биљној производњи, и створе проблеме који би се могли јавити код извоза сушених лишћара и зачинске парике. Сем тога, слама, кукурузовина и першунов корен служе као зеленишно ђубриво које земља добија натраг.
– Ова производња веома је захтевна и с аспекта заштите биља јер један, али вредан купац, тражи да поврће буде чисто и здраво. Ослањамо се на домаћег прерађивача „Телек паприка“ д.о.о. који купује целокупну задружну повртарску производњу и сушене производе готово у потпуности пласира на страна тржишта. Морамо строго водити рачуна о томе која хемијска средства користимо, на који начин радимо третмане, у којим условима и колика је њихова каренца. Озбиљна папирологија прати ову производњу. Следљивост података тачно се зна: од семена, преко заливања, чиме, када и како су рађени третмани, па до кошења. Сви ови процеси гарантовани су потписом и печатом одговорног лица. Другим речима, нема услова за било какве импровизације – објашњава Матић.
Све је контролисано и код употребе пестицида за сузбијање корова на предусеву, јер је њихов избор у ЕУ веома сужен. У овој задрузи не могу да дозволе себи да узорковање покаже остатке било ког пестицида који није у програму.
Новац од државе за спас села
У овој производњи кључно је да се покошени лишћари што брже пребаце с њиве до погона за прераду. Због тога је ЗЗ „Паприка“ конкурисала и из програма „500 задруга у 500 села“ добила средства за набавку три специјалне приколице за превоз ове врсте робе, једине те врсте у Србији, чија је запремина више од 40 кубних метара.
– Желимо поново да конкуришемо код истог министарства, с циљем да обезбедимо новац за куповину такође специјализоване машине, самоходног комбајна за убирање лишћара. У овом делу посла сада користимо услуге прерађивача. Како се њихов комбајн показао као добар, желимо да имамо властити и на тај начин затворимо циклус производње овог поврћа, каже наш саговорник.
Јасна Бајшански
