Пише: проф. др Жарко Илин
Пасуљ је једна од економски најзначајнијих повртарских врста и има изузетно велику и дугу традицију гајења на овим географским ширинама и на простору данашње Србије. Ипак, у периоду од 2010. до 2019. године површине под овом махунарком, од просечно око 12.000 хектара, континуирано опадају за 4,36 одсто годишње. Опада и производња, која годишње у просеку износи 12.578 тона, и то по стопи од 6,3 посто годишње.
Пасуљ има повећане захтеве за одговарајућим условима гајења. Почиње да клија и ниче на температури од 12 степени Ц, мада је оптимум за клијање и ницање знатно већи, и износи 20 до 22 степена Ц. С обзиром на ове минималне температуре које пасуљ захтева, сетва је најчешће у трећој декади априла, када температура земљишта досегне ниво од око 12 степени Ц, како би убрзано клијао и ницао.
Вегетативни органи, у зависности од тога да ли се ради о чучавцима или приткашима, крећу кад температура досегне ниво од 18 до 20 степени Ц. Дужина вегетације код чучаваца је 70 до 80 дана, а код приткаша чак и до 120 дана, и оптимална температура за вегетативни раст, односно формирање стабла и листова, креће се од 18 до 20 степени Ц. За формирање цветова и цветање оптимум је 20 до 25 степени. Не подноси ниске температуре у фази ницања и клијања, већ благи мразеви могу да униште надземни вегетативни систем, и то на температури од -0,5 степени Ц. До уништења надземних вегетативних органа може доћи и у касној јесени, при мразевима од -0,5 до -1 степен Ц.
Изузетно су осетљиви у фази цветања, колико на температуре, толико и на релативну влажност ваздуха. Дакле, у фази цветања имају повећане захтеве за влажношћу, како биљке не би одбациле цветове. Температуре изнад 35 степени и испод 6 степени, као и мала релативна влажност ваздуха, такође утичу на опадање цветова. То су разлози због којих се могу остварити релативно ниски приноси по јединици површине. Да се то не би десило, у производњи пасуља, а поготово у време формирања цветова, оплодње и формирања махуна, мора се обилно наводњавати, како би се одржавала релативно висока влажност ваздуха.
Јесења обрада за пролећну сетву
Пасуљ има умерене захтеве за светлошћу, потврда за то је да се некада успешно гајио у заједници с кукурузом, што значи да му не смета мањак светлости кад кукуруз нарасте. У фази цветања и плодоношења, поред светлости, захтева и повећану влажност ваздуха, која је у тој фази важнија од светлости. Ова биљка има повећане захтеве за земљиштем и треба бирати плодна, дубока и не сувише лака и песковита, не сувише хладна, тешка, нити с високим нивоoм подземних вода.
Ниво подземних вода треба да је знатно испод једног метра, како бисмо обезбедили успешну производњу пасуља у целогодишњем циклусу. Умерених је захтева кад је о влажности земљишта реч, али добро реагује на заливање, посебно у периоду од цветања до образовања махуна, односно, зрна у махуни. Биљка је посебно осетљива на ваздушну сушу у време цветања, кад оптимална влажност земљишта треба да је на нивоу од 60 до 70 посто пољског водног капацитета, али је потребна много већа релативна влажност ваздуха, и то до 90 процената. Различите је дужине вегетације, жбунолике сорте сазревају 70 до 90 дана, док приткашицама треба чак и до 120 дана.
За пролећну сетву пасуља важна је јесења обрада, на дубину од 25 до 30 цм, и то зависи од претходног усева. Обично се гаји после кукуруза и сунцокрета, док се у баштама гаји после разноврсног поврћа. Бољи предусеви су стрнине, а после легуминоза, односно, биљака из исте фамилије, пасуљ никако не би смео да дође на исто место, него тек после четири, односно, пет година. То значи да има повећане захтеве за плодоредом. Врло често се на окућницама, на малим површинама, пасуљ гаји после раног кромпира, келерабе, салате, спанаћа, док се на великој њивској производњи гаји врло често после кукуруза и раних стрнина, после којих има довољно времена да се основна обрада уради у два прохода: први проход је тањирање или плитко орање, а друго орање је крајем августа и почетком септембра, што значи да земља има сасвим довољно времена да се природно слегне и рано у пролеће, пре сетве, дође у стање оптималне биолошке зрелости.
Боље подноси минерална ђубрива
Пасуљ има релативно мале захтеве за хранивима, у најгорем случају умерене. Никада се легуминозе, па ни пасуљ, не ђубре директно органским ђубривима, али у системима органске производње могуће је евентуално уносити до десет тона по јединици површине, било у баштенској или њивској производњи. Боље подноси ђубрење минералним ђубривима, и по јединици површине ђубри се са 70 до 80кг азота, 50 до 80кг фосфора и 70 до 90кг калијума. Карактеристично за пасуљ је да јако добро реагује на бактеријална ђубрива, односно, на инокулацију семена, јер је азотофиксатор, и због тога се бактерије азотофиксатора наносе на семе, како би се на кореновом систему формирале квржичне бактерије, које онда из ваздуха усвајају елементарни азот, доводи се до квржичних бактерија, а затим након скидања пасуља у земљишту остају значајне количине елементарног азота, који је од изузетног значаја за наредне културе.
Могући већи приноси и – профит
Код нас се највише гаји тетовац, двадесетица, то су углавном сорте беле боје зрна. Производе се и такозвани сумпораши и жуто-зелене сорте. При интензивном гајењу, уз правилну исхрану, односно ђубрење, и уз наводњавање и нарочито заштиту од проузроковача болести, могуће је значајно повећати приносе по хектару с ових 1,1 тону у просеку у Србији, односно, 1,2 т/ха у просеку у АП Војводини – код белих сорти на значајно изнад 2 до 2,2 т/ха, а код жутозелених и сумпораша чак до 3 т/ха. Тако ова производња може да буде економски оправдана и исплатива повртарима.
Од мера неге, неопходна је међуредна обрада докле год биљке не склопе редове. Неопходно урадити је у најмање два, чешће три до четири пута, с тим да прва међуредна обрада мора бити што плића, на дубину од три до пет центиметара. Друга међуредна обрада ради се на дубину пет до осам центиметара, а трећа и четврта на дубину осам до 10 центиметара.
Пасуљу у току вегетације треба обезбедити минимум три до четири наводњавања, заливним нормама 25 до 30 мм, док је у екстремно сушним условима, као што је била ова година, потребно четири до пет наводњавања, с истим заливним нормама.
Убира се у фази пуне или физиолошке зрелости, када врло лако долази до пуцања махуне. На малим површинама берба може бити ручна, чупањем. Оставља се неколико дана да се добро просуши, затим се истресе зрно из махуне, складишти, чува и сукцесивно пречишћава и пласира на тржиште. У великој индустријској производњи берба је механизована, при чему се број обртаја бубња мора значајно смањити, повећати ваздушна струја, како бисмо одстранили све непотребне жетвене остатке, делове земље, грудвице. Важно је и повећати зазор бубња, како не би дошло до лома, односно, пуцања зрна пасуља.
За нас је пасуљ симбол домаћег поврћа и нема добре хране без доброг пасуља. Ипак, производња ове легуминозе, нарочито у Војводини, драстично је опала. Разлог за то је чињеница да се ради о релативно скупој производњи и проблемима везаним за године с обилним падавинама, а такве су била 2010, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019. У тим годинама долазило је до појаве пре свега бактериоза и до значајног опадања приноса. Чињеница је да немамо сорте пасуља које би биле довољно толерантне према бактериозама, и зато професионални произвођачи у великој, њивској производњи напуштају ову махунарку. Производња пасуља на малим површинама, у баштама, задржала се у мање-више у истом обиму, али су те количине мале, и не могу да задовоље домаће потребе
Нове сорте и веће субвенције!
Пасуљ је за нас скуп поприлично, јер скоро половина пасуља на нашим пијацама и у маркетима потиче са страних њива. Ми произведемо за око половину наших потреба, а друга половина се увози. И поред добрих природних услова, због великих улагања у заштиту и наводњавање, нажалост, производња намирнице која је хранила генерације наших предака, опада. Уз значајна улагања, односно, уз оплемењивање и стварање сорти толерантних према бактериозама, као и помоћи државе кроз повећане субвенције, имали бисмо шансу да вратимо пасуљ на место које заслужује и да га гајимо на онолико површина на колико смо то некада чинили, и да повећамо приносе, како бисмо поново били конкурентни на светском тржишту, на којем имамо места.
