Центар за биологију пчела Биолошког факултета у Београду позива грађане да овог лета допринесу научном истраживању азијске пчеле смоларице – Megachilide sculpturalis .
Ова пчела је пореклом из Источне Азије, а у нашој земљи се појавила 2017. године и од тада Центар за биологију пчела прати њено ширење. Опажање грађана помоћи ће Центру у проучавању биологије и распрострањења ове врсте у Србији, а можда и у суседним земљама, ако се пружи прилика.
Како да препознате ову пчелу?
Ово су веома крупне пчеле – међу највећим у Европи, дужина им је приближно 1,5-2,6 центиметара. У лету донекле подсећају на осредњег стршљена, али су тамне, претежно црне основне боје тела, са густим бакарно-наранџастим „крзном“ на грудном делу и почетку абдомена, а крила су затамњена према крајевима.
У фауни пчела Србије нема врста сличног изгледа, односно, сличне комбинације особина, те се могу релативно лако уочити и препознати, чак на већој даљини.
Одређена сличност постоји са нашим највећим пчелама – дрвенарицама из рода Xylocopa које су такође крупне и комплетно црне боје, са наглашеним металик-љубичастим одсјајем, поготову на тамним крилима. Међутим, постоје бројне разлике на основу којих се лако могу разликовати.
Разлике између мужјака и женки
Женке M. sculpturalis могу да буду дугачке и преко 2,6 цм, док су мужјаци нешто мањи, око 1,5 цм.
Осим мањих димензија, мужјаци се могу препознати по „затупастијем“, заравњеном завршетку абдомена и одсуству густе „четке“ длака на доњој страни абдомена која се јавља само код женки. Такође, мужјаци на доњој половини лица имају „бркове“ од густих длачица жућкасте боје, док је лице женки комплетно црно, са маркантним попречним гребеном изнад усног отвора.
Може се уочити још једна значајна и необична особина, заједничка за многе родове и врсте из породице Megachilide, али само ако женку пчеле посматрате одоздо или са стране: са доње стране абдомена – трбушног дела, постоји специјална „четкаста“ структура од густих и дугачких длачица чији стручни назив је скопа и која служи за сакупљање полена. За разлику од осталих група, ове пчеле не складиште полен на ногама, па су им оне зато много мање длакаве. Ако се женке посматрају на погодној биљци-хранитељци, уочава се да је скопа често попуњена поленом, тако да се длачице и не виде.
У ком периоду године су активне? И у ком периоду дана их потражити?
Ово су летње пчеле – у нашем климатском подручју први примерци могу се очекивати углавном од средине јуна. Највећа бројност и активност је у току јула, нешто мања до половине августа. Приметно проређено јављање јединки може се уочавати све до краја августа, а само изузетно и почетком септембра. Све пчеле је најбоље посматрати по сунчаном и ведром дану, без присуства јачег ветра, у периоду између 09-17 сати када је већина пчела активна.
Почетни циљ овог истраживања је праћење бројности и ширења ове врсте у Србији. За сада се зна да се у Београду њена бројност повећава од 2019. године. За даља праћења значајни су како детаљни подаци из ширег подручја Београда, тако и њено јављање у свим другим деловима Србије, али и широм региона Балкана. Присуство ове врсте најлакше се региструје у градовима, пре свега на наведеним украсним биљкама, па нам је посебно интересантно да утврдимо колико је она присутна и у мањим насељима, у пољопривредним пределима или у дивљој природи. Такође, веома је значајно утврдити навике у исхрани ове пчеле, односно, документовати биљке које посећује и/или опрашује.
Где се може видети ова пчела?
Највећа вероватноћа да се примете јединке ове врсте је уколико се обрати посебна пажња на биљке које она посећује ради исхране. У урбаним срединама посебно су значајне поједине украсне егзотичне биљке које масовно цветају током летњих месеци, нарочито на парковским и другим јавним површинама. Међу таквим биљкама које ће ова пчела сигурно посећивати су софора или јапански багрем, лаванда, летњи јоргован и глицинија, а од наших аутохтоних биљака обична калина и поточњак. У јужним подручјима, ближим медитеранском климату, треба је потражити и на украсној кинеској калини.
Шта урадити уколико се примети ова пчела?
Уколико приметите јединке ове врсте немојте их дирати, али слободно их посматрајте из близине, оне нису опасне нити агресивне. Направите фотографије или видео-снимак и (са подацима о датуму и локацији) и пошаљите нам на:
вибер: 064 8237 942
Грађани који желе више да допринесу могу забележити и јавити на којим биљакама су видели ову пчелу, колико их је било (нумерички или приближно) и, уколико могу да препознају, да ли су у питању мужјаци или женке. Уколико нису сигурни да ли су добро препознали ову врсту пчеле – нема проблема, нека свакако пошаљу фотографије или снимак, а Центар за биологију пчела ће потврдити да ли се ради о овој или о некој другој врсти.
Шта је циљ овог грађанског истраживања?
Megachile sculpturalis је прва егзотична, алохтона, односно страна врста пчеле која је успешно населила Европу. Први доказ да је врста унета у Европу потиче из јужне Француске 2008. године, и од тада се шири континентом. Прво јављање у нашој земљи забележено је 2017. године у центру Београда.
Још увек се не зна довољно о њеном понашању у новонасељеним просторима, као ни о утицају који може имати на заједнице и популације наших пчела – гајених и дивљих.
Јасна Бајшански
