Пре три године група професора с Пољопривредног факултета Универзитета у Београду написала је извештај под називом „Утицаји промене климе на српску пољопривреду“. Био је то део пројекта УН о промени климе, који је спроводило Министарство заштите животне средине уз техничку подршку УНДП и финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину. У њему је наглашено да је пољопривреда, као „фабрика под небом“, веома рањива на климатске промене, а посебно су угрожени биљна производња (ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство), такође сточарство и рибарство, а преко њих и прехрамбена индустрија. Нерегуларност у ланцу снабдевања сировинама за прехрамбену индустрију изазива економску и социјалну несигурност, закључено је.
На основу могућих будућих емисија гасова с ефектом стаклене баште, урађена је пројекција климатских индекса до краја века. Према два одабрана сценарија, за која се претпоставља да су вероватна за нашу земљу, доћи ће до повећања температуре за најмање од 0,6 °Ц у блиској будућности, до могућих 4,3 °Ц до краја века. Лето и јесен имаће мало веће промене него пролеће и зима. Пројекција годишње суме падавина не показује јасан тренд. Промене су у опсегу ±5 % с тим да су позитивне вредности на северној половини територије, а негативне на јужној, што ће се задржати до краја века.
Све дуже летње суше и тропски таласи
У анализи промене сезонских количина падавина истиче се смањење падавина током летње сезоне по оба сценарија, с израженијом аномалијом у даљој будућности и до -20 %. Дужина сушног периода се неће значајније променити, за неколико дана, али ће зато доћи до повећања броја тропских дана и таласа. Пројекције промена повећања акумулације падавина с преко 20 мм, 30 мм и 40 мм указују на повећање од 20%, али и 30% у Војводини и 40% у појединим деловима југоисточне Србије до краја века. Очекује се продужетак вегетационог периода од 10 дана у блиској будућности, до 50 дана до краја века, па чак и 70 дана на вишим надморским висинама југозападног дела Србије.
Ове пројекције климатских индекса указују на то да је неопходно пратити промене, сагледати ризике и перманентно прилагођавати мере адаптације, попут агротехничких и других мера, ради обезбеђења стабилне и успешне пољопривредне производње.
О суши се у овој студији говори као редовној у наредном периоду и то сваке, или сваке друге године. Јављаће се истим или јачим интензитетом, што представља аларм за доносиоце одлука за стратешко планирање развоја наводњавања, не само на локалном, већ и на регионалном нивоу. Сушом ће највише бити угрожени сви летњи усеви на плитким земљиштима, затим пашњаци и воћњаци, а потом летње културе на дубљим земљиштима, где резерве зимске влаге омогућавају лакше превазилажење суше. Потреба за водом ће порасти за 1 до 8 % у блиској будућности, 3,7 до 13,9 % средином века и од 22,4 до 41,9% до краја века. Повећано коришћење водних ресурса за наводњавање може негативно да утиче на акватични екосистем.
Климатске промене намећу потребу да се системи за наводњавање рехабилитују и да се граде нови. И агрономи и пољопривредници сагласни су у оцени важности појединих мера, као што су наводњавање, агротехничке мере, употреба вишенаменских акумулација за снабдевање водом, коришћење дренажних канала за наводњавање, подизање противградних мрежа, одводњавање и унапређење праксе заштите од водне ерозије.
Вода највећи ограничавајући фактор
И маст. инж. пољопривреде Горан Јашин наглашава све већи значај наводњавања у пољопривредној производњи. То је једини начин за ублажавање дефицита воде у земљишту, који у нашим климатским условима није могуће надокнадити природним путем, гаранција успешне производње и мање-више очекиваних приноса. Није реално очекивати оптималне приносе и висок квалитет плода или зрна без система за наводњавање. У интензивној воћарској производњи, рецимо, немогуће је достићи високе и квалитетне приносе без система за наводњавање јер они, сем воде, до биљака доводе и хранљиве и заштитне елеменате.
Он наглашава неопходност, не само анализе земљишта на планираној производној локацији, него и утврђивање приступачности изворишта и квалитета воде, приступачности извора енергије, и на крају одабира опреме у складу с производном технологијом узгајане културе. Анализом земљишта, како каже овај стручњак, утврђују се физичко-механичка-хемијска својства која утичу на одабир опреме за наводњавање, одређивање заливног режима биљака и одређивање плана исхране.
– Количина и квалитет воде представљају највећи ограничавајући фактор. Ако воде нема довољно на жељеној локацији, то може угрозити целокупну инвестицију. Ако воде има у потребним количинама, а лошег је квалитета, такође се може угрозити целокупна инвестиција јер је неопходно урадити одређене третмане за пречишћавање што значајно може повећати цену инвестиције. Такође, лоше енергетско извориште може значајно повећати цену инвестиције и негативно утицати на ефиксаност целокупног система за наводњавање, а ту се првенствено мисли на аутоматизацију система – каже наш саговорник.
Како функционише систем кап по кап
Системи кап по кап, или наводњавање капањем, најзаступљенији су код вишегодишњих засада у интензивној производњи. Елементи система су:
Извориште-бунар, река, језеро-акумулација
Филтерска станица
Примарни цевовод
Секундарни цевовод
Терцијарни цевовод
Јашин објашњава да се вода од изворишта, преко црпног агрегата, доводи до филтерског постројења, где се поставља управљачка јединица и контролише систем за наводњавање. Основни третман воде је филтрирање и, по могућности, имплентација одговарајућег хранива-ђубрива. Преко примарног цевовода дистрибуира се до вентила у пољу који регулишу довод воде до секундарног и терцијарног цевовода. Терцијални цевовод чине црева с капљачима-латерали. У зависности од техничког решења и врсте узгајане културе, користе се црева с различитим врстама капљача. Капљачи могу бити с фиксним или варијабилним протоком, уграђени с унутрашње или спољашње стране латерала.
– Корисник треба најбоље да познаје свој систем. Циљ је да се у току дана вода до биљака расподели у више мањих, али чешћих заливања-циклуса. На тај начин се најбоље постиже погодан заливни режим, где ће се стање влажности земљишта/супстрата одржавати на оптималном нивоу, на жељеној дубини, са добрим водно-ваздушним режимом. У процесима прихрањивања биљака, и имплементирани елементи ће се задржавати на жељеној дубини, односно, у горњој зони кореновог система. Да би цео поступак био могућ, неопходан је висок степен аутоматизације заливног система – поручује наш саговорник.
ИТ – већи профит са мање рада
Лазар Јовановић, извршни директор новосадске фирме „Smart Watering“ која је осмислила и на тржиште пласирала систем даљинског наводњавања и ђубрења путем сензора и то све путем мобилног телефона са само неколико кликова, указује на још један проблем у пољопривреди – недостатак радне снаге. То захтева довитљивост и коришћење свих расположивих ресурса и технологија, како би се са што мање уложеног рада, енергије и новца добио врхунски квалитет и највећи профит. Управо ту помажу нове технологије. Иако ИТ технологија у пољопривреди никада неће моћи да сасвим замени људски фактор, она је продужена рука и алат пољопривредника који помаже воћарима и агрономима у свакодневним активностима и доношењу бољих одлука.
– Воћари су губили и по три сата дневно на ручно отварање вентила, као и на операције око наводњавања и прихране и трошили више од 500 евра месечно на раднике који управљају наводњавањем и на гориво утрошено на обиласке. Сада, док се баве другим пословима, наводњавањем могу да управљају преко мобилне апликације ма где се налазили и тако уштеде до 30% на трошковима наводњавања и обезбеде до 20% већи принос због оптималног наводњавања. Ако замислимо земљиште као чашу с водом, сензор за влажност земљишта ће нам јасно рећи да ли је чаша празна или пуна и колико воде треба да додамо да би чаша била довољно пуна, како би биљка имала увек на располагању оптималну количину воде – објашњава Јовановић.
Водни ресурси и њихово коришћење
У Србији се планира развој наводњавања до 2034. године на додатних 100.000 до 250.000 хектара. Водна подручја Бачка и Банат имају највећи водни потенцијал, али и доста површина које су условно погодне за наводњавање – заслањена, тешко пропусна земљишта, подложна превлаживању. Подручја Срема и Мачве релативно су богата и површинском и подземном водом, али је њихово коришћење ограничено, због осталих корисника, пре свега водовода, и условљено међудржавним карактером водотока. На подручју Београда основни водни ресурс су Дунав и Сава, из којих се може у првој фази развоја захватати око 15 кубних метара у секунди, тј. може се наводњавати још око 14.000 хектара. Међутим, на подручју, на пример, Барајева, где је веома скромна хидрографска мрежа, с протицајем свих водотокова од свега једног кубног метра у секунди, који су недовољни и за водоснабдевање становништва, не може се очекивати развој наводњавања без нових акумулација воде за те намене. Слично је и с подручјем Топличког региона, Јужне Мораве и Шумадије која имају релативно скромне водне ресурсе и чији је квалитет, с обзиром на велики број становника на овом подручју, значајно угрожен. На овим просторима потребно је веома штедљиво користити воду, уз разматрање могућности акумулисања воде у дугорочном периоду и поновно коришћење пречишћених отпадних вода.
Препоручена проширења наводњаваних у наредних 10 до 30 година односе се пре свега на површине под кромпиром, махунаркама и другим поврћем, и воћем. У погледу ратарских култура, посебну пажњу треба посветити проширењу наводњавања, до 55.000 хектара, оних култура које се извозе, да би се осигурао стабилан извоз кукуруза, пшенице, сунцокрета, соје и шећерне репе, затим луцерке, овса, ражи и јечма. Значајно варирање приноса услед суше и климатских промена догађа се и у воћарству. Морају се проширити наводњаване површине, нарочито под воћем које се извози, попут јабука, шљива, крушака, бресака, кајсија вишања, трешања и бобичастог воћа, да би се само обезбедио стабилан принос, а знатно веће површине уколико се планира прерада и већи извоз.
Кроз разговор с више од 100 пољопривредника који користе Smart Watering апликацију, тим ове фирме схватио је да произвођачима и агрономима није довољно да имају неки податак на располагању, већ тај податак неко треба да протумачи и донесе одређену одлуку. Примера ради, податак о влажности земљишта произвођачу не значи пуно као број. Али, ако се тај број стави у контекст воћне врсте, њених дневних потреба за водом и тренутне влажности земљишта – корисник добија информацију колико сати или с колико воде данас треба да наводњава, а то је онда поуздан алат који решава проблем уместо њега.
ИТ технологије су ту и, како каже Лазар Јовановић, њихова улога је да лако аутоматизују процесе и да буду алат у рукама пољопривредника, да би био продуктивнији, ефикаснији и профитабилнији.
„Паметно“ наводњавање штеди ресурсе
Ту на снагу ступа и ефикасно коришћење и оптимизација постојећих ресурса. Све важније постаје колико сати ради пумпа за наводњавање, колико воде се мора утрошити на наводњавање, јер ресурси као што су вода и енергија постају драгоцени па се морају ефикасно и користити. Управо то овакве технологије омогућавају – да меримо и знамо шта радимо и колико је то добро.
– Оглед који смо радили с компанијом „Делта аграр“ у највећем воћњаку јабука у Европи показао је да наша апликација штеди 400.000 литара воде по хектару кроз прецизно наводњавање путем сензора – што је довољно да се два просечна европска домаћинства снабдевају водом читаву годину! То значи да су трошкови производње смањени за 22%, остварена је уштеда воде од 17% и смањени обиласци воћњака са 200 на 50, зато што апликација даје тренутно стање, омогућава даљинску контролу и шаље аларме уколико нешто није у реду и потпуно аутономно управља наводњавањем без интервенције човека – истиче наш саговорник.
Када се виде успешне приче њихових огледа са две највеће српске компаније које се баве производњом хране – „Делта аграром“ и „МК групом“, уз стотине малих пољопривредника, постаје јасно да технологија паметног наводњавања има своје место у производњи. Слобода да можете да наводњавате ма где се налазили некада нема цену, а уз повећан принос и квалитет рода које оптимално наводњавање доноси, рачуница је јасна – инвестиција у технологију се кроз повећан принос и квалитет рода врати за три сезоне.
Јовановић указује на то да је квалитет воде један од веома важних, а често занемарених фактора када гледамо производњу и систем за наводњавање.
– Готово 80% наших корисника су произвођачи боровнице и другог бобичастог воћа и њима је јако битан квалитет воде за наводњавање. Посебно је важан садржај натријума и бикарбоната, као и гвожђа, које може да направи велике изазове у погледу запушавања капљача и током експлоатације система за наводњавање. Зато саветујемо да се пре свега уради хемијска анализа воде, да се провери колико је та вода квалитетна за наводњавање одређеног воћа, јер без квалитетне воде добар систем за наводњавање нам неће пуно помоћи, каже он.
Мониторинг кључних параметара, као што су влажност земљишта, потрошња и квалитет воде, дата количина ђубрива, EC и pH земљишта или супстрата, даје податке драгоцене за сваког агронома и произвођача. У пољопривреди се доста одлука своди на личну и одокативну процену, па се у тим ситуацијама могу поткрасти грешке. Управо мониторинг и могућност анализе примењеног дају опцију да се мери оно што је важно и да се лако види како је нека процена и одлука утицала на усев. У складу с тим, зна се када се ради добро, али и када се греши, па се грешке лако могу исправити. То значи да нема више гледања у небо и ослањања искључиво на искуство и процену, већ подаци који су доступни у реалном времену помажу да пољопривредник, у овом случају воћар, донесе ваљане одлуке и реагује на прави начин.
Пише: Јасна Бајшански
