Овим речима Томићи из Јарковца, села у општини Сечањ, поздрављају све добронамерне људе. Ова породица своје прве кораке у пчеларству направила је давне 1961. године, када је Владимир скинуо са гране свој први пчелињи рој. Ни сам Владимир није знао да ће пчеларство постати његова љубав и страст, да ће толико заволети та мала предивна бића и да ће много година након тога направити темеље на које се до дана данашњег дограђују спратови. У рад са пчелама укључио је и своју супругу Божану. Његова визија била је да учи, присваја знања и широко их дели и преноси својим најближима. Временом, Владимир је дошао до 390 пчелињих заједница на којима је марљиво и предано радио до последњег дана живота. Знао је Владимир да упореди пчеларство са спортском дисциплином, а како време пролази његови наследници, син Златомир и снаја Биљана, у потпуности разумеју ту његову поруку – „У овом „спорту“ побеђују знање и дисциплина, човек се такмичи са собом од јуче да би сутра знао још више и могао да одоли свим изазовима, којих је све више и више“.
Упркос свим изазовима
Златомир и Биљана, друга генерација пчелара у породици, наставили су да проширују свој пчелињак, те сада имају 650 пчелињих заједница. Успели су да наслеђену армију опрашивача и летећих фармацеута скоро удвоструче и да их одржавају упркос свим изазовима.
– Када сам пре 17 година из града дошла да живим у мало село, Јарковац, нисам ни слутила да ће се родити таква врста љубави и страсти према пчелама и пчелињим производима. Супруг и ја сву своју снагу усмеравамо на грађење здравих темеља бављења пчеларством за нашу децу. Ћерка Анђела има 16 година и заједно са петнаестогодишњим братом Владимиром и нама доста је ангажована око пчела. Самоиницијативно и без имало страха деца, када им то слободно време дозволи, иду са нама у пчелињаке, не плаше се убода пчела и учествују у свим радовима у току сезоне – прича Биљана.
Златомир Томић каже да су у пчеларству године све теже и теже али и да увек постоји нада да ће она наредна година бити боља.
– Изазови су разни, свака година је прича за себе. Драго ми је што пчелари имају подршку државе која нас прати кроз разне подстицаје и субвенције. Иначе, производна година 2020. била је изузетно „слаба“ у сваком смислу. На то су утицали многи фактори, од људских до временских. Током пандемије вирусом корона потражња за нашим производима била је већа, бар када су у питању мед и пчелињи производи. Када климатски и пашни услови погодују, јако смо срећни и задовољни – објашњава Златомир.
Брендиране тегле као гаранција квалитета
Свој асортиман производа породица Томић је са пчелињака у свом изворном и непромењеном облику упаковала у лепу амбалажу. Ту су разне врсте медова, мешавина меда и лековитог биља, затим мешавине меда и других пчелињих производа, прополис капи, прополис спреј, мелеми на бази прополиса, матични млеч, перга, сапуни, украсне свеће на бази пчелињег воска, креме, медењаци.
– Мед пакујемо у тегле Савеза пчеларских организација Србије, вођени идејом да мед спакован у брендиране тегле заиста даје потрошачима додатну гаранцију и сигурност да су купили чист производ, а не фалсификат. До тегле Савеза може доћи само пчелар, а не накупац или трговац. Улажемо у амбалажу, у пропагандни материјал, важно нам је да наши потрошачи буду задовољни. Наши производи су претходних година освојили 24 медаље и три пехара за квалитет, како у нашој земљи, тако и у региону. Признања нису изостала ни на прошлогодишњем новосадском Пољопривредном сајму, и ако он није одржан у форми на коју смо навикли, објашњава наша саговорница и додаје да су они до сада били учесници на многобројним сајамским манифестацијама, како у земљи тако и у региону и да је штанд Томићевих увек препознатљив, плени ведрином, здрављем и љубављу.
Златомир је председник Пчеларског друштва „Банатаска Матица“ у Сечњу и представник регије Банат у Извршном Одбору СПОС-а.
– Кроз СПОС пчелари могу да се едукују путем часописа „Српски пчелар“ али и предавања, могу ући у стандард добре пчеларске праксе. Самим отварањем Погона „Наш мед“ дошли смо до реалних откупних цена које никада нису биле веће у нашој земљи. Апелујем на све пчеларе Србије да се учлане у СПОС јер заједно смо јачи – поручује Златомир.
Ни пчеларима не теку мед и млеко
Као резултат вишедеценијског рада и искуства, Томићи су 2013. године дошли на идеју да започну и производњу хране за пчеле, погача и сирупа за прихрану пчела. Основали су фирму Апис Плус доо која се бави производњом хране за пчеле и сатних основа, продајом ројева, пчелињих друштава, пчеларске опреме и пчелињих производа. Регистровали су производњу, увели HACCP стандард, добили ветеринарски број и вођени идејом да све што раде првенствено за своје пчеле с љубављу презентују и шире у одређеном кругу потрошача. Како кажу, користе врхунске сировине. Сви њихови производи су испитани и контролисани од стране акредитованих лабораторија у земљи. Амбалажа и паковања су такође нетипични,веома иновативни и занимљиви.
– Две године након регистровања производње купили смо и машину за производњу хладно ваљаних сатних основа за своје потребе, како би дошли до њиховог што бољег квалитета. Унапредили смо наше пчеларско пољопривредно газдинство апаратом за прикупљање пчелињег отрова. Ковид вирус је, како сам рекао, довео до повећане потражње за медом и другим пчелињим производима али је зато забележена слабија потражња опреме за пчеларство – каже Златомир.
Константним развојем и надоградњом знања и искуства, пуни елана и ентузијазма, спајајући традиције и иновације, Томићи желе да новим идејама померају границе пчеларства у региону. Ипак подсећају да у пчеларству не теку мед и млеко и кажу да је тешко бити пчелар јер је пчеларство грана пољопривреде која је нископрофитабилна и високоризична
