Конституисањем нове Владе Републике Србије наша земља први пут је добила потпуно нов ресор – Министарство за бригу о селу. Имајући у виду вишегодишње демографско и економско пропадање српског села и прогнозирано нестајање сваког четвртог сеоског насеља у држави, поготово у њеним брдским крајевима и дуж граница, што може имати несагледиве последице по судбину државе, овај потез стиже у минут до дванаест. О томе како зауставити ове негативне трендове, разговарали смо са министром за бригу о селу Миланом Кркобабићем.
– Министарство за бригу о селу има низ пројеката с циљем да сељанима обезбеде изворе редовних и сигурних прихода и побољшају квалитет живота на селу. Посебну пажњу посветићемо пољопривредним газдинствима, задругама, старим и новим занатима, сеоском туризму – истакао је министар Кркобабић. – Наставићемо с пројектом обнове задругарства, за који и даље постоји велико интересовање. Том концепту додајемо две новине, а то су оснивање туристичких и социјалних задруга. Када је реч о пољопривреди, поновићу своју оцену да је пољопривреда економска окосница опстанка људи на селу, али недовољна да остану или дођу да живе у селима Србије. Село је много више од пољопривреде. Управо због тога, посветићемо се и инфраструктури: путној мрежи ‒ локалним и атарским путевима, канализационој, водоводној и електромрежи и, данас незаобилазној, интернет мрежи.
Младима државне њиве, куће, финансијски подстицаји
У оквиру друштвене надградње у центру пажње биће примарна здравствена заштита, образовање, култура и спортске активности. Обновићемо домове културе и задружне домове од којих ћемо направити мултифункционалне интитуције са свим неопходним садржајима за примарну здравствену заштиту попут здравствене, стоматолошке ординације, апотеке, месне канцеларије, поште, биоскопа, позоришне сцене… који имају за циљ да на једном месту окупљају младе и побољшају њихове потребе за друштвено-социјалним активностима.
Настојаћемо да очувамо и унапређујемо препознатљиве културне манифестације које чувају сеоску традицију и културну баштину и да их ставимо у функцију развоја сеоског туризма.
Намеравамо да младима доделимо до 50 хектара државног земљишта на коришћење, што ће зависити од региона, расположивог земљишта и интересовања. Основни услов за доделу земље на коришћење биће да се то земљиште приведе намени, односно култури, према стандардима савремене пољопривреде.
Планом активности Министарства за бригу о селу биће предложени и финансијски подстицаји за младе пољопривреднике на селу, као и примеренија пореска политика за сељане у пограничним и брдско-планинским подручјима.
Веома је значајан и пројекат откупа напуштених кућа и њихово уступање младима са породицама, или онима који планирају породицу, који желе да живе и раде на селу, затим стручњацима из области пољопривреде као што су ветеринари, пољопривредни инжењери и други образовани млади људи који ће будућност градити управо у руралним срединама.
Мали могу бити успешни само ако су удружени
Имамо још пројеката у плану, али ово су свакако кораци које ћемо прво начинити у нашој бици, бици за села Србије. А та битка је и битка за Србију, подвлачи министар Кркобабић и наглашава:
– Сви будући пројекти Министарства за бригу о селу имаће упориште у буџету Републике Србије, за шта је опредељено 1,262 милијарде динара. План активности произилазиће из Инвестиционог плана „Србија 2020 – 2025“, који је утемељио председник Републике Србије Александар Вучић, а којим је у наредних пет година предвиђено пет милијарди евра за путну инфраструктуру, односно за реконструкцију 5.000 километара регионалних и локалних путева. Додатних 300 милиона евра, мимо буџета, биће уложено у пољопривреду – за наводњавање 86 милиона евра, за комасацију 70 милиона и за куповину трактора 50 милиона евра.
Намеравамо да се приближимо сељанима, да им Министарство за бригу о селу буде доступније, тако да ћемо отворити регионалне канцеларије чија ће врата бити отворена за све који желе да ступе у контакт с Министарством, пожале се, предложе нешто или једноставно поставе питања свом министру.
Мали пољопривредници у Србији могу да буду успешни и имућни само ако су удружени, нагласио је такође наш саговорник. Са овим начелом као водиљом, настављамо програм обнове и развоја задругарства који ће сада имати шири концепт и имаће за циљ да уз помоћ туристичких задруга развије целу област, а не само једно село. Такође, пољопривредници и задруге треба да се оријентишу на производњу финалног производа који доноси знатно већу зараду од оне коју остварују традиоционалном производњом сировина.
Капитални програм и репрезентативни тим
Резултат сарадње Кабинета за регионални развој и Академијског одбора за село САНУ је, пре свега, формирање Националног тима за препород села Србије, а затим, обнова задругарства и капитално дело – Национални програм за препород села Србије који је писало 45 аутора и који је озбиљно полазиште за активност Министарства за бригу о селу, подсетио је Милан Кркобабић и истакао:
– Национални тим за препород села Србије, на чијем смо челу, као копредседници, академик Драган Шкорић и ја, окупља стручњаке из области пољопривреде, инфраструктуре, здравствене заштите, образовања, културе, спорта и осталих друштвених области живота, као и представнике које је предложио Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности. Тај репрезентативни тим, који има улогу саветодавног тела, окупља 78 врхунска стручњака, међу којима је 42 доктора наука, али и представника Српске православне цркве и Католичке цркве у Србији. Стратешки циљ Националног тима за препрод села Србије је смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживаљавање села у Србији.
Незаобилазно је било и питање министру Милану Кркобабићу о утицају пандемије на агроекономију?
– Вирус ковид-19 је утицао на све сфере привреде, па и на пољопривреду која се по мом мишљењу најбоље држи од свих привредних грана. То је и природно, јер без пољопривреде не бисмо могли да опстанемо. Сведоци смо да и у време ове пошасти као што је вирус ковид-19, српски пољопривредници раде пуном паром и поизводе храну која је основна потреба људи у свим животним околностима. Показало се да је српски сељанин најжилавији и најјачи члан нашег друштва који се храбро бори и омогућава да градске пијаце и маркети несметано буду опремљени свежим воћем, поврћем, месом, јајима, млеком и осталим пољопривредним производима. Такође, чињеница је да задружни систем у време корона вируса пркоси свим недаћама, о чему, пре свега, говоре примери задруга које не само да су успешно наставиле своју производњу, већ и даље извозе истим интезитетом у земље ЕУ.
Сумирао је на крају задатке новог министарства:
– Српски сељанин се суочава са многим проблемима, међутим, рекао бих да их све можемо јасно описати кроз чињеницу да су услови живота у селима Србије далеко лошији од животних услова у градовима. С тим у вези треба побољшати инфраструктуру, обезбедити редовне и сигурне приходе сељанима, надоградити њихов друштвени живот, омогућити им да у свом месту имају културне и спортско-рекреативне садржаје како за децу, тако и за одрасле и, наравно, старе. То је недвосмислена мисија и стратешки план Министарства за бригу о селу, на чему ћемо радити у наредном периоду
Туристичке задруге и – помоћ старима
– Пројекат обнове задругарства „500 задруга у 500 села“, по оцени стручне јавности, а морам да признам да сам и ја изненађен – премашио је сва очекивања. За три године, у периоду 2017-2019. доделили смо милијарду и 700 милиона динара подстицајних средстава задругама широм Србије. Подстицај су добили задругари у 152 задруге. Да смо негативан тренд гашења задруга претворили у његову сушту супротност, сведочи податак да је од почетка Програма „500 задруга у 500 села“ у Србији основано чак 757 задруга.
Тај пројекат ћемо наставити у још ширем спектру деловања. Подржаћемо оснивање, пре свега, туристичких задруга, а о томе можемо доста да научимо од наших суседа Хрвата, који на овом пољу имају драгоцено дугогодишње искуство. Идеја нам је да туристичка задруга запосли људе из различитих области. Неки ће производити храну, други ракију, трећи ће нудити смештај, четврти бринути о атрактивним туристичким садржајима… у сваком случају заједно ће чинити складну машинерију која ће као производ бити привлачна туристима из земље и света. Такође, један део деловања усмерићемо и на оснивање социјалних задруга које ће бринути о најугроженијим члановима нашег друштва у које свакако посебно спадају стара лица која сама живе у разуђеним планинским и другим селима Србије.
