Сви уживамо у малинама, купинама, јагодама и боровницама из радњи и са пијаца. Ипак, многи жале за оним дивљим, шумским врстама, нарочито кад је јагода у питању. У чему су разлике?
Пише: др Александар Лепосавић
И дивље и питоме врсте јагодастог воћа које расте у нашој земљи имају исте основне карактеристике и нутритивне вредности. Ипак, потрошачи се, уколико имају могућност избора, пре одлучују за куповину дивљих јагода, купина, боровница у односу на гајене. Сматрају да је шумско воће „здравије”, јер није изложенo заштитним третманима ни вештачким хранивима. Ово може бити оправдано само уколико се гајено воће неконтролисано производи и не води се рачуна о примени хемијских средстава. Ипак, најважнији разлог жеље купаца за плодовима дивљег воћа је њихов специфичан мирис и арома, које гајено углавном не поседује или су ове особине код њега мање изражене. Мирис и арома дивље јагоде и малине је оно чега се многи купци са чежњом сећају и веома често и жале за њим, јер се ово воће све теже може набавити на пијацама, док су купине и дивље боровнице, на срећу, доступније већем броју потрошача.
Без обзира на све, треба још једном подвући да је сво јагодасто воће, и дивље, и гајено, подједнако квалитетно, под условом да је дивље набрано у подручјима у којима нема загађивача, а гајено произведено уз поштовање прописаних мера неге и заштите.
Еликсир здравља и дуговечности
Коришћење јагодастог воћа у свакодневној исхрани у нашој земљи је до скоро било на веома ниском нивоу и требало је доста времена да свест о бројним благодетима коришћења малине, купине, боровнице и јагоде промени навике наших потрошача. У свету се од јагодастог воћа прави сијасет производа, а на сваком од паковања посебно је истакнут здравствени аспект његовог коришћења, јер плодови јагодастог воћа поседују јединствена хранљива и лековита својства, због чега се сматрају еликсиром здравља и дуговечне радне и физичке способности човека. Висока лековита вредност јагодастог воћа је производ специфичног хемијског састава, а нарочито високог садржаја витамина, минералних материја, појединих микроелемената (посебно Ca, Mg, Fe).
У медицинској науци и пракси утврђено је да минералне супстанце и органске киселине из плода малине, купине и боровнице регулишу pH крви, побољшавају крвну слику и утичу на снижење крвног притиска, витамини јачају отпорност организма, пектини доприносе заштити од атеросклерозе и инфаркта, целулоза помаже варењу хране… Свежи плодови овог воћа су, због високог садржаја шећера и повољног односа између шећера и киселина, изванредна храна за анемичну децу и старе и изнемогле особе, а такође су и добро лаксативно средство. Последњих година, медицински стручњаци посебно указују на делотворан утицај елагинске киселине из семена малине и купине на заустављање деобе малигних ћелија.
Када је у питању боровница, плод овог воћа потпомаже сензибилност мрежњаче и побољшава оштрину вида, испољава значајно диуретичко својство и позитивно делује на сузбијање неспецифичних пролива, као и тегоба у вези са жучном кесом. Такође, спречава инфекције мокраћних канала, не дозвољавајући бактеријама да приону уз уринарни тракт, помаже у лечењу лоше циркулације у ногама и варикозних вена ногу, штити капиларе и смањује агрегацију крвних плочица, и на тај начин спречава стварање крвних угрушака и атеросклерозу, јача и регенерише мишиће.
Берба дивљих плодова тешка, некад и опасна
Берачи плодова дивљих врста јагодастог воћа треба да знају да то није нимало лак посао и да га прате бројне опасности. Посебну пажњу приликом бербе дивље јагоде и боровнице берачи треба да обрате на змије и гмизавце, а приликом бербе купине веома често се дешавају повреде руку и различитих делова тела од бодљи којих су препуни надземни прирасти овог воћа. С обзиром на то да је дивља купина инвазивна врста и да међу првима насељава запуштене њиве и шумске крчевине, на којима на већим површинама надземни прирасти постижу огромне димензије, препорука берачима је да не улазе превише у дубину купињака, јер ће им требати велики напор да изађу. Надземни прирасти малине су сјајни и глатки и немају бодље, али често расту на неприступачним деловима шума, те не треба превише ризиковати због убирања мањих количина укусних плодова.
Убирање плодова самоникле боровнице на планинама Голија, Јавор, Тара, Копаоник, Власина… у већини случајева се обавља на противправни начин, уз примену такозваног „чешљања”, технике којом се механички оштећује стабло и биљна маса боровнице. Све је то узрок што на неким локалитетима долази до сушења жбунова и угрожавања природне популације боровнице. Сушењем боровнице долази до деградације станишта, огољености планинских падина, почетка ерозије и других бројних проблема.
Берба зрелих плодова директно руком, или уз примену помоћних алатки које не оштећују жбун, је најбољи начин. Тако је штетни механички утицај током бербе готово елиминисан, али сваки берач би морао да зна када је сакупљање дозвољено, а када не, и који су неопходни услови да би се добила дозвола за убирање самоникле боровнице, као и других шумских плодова који подлежу посебном режиму контроле.
Треба поменути и да се чешљањем боровнице утиче и на квалитет плодова јер се у моменту убирања плодови налазе у више фаза зрелости па се пребирање зрелих и зелених плодова, као и њихово одвајање од лишћа и гранчица најчешће обавља испирањем у води. Испирање боровнице ради се у неколико вода, због чега се она мора сушити, а све ово доводи до драстичног мењања састава и погоршања квалитета плода.
Шуме добро рађају, али нема добрих берача
На питање има ли у природи уопште малина и купина, да ли су то неке дивље, старе сорте или само подивљали, некад култивисани малињаци и купињаци, одговор је врло једноставан. Никако се не може говорити о „подивљалим” сортама. У питању су дивље врсте. Код нас постоји безброј екотипова дивље малине, купине, боровнице и јагоде које се одликују различитом крупноћом плода. Поједине имају мање или више сласти и ароме и због тога се некоме више допадају боровнице са Власине, некоме јагоде са Голије, купине свуда има, али је различитог квалитета, а за малину смо рекли да је најређа и да слабије плодоноси.
Када су у питању запуштени малињаци и купињаци, разлог престанка њиховог одржавања је углавном у економској рачуници или масовнијој појави болести и штеточина, када произвођачи једноставно престану да их одржавају. Они и даље плодоносе, али у значајно мањој мери. Плодови из таквих засада су употребљиви за јело и не постоји опасност по здравље онога ко их користи.
Изузев за дивљу боровницу и купину, за које постоје откупна места, може се рећи да не постоји организовано тржиште за дивљу јагоду и малину, због чега се продаја малих количина убраних плодова ове две врсте организује на пијацама или по наруџби, за познате купце. Без обзира на то, плодови свих врста дивљег јагодастог воћа се релативно брзо продају и то по солидним ценама, због чега постоји велико интересовање за бербу. Са друге стране, чињеница је и да је са годинама све мање искусних берача шумског воћа који могу остварити задовољавајући учинак па је на тржишту наше земље све мање дивље јагоде, малине, купине и боровнице. На срећу, код нас има изузетно квалитетних плодова култивисаних врста јагодастог воћа. Оно што, без обзира на економску кризу, треба непрестано радити, је да спроводимо позитивну кампању и да утичемо на повећање потрошње на домаћем тржишту. Поред бројних користи од тога за здравље појединаца и нације, на тај начин бисмо у великој мери смањили и велику извозну зависност.
Наша малина изнад светских стандарда
Основна предност култивисаног јагодастог воћа је у томе што је далеко приносније и приступачније већем броју људи у дужем временском периоду. Више пута је помињан мирис и ароматичност дивљих плодова и то је основна замерка купаца на плодове култивисаних врста, односно, у највећем броју случајева жале се на одсуство мириса и укуса код њих. То нужно не мора да буде тако, јер се у нашој земљи гаје сорте које су на светској тржници управо препознате по тим особинама. Најпознатија је малина код које се сорте које се код нас највише гаје, а то су Виламет и Микер, издвајају у односу на све друге код нас и у свету и за то постоје научно и стручно верификована истраживања. А, она се односе на квалитативне и квантитативне параметре садржаја биоактивних компоненти у плодовима гајеног јагодастог воћа, које је у највећем броју далеко изнад светских стандарда. Услов је да се воће гаји у одговарајућим агроеколошким условима и по прописаним процедурама.
Србија природно станиште дивљих врста
Као ретко која земља у свету, Србија је природно станиште свих дивљих врста јагодастог воћа. Скоро да не постоји област у нашој земљи у којој се не може убрати дивља јагода и купина, док се малина и боровница углавном налазе на ивицама шума и у склопу ретког растиња у брдско-планинском подручју. Дивља купина је најраспрострањенија и веома често је индикатор запуштености одређеног подручја, док остале врсте за успевање траже специфичне услове. Иако се може наћи у шумским биоценазама, најмање плодоноси дивља малина и њени ароматични плодови су најређе на јеловницима код нас, док се поједине врсте, као што је дивља боровница, у Србији на годишњем нивоу откупе у количини од 1.000 тона. Томе треба додати и количине које се прераде у домаћој радиности, а од дивљег јагодастог воћа се прави велики број производа. Многи од нас се са сетом присете мириса и укуса слатког од дивљих јагода или мириса и ароме сока направљеног од дивље малине. С обзиром на то да су више присутне и приступачније на тржишту, дивља купина и боровница се прерађују у различите врсте сокова, слатка, мармеладе, воћне јогурте, алкохолна пића и друге производе.
