Паприка је једна од најзначајнијих повртарских биљака у свету, а и код нас. Постоји велики број сорти које се разликују по боји, облику, величини, ароми, степену љутине, намени… У односу на величину плода и примењену селекцију паприке се деле на крупноплодне, ситноплодне и табаско. У оквиру крупноплодних и ситноплодних селекција разликују се типови од којих сваки има много сорти. Већина сорти које се гаје код нас спада у крупноплодне, а најзаступљеније су селекције типа бабуре, капије, роге, парадајз паприке и зачинске. Према намени, подељене су на селекције за свежу потрошњу, прераду, сушење, а има и оних за вишенаменску употребу, што их чини веома економичним.
У нашој земљи највише регистрованих сорти је у типу бабуре. Плодови су крупни, меснати, млечнобели или светлозелени у технолошкој, до црвени, тамнозелени, љубичасти у физиолошкој зрелости. Призматичног су облика, са ри-четири врха или купасти с једним врхом. Веома су укусни као свежи, а добри су и за прераду.
У типу капија су селекције које се користе као свеже, али и за печење, припрему зимнице или ајвара. Плодови су спљоштено-купастог облика, меснати, крупни, у технолошкој зрелости светлозелени до тамнозелени, а у физиолошкој поприме црвену боју. Паприке роге добиле су назив по облику који подсећа на рог краве. Плодови су дугуљасти, могу достићи дужину од 20 до 30 цм, углавном глатки, понеки су и мало наборани. Постоје жуте, зелене и црвене роге. Најчешће, ова врста паприка гаји се на отвореном пољу, али може добро успевати и у пластеницима. Претежно се користи за туршију, ајвар или као свеже поврће, ретко се суше. Генерално, паприке роге нису љутог укуса, али може се десити да се, када инсекти обављају посао укрштања, наиђе и на неку љуту.
Ротунд или парадајз паприке, како им и име говори, обликом подсећају на парадајз. Боја је светлозелена или млечнобела у технолошкој, односно црвена у физиолошкој зрелости. Употребљавају се најчешће за припрему зимнице.
У свету паприка постоји много дивљих популација, али и селекционисаних сорти и хибрида:
Дукат – спада у хибридне роге. Има тврдо и веома хрскаво месо. У односу на друге селекције њено месо је веома танко, и није најпогоднија за свежу употребу јер се ломи. Међутим, то је једна од најслађих паприка код нас. Фино се пржи и динста, а пријатан укус се посебно истиче у салатама. Веома је родна по биљци може са се убере и по три килограма плодова. Одлично успева и у пластенику, и на отвореном пољу. Потребно јој је доста воде, као и прихране и окопавања. Ова паприка је зелене боје, а када сазри постаје жутоцрвена.
Камелеон – такође хибридна сорта, сазрева веома рано. Плод је издуженог облика и прилично слатког укуса. Спада у нове хибриде, али се квалитетима већ изборио за челно место на нашој сортној листи.вБиљке су робустне, са снажним, бујним гранама. Плод је тежак око 120 г, а дугачак петнаестак центиметара. У пуној зрелости добија лепу црвену боју. Прилично је отпоран на болести.
Делфина – квалитетна сорта паприке роге. Њени дугачки плодови пре пуне зрелости имају светлозелену боју, а кад сазру, постају црвени. Обично су дуги до 20 цм. Ова селекција има укусно, дебело месо, посебно када се гаји у затвореном простору. Убраја се у једну од најмеснатијих сорти. Веома је родна, даје и до 50 тона по једном хектару. Погодна је за свежу употребу, салате и разне видове прераде.
Амфора – има веома крупне, пљоснате плодове благо закривљеног врха, дужине од 12 до 15цм. Месо је квалитетно, дебљине до 6мм, док је тежина плода око 150 грама. У технолошкој зрелости плодови су интензивно зелени, док су у ботаничкој јарко црвени. Ова сорта је погодна за печење, употребу као свежа, за припрему туршије, ајвара. Подједнако добро рађа у пластеницима и на отвореном пољу.
Аманда – сорта која се убраја у полубабуре са зашиљеним врхом. Плодови су прилично тешки и висе на издржљивој стабљици. Док не сазру су бели, а касније попримају црвену боју. Одлична је за свежу потрошњу и прераду, али сазрева рано па се користи углавном као свежа. У повољним условима даје висок принос, до 50 тона по хектару.
Ами – шпицаста бабура. Произвођачи је називају некрунисаном краљицом своје врсте. У почетку зрења плодови су светли, а у ботаничкој зрелости попримају јаркоцрвену боју. Прилично је толерантна на многе болести, па се може гајити у систему органске пољопривреде, а добро подноси и ниже температуре. Није јако захтевна у погледу услова средине, једино тражи доста воде.
Слоново уво – веома слатка паприка од које се прави ајвар, припрема туршија, а укусна је и као свежа. Плодови су веома крупни, меснати, тешки 150 до 250 грама. Због велике тежине висе на биљци. У физиолошкој зрелости зелена боја плода прелази у црвену. Веома је отпорна на услове средине и толерантна на изазиваче многих болести. Редовно рађа, а принос је и до 60 тона по хектару.
С. М.
Добро јутро број 539 – Март 2017.
