Одговара: проф. др Зоран Кесеровић
Имам старе аутохтоне јабуке: колачару, крстовачу, бихорку, шуматовку, зеленику, будимку и кожару, а поседујем и отпорну нс 25/83, топаз, ентерпрајз, ревену и голдраш. Боја листа аутохтоних је много зеленија и лепша, него отпорних, голдраш је осетљива на пепелницу и то ми је велики проблем. Приметио сам да су, иако сам исто третирао аутохтоне и отпорне сорте, аутохтоне сорте отпорније, здравије.
Слажем се са читаоцем да су наше аутохтоне сорте јабуке, поготову шуматовка, бихорка, крстовача и зеленика далеко отпорније на патогене у односу на новостворене сорте јабуке, јер су се оне већ аклиматизовале на наше агроеколошке услове и створиле један одбрамбени механизам према патогенима. Не заборавите да се кожара и колачара гаје на окућницама на већим надеморским висинама у околини Ариља и Ивањице и да на сејанцу некада могу родити и преко 500 кг по стаблу, а забележен је рекорд и до 1.000 килограма. Концентрат од будимке је један од најбољих.
