Према попису из 2011. године, Србија под пластеницима и стакленицима, односно, у заштићеном простору има 5.421,8 хектара, што је, с обзиром на перспективу оваквог начина производње, знатно мање од свих очекивања и далеко испод наших потреба. Када се зна да је више од половине, тачније, око 3.000 хектара, такозвани привремени заштићени простор, док је под сталним заштићеним простором 2.321,8 хектара, јасно је колико је питање пластеничке производње карика у пољопривредном ланцу, о којој се мора повести рачуна. Од овог пописа до данас пољопривредна површина под заштићеним простором прилично је порасла, али бројни фактори утичу на то да се ово повећање не дешава очекиваном и жељеном брзином.
Мраз кажњава нестрпљиве
Преко 90 посто пластеника тунелског типа у Србији је без додатног загревања, а преосталих 10 посто представљају високи заштићени простор са додатним загревањем, обично намењен за производњу расада, више у рано пролеће, ређе у јесен за јесењу производњу. Сви остали, преко 90 посто тунелског типа, пре свега су намењени за производњу свежег поврћа. У таквим објектима, обично у предзимском, зимском и ранопролећном периоду производе се све повртарске врсте које имају мале биолошке захтеве за узгојем и успевањем, односно, оне које јако добро подносе ниске температуре, и којима за раст и развиће није неопходна велика сума радијације, односно, интензивно директно сунчево зрачење.
У овом периоду у пластеницима је доминантна салата, и то различите врсте салате: од путерица, кристалки, ајсберг салате, до салата храстов лист зелени, храстов лист црвени. Поред ње, гаје се и руколе, празилук, млади лукови из главичурка из арпаџика, крупног арпаџика, већег од 2,2цм.
То су углавном културе које имају мале захтеве за условима сазревања, добро подносе мразеве и до – 8 па чак и до -15 степени Целзијуса, што им омогућава успешно презимљавање током предзимског зимског и ранопролећног периода. У рано пролеће, најчешће по препорукама стручњака, по проласку прве декаде априла, ове врсте у пластеницима смењују културе с великим захтевима и за температуром али и за интензитетом осветљења и дужином дана, такозване топлољубиве повртарске врсте. Међутим, то је теоретски јер су произвођачи врло нестрпљиви па са садњом топлољубивих повртарских врста крећу већ крајем прве декаде марта и сукцесивно тај посао заврше негде до половине или краја треће декаде марта. То значи да таквим усевима у првој декади априла прете мразеви.
Треба имати на уму да мразева код нас има често. У референтном периоду од 30 година, рецимо, чак 18 година било је с мразом у првој декади априла и температурама од -3, -4 па чак -6 и до -9, што онда наноси велике штете тим топлољубивим врстама као што су парадајз, паприке, краставци, диње.
Предњачи Лесковац,
па Војводина
Значајне површине имамо и под појединачним, чешће блок типовима пластеника, па чак и стакленика. Обично ови појединачни, поготово блок типови високих пластеника, имају додатно загревање, што значи да се у таквим објектима одвија целогодишња производња најчешће топлољубивих повртарских врста. Тако практично целе године производе парадајз, паприку, краставац најчешће, а у новије време и дињу. У том случају неопходно је додатно загревање, а због кратког дана и малог интензитета светлости већ тамо од друге половине новембра па све до половине фебруара у пластеници са производњом расада ових повртарских култура додатно се осветљавају. У том случају дан се продужава на неких 14 до 16 часова, а на нашој географској ширини је довољно додатно осветљење са не више од 40W по метру квадратном.
Пластеничка производња, из више разлога, није подједнако заступљена у регионима Србије. Најзаступљенија је пластеничка производња у околини Лесковца, и ту производњу и даље треба развијати јер је на неки начин одговор на производњу у Македонији. Околина Лесковца је наша практично најјужнија област, с најбољим условима за гајење топлољубивих врста, међу којима предњаче паприка и парадајз, поручује наш стручњак. За Лесковцем следи пластеничка производња у Војводини, она нешто мало касни, отприлике за десетак дана у односу на југ земље и одговара производњи коју има област око Сегедина, у Мађарској, односно, пластеничкој производњи централне Европе.
– Најчешће су пластеници тунелског типа, мада произвођачи у Сентешу и околини користе геотермалне воде и то масовно што је будућност пластеничке производње. Лаик би рекао да су геотермалне воде изузетно економски оправдане, међутим, то је само делимично тачно. Прво, веома су скупе бушотине, јер обично иду на 1.200 до 1.500, а неке и преко 2.000 метара дубине. Обично се греши јер се прави само једна бушотина којом се добија топла вода, али онда она, пре него што уђе у систем за загревање, мора де се прочисти, како се не би зачепио систем. А кад изађе из система, изузетно нарушава животну средину, што значи да би морала да се буши друга рупа, којом би враћали ту млаку воду у утробу земље. Све то значајно поскупљује овај систем, међутим, и поред свих улагања, овај начин загревања је чак до неких 20 посто јефтинији у односу на било које друго конвенционално загревање пластеника у зимском периоду. Греје се, иначе, од друге половине септембра, током октобра и новембра, све до половине маја, с тим да је најинтензивније грејање од новембра до априла. Грејање пластеника од септембра до прве половине октобра и од априла до прве половине маја ради се из чисто биолошких разлога: објекти се одржавају млаким, да не би дошло до велике осцилације у температури и до смањења приноса по јединици површине.
Од хобија до професије није далеко
Почетници треба да имају обичне мале пластенике и смену великог броја врста, да задовоље све своје потребе и имаће чак значајне количине тржних вишкова које могу да поклоне или продају. Они, мало већи, од 2.500 до 3.000 метра квадратних, могу да продају и на кванташима или неким озбиљнијим произвођачима, а од тога ће моћи чак и да живе у потпуности јер је то довољно за издржавање једне четворочлане породице. Најједноставније пластенике свако може да приушти, нарочито ако је вешт и уме сам да их направи. Уз апарат за варење потребна им је носећа конструкција, пластична фолија – спољашња 180-микронска и унутрашњу 100-микронска. У том случају с капљичним системом све не би коштало више од 5 до 6 евра по метру квадратном. Али, ако им то неко други ради, цена таквих пластеника тунелског типа достиже 13 до 13,5, чешће 15, па и 17 евра по метру квадратном, и тада то више није само хоби, већ на неки начин добијате професионалне пластенике тунелског типа.
