Ни љут ни сладак, ни црни ни бели лук, већ празилук. У августу се и бере и сеје, а вешти баштовани имају га у баштама током целе године. Сетвом у фебруару и расађивањем у марту и априлу, празилук се убира од јуна до краја августа. За зимску потрошњу сетва је у мају и јуну, садња од јула до почетка септембра, а за коришћење доспева у току зиме и рано у пролеће.
Празилук је двогодишња биљка из породице лукова, али, за разлику од већине врста из ове породице, не формира луковицу, те се у исхрани користи лажно стабло и део зелених листова. У плодореду долази на прво место, јер веома повољно реагује на ђубрење стајњаком, али тек после четири године може да се посади на место на којем су гајени други лукови. За успешно гајење празилука потребно је плодно, структурно земљиште, повољних физичко – хемијских особина, неутралне пХ реакције.
Празилук се конзумира током целе године јер се може брати од јесени до краја пролећа. Употребљава се у целости, благог је укуса, и за разлику од осталих врста лука нема јак мирис и не изазива пецкање и сузење очију. Припрема се уз варива, а могуће га је користити и приликом припреме супа, умака, пита, као и за ароматизацију јела. Приликом чишћења сече се по средини и не оставља се у води јер може попримити горак укус.
Oдличан „чистач“ организма
Неправедно оптужен као „антиурбано“ поврће, празилук је, према речима нутрициониста, право благо које би требало што чешће имати на трпези. Одличан је „борац“ против масноћа и шећера у крви, повишеног притиска, а захваљујући влакнима нормализује варење. Специфична комбинација састојака високе нутритивне вредности ово поврће чини веома важним делом добро избалансиране исхране.
Иако човек може имати пуно користи од овог поврћа, стручњаци упозоравају да би особе с обољењима бубрега и жучне кесе требало да га избегавају и уз дозволу лекара га обазриво користе у припреми салата и јела. За ово су криве супстанце познате као оксалати, које, када се у већим количинама уносе у организам кристалишу и могу изазвати проблеме који иначе често погађају такве „болеснике“, а постоји опасност и да блокирају усвајање калцијума.
