Да би се добио што већи принос купуса неопходно је парцелу ваљано припремити и нађубрити, јер ово поврће воли богата земљишта. Као други усев гаји се после стрнина или раног поврћа, и чим се њива ослободи, после обраде ваља унети минерална ђубрива. За купус се бирају парцеле на којима постоји могућност да се усев наводњава. За пројектовани принос од 125 тона по хектару треба обезбедити 625 килограма азота, 188 фосфора и 650 кг калијума. Трећина азота и по две трећине фосфора и калијума уносе се пред обраду, а с остатком се усев прихрањује пред наводњавање.
Касни купус се расађује када расад има пет-шест добро развијених правих листова. Биљке се, дан пре чупања, обилно залију, а сутрадан прво поткопају и подигну лопатом, заједно са земљом на корену. Затим се све прегледају, почупају кржљаве и нетипичне, све сложе у гајбе са поквашеном сламом, и сутрадан тако однесу до парцеле и расађују.
Саде се дубље ного што су биле у леји, обично до котиледона. Земља око жила се добро сабије да се истисне ваздух. Расађује се на растојање 50–60 цм у реду и 60–70 цм између редова, а то одређује оруђе за међуредну обраду. Оптимални рок за расађивање касног купуса је од 20. јуна до 20. јула. Већ дан-два после расађивања корен почиње да се обнавља и тај процес траје петнаестак дана. Иако све биљке нису добро укорењене парцеле се морају залити: први пут већ после расађивања и три-пет дана касније.
Да би се спречила појава корова и покорице у току вегетације земљиште ваља чешће међуредно плитко обрађивати и окопавати, све док се не склопе редови.
С. Мујановић
Добро јутро број 542 – Јун 2017.
