ЗАШТО ЈЕ СОЧИВО НАЈСУПЕРИОРНИЈА МАХУНАРКА?
Сочиво (Ervum lens) је једногодишња зељаста биљка која спада у породицу махунарки. У исхрани се користи његово зрно које се брзо и лако скува. По изгледу, највише подсећа на грашак, а домаћице га најчешће припремају као вариво и чорбу. Користи се и брашно од којег се припремају разноврсна пецивa, а у производњи хлеба је одличан додатак пшеничном брашну (додаје се око 20 %). Ова махунарка има високу хранљиву вредност и обилује витаминима групе Б. Зелена маса и сено сочива су изврсна сточна храна и по хранљивој вредности се могу поредити с црвеном детелином. У нашој земљи се веома мало гаји, мада постоје и тржиште за пласман зрна и услови за производњу.
Пријају му високе температуре а не сметају мразеви
Сочиво је специфична топлољубива биљка, јер постоје велике разлике у односу према температури између првог и другог дела вегетације. По литератури, минимална температура за клијање је од 3 до 5 степени, али практично она је изнад 7, оптимална за гајење је 30, а максимална 36 степени Целзијуса. Клијанци подносе мразеве до минус 5 степени, а одрасле биљке у фази цветања могу да издрже мразеве до -6, док су у фази сазревања још отпорније на мраз. Биљке нормално расту и развијају се ако вредности средњих дневних температура нису ниже од 17, док је оптимална температура сазревања до 20 Целзијусових степени.
У односу на друге махунарке, сочиво има пуно контрадикторних особина. Има мање потребе за влагом, лакше подноси сушу, али ова отпорност зависи од фенолошке фазе у којој се десио мањак влаге. До почетка цветања она је већа, а затим се смањује. Ипак, боље подноси земљишну него ваздушну сушу и веома добро реагује на наводњавање, али не и на натапање. Када у вегетацији има пуно влаге, биљке бујају, постају осетљиве на болести и продужава им се вегетација. То је биљка дугог дана, а реаговање на дужину дана је различито што зависи од варијетета и сорти. Воли плодна земљишта, највише му одговарају чернозем и алувијум, а добро успева и на смоницама и гајњачама, док на заслањеним земљиштима и оним с високим нивоом подземне воде даје слаб род.
Не подноси монокултуру, треба му плодоред од 5 до 6 година, а на истој парцели не смеју да се гaје ни друге махунарке. Није пробирач када је у питању предусев. Ипак, боље резултате даје после „широкоредих“ усева какви су шећерна репа и кромпир, док је кукуруз мање погодан, а после стрнина даје нешто слабији род. Ипак, предусев се мора пажљиво бирати због корова. Наиме, сочиво у почетку споро расте, па га корови могу озбиљно угрозити. Оно је веома добар предусев за скоро све њивске биљке.
Што дубља бразда – богатији род
Није велика „изјелица“, потребне су му мање количине минералних ђубрива, јер добро користи хранива из земљишта и продужено деловање стајњака који се не уноси директно на парцелу намењену сочиву. Само изузетно, на јако сиромашним земљиштима, растура се 10 до 15 тона згорелог стајњака по хектару, јер веће количине повећавају бујност зелене масе. Ако се производи и за људску исхрану, односно првенствено за семе, тада је неопходно да се унесе 20 кг чистог азота по хектару да би се убрзао раст младих биљака док не буду способне да азотофиксацијом обезбеђују ово храниво. Фосфор и калијум се уносе у земљиште у количини од 40 до 60 кг/ха активне материје.
За сочиво земљиште се дубоко оре већ крајем лета – почетком јесени. Иако има плитак корен, погодују му земљишта која су дубље обрађена. За њега важи изрека – што дубље орање богатији род. У дубље обрађеном земљишту, корен расте брже, боље се грана, па му се повећава усисна моћ. Зато дубина основне обраде не би требало да буде мања од 25 цм. Бразде остају отворене до предсетвене припреме. Она мора бити квалитетно урађена. Нужно је да се површина што је могуће боље поравна и земљиште добро уситни до дубине не мање од 8 цм. За предсетвену припрему не смеју се користити тешка оруђа и гажење земљишта треба свести на најмању могућу меру.
Сеје се од средине марта па на даље, када се земљиште угреје и просуши, а за жетву стасава четири месеца после сетве. Ако се с овим послом закасни губи се на приносу. После сетве, а пре ницања, парцелу треба поваљати како би се истиснуо ваздух и земља боље прионула на семе. Уколико се ухвати покорица, њу треба разбити ротационом дрљачом јер сочиво споро и тешко ниче па му ту фазу треба убрзати. Каснија нега је слична као код других махунарки. Веома добро реагује на наводњавање, а највећи утицај на принос има заливање у фази формирања цветова и цветања.
Сочиво је шампион у неравномерном сазревању, а чим сазри махуна пуца и семе се осипа. То је и најјачи разлог малих сетвених површина. Жање се у више наврата, усев се прво покоси, остане два-три дана на њиви и онда се врше. Откоси не смеју дуго остати на сунцу, јер махуне пуцају чим почну да вену и мењају боју.
Зелено сочиво најскупље, браон најјефтиније
Зрно сочива може бити разних величина и боја које варирају од жуте, црвено-наранџасте, па све до браон и црне. Постоји и зелено сочиво. Најраспрострањеније, а самим тим и најјефтиније сочиво је браон боје, а зове се континентално или египатско сочиво. Има нешто блажи укус у односу на друге врсте, при кувању се брзо претвара у кашу. Друга позната врста сочива је црвене боје. При термичкој обради оно мења боју у златно-жуту, слатког је укуса и може се користити за прављење пиреа, разних чорби и супа. Најскупље је зелено, познато и као француско сочиво. Меснато је, јаког укуса и тврдо, чак и после кувања па је изванредна сировина за деликатесне салате. Једна од најзанимљивијих врста сочива је белуга. Назив је добило према истоименом кавијару управо због сјаја који црна зрна добијају током кувања. На нашем тржишту може се наћи и крупно пљоснато, с крупним широким зрном, ситно сиво сочиво чије је зрно веома слатко.
Најукусније јело за гурмане
Прво се сочиво пребере, добро опере, стави у лонац, прелије водом и стави на ватру да прокључа. Чим прокључа скине се с рингле, процеди, врати у лонац, налије свежом водом, и поново стави на ринглу. Сада се додаје исечен кромпир и пази да се не прекува. Куван се вади из лонца и од њега прави пире који се врати у лонац са сочивом. Половина сланине се исече на коцке, стави у тигањ да се пропече. Истовремено са сланином у тигањ се убаце и ситније сечени паприка, лук и шаргарепа. Чим све омекша додају се бели лук и исечени парадајз, зачини чубром, алевом паприком и першуном. У ђувечару се сипа све из тигања и лонца, мало промеша да се направи равномерна смеша и стави у рерну и пече док сочиво не омекша. Готово се поспе сецканим младим белим и црним луком, а на трпезу се износи уз шните сланине посуте димљеном црвеном паприком.
За “Дедино сочиво у глиненој ђувечари“ чак и гурмани тврде да је најукусније јело. Припрема се од:
- једне шаргарепе
- три струка младог лука
- једна паприка
- један крупнији зрео парадајз
- 180 грама сланине
- три-четири чена белог лука
- мало чубра
- 350 г сочива
- два осредња кромпира
- главице црног лука
- со
- димљена алева паприка
- везица першуна
- струк-два младог белог лука.
Пише: Светлана Мујановић
100 ЈЕЛА СРБИЈЕ
Књига „100 јела Србије“ – кувар за све генерације, како за почетнике, тако и за врсне куваре и куварице. Жеља нам је да вас подсетимо и да сачувамо од заборава наша традиционална, народна јела и мирисе домаћих кухиња.
Пред вама је књига „100 јела Србије“ и прилика да је купите себи или поклоните драгим људима за предстојеће празнике. Цена књиге је 949 рсд и сада је можете добити директно на вашу адресу и платити поузећем. Књига је одштампана на квалитетном папиру и има 232 стране, димензија 210х210 мм, прошивена и са тврдим корицама да можемо да је користимо сваки дан и много дана.
dobrojutro.redakcija@gmail.com
Позовите нас на телефон 069 11 54 004
и поручите кувар по цени 949 рсд + ПТТ трошкови
