Замислите да су вам за флашу куваног парадајза потребна свега два плода просечне величине. Или, за салату за једну четворочлану породицу потребан вам је само један парадајз. Живојин Антић из Ћуприје доказује и показује да је у оба случаја кључна – сорта. Он је заљубљеник у старе и ретке сорте у биљној производњи, те се у његовој хоби башти, која „прети“ да постане озбиљно профитабилна, нашао и скоро заборављени јабучар. И не само он.
Живојинов понос сваке сезоне су крупни, меснати плодови јабучара. У пластеник скромних димензија доспео је пре 15 година игром случаја и због знатижеље, а данас овај пољопривредник, још увек хобиста, покушава да врати стару славу сорти, коју смо деценијама масовно производили, док је нису заменили хибриди.
Семе из бакиног креденца
-У креденцу своје тек преминуле баке пронашао сам бочицу од „бенседина“ пуну семенки. Био сам знатижељан шта је унутра и посејао сам их. Изникао је јабучар. Одмах, већ прве године, добио сам крупне здраве плодове, без трунке хемије. Био сам одушевљен резултатом, али сам се и сетио да су људи на нашим просторима некад гајили углавном јабучар због његових одличних карактеристика. Тако ми је бака и не знајући постхумно оставила богатство у којем данас уживам. Истовремено имам и мисију. Желим да ову сорту рехабилитујем и докажем да је неправедно потиснута – каже Живојин Антић.
Ова сорта може да се узгаја као хибрид, али Живојинова тајна је у искључиво органском прихрањивању. Он користи коприву и гавез. Те биљке су богате калцијумом, калијумом, магнезијумом, бакром, цинком и селеном, и одличне су за прихрану парадајиза. Поносно истиче да у његов пластеник није ушла ни трунка пестицида или хербицида и да су плодови искључиво органски.
