ПОВРАТАК „ПРАВОГ“ ПАРАДАЈЗА
У Србији се годишње произведе око 150.000 тона парадaјза, а највише се гаје и једу хидридни парадајзи од увозног семена. У оптицају је око 50 сорти овог омиљеног поврћа. Пољопривредници се одлучују за хибриде због доброг приноса и уједначених плодова, какве тржиште тражи.
Међутим, у последње време купци бирају нешто другачији парадајз, као што су воловско срце, варијетети пинк парадајза или шљивара. У питању су мање познате сорте, које полако освајају купце својим квалитетом. Њихова производња је скромна и могу се наћи само код малих произвођача, који вишкове са својих имања и из пластеника износе на пијаце.
Карактерише их отпорност, квалитетни и издржљиви плодови, слатко месо и висок садржај суве материје. Подједнако су тражени за свежу употребу и за припрему зимнице. Мање познате сорте немају много воде, нити коморе унутар плода препуне сока, а подсећају и враћају нас у она времена када смо волели укус парадајза, који смо брали са струка и одмах јели у башти – каже повртар Живојин Антић из Ћуприје, који се деценијама бави узгојем старих и ретких сорти парадајза.
Антић наводи да је тржиште у протеклих неколико деценија навикнуто на униформисане плодове, једнаких димензија, без флека и пукотина. Старе сорте су у том рату изгубиле битку. Срећом, дошло је време да је „неугледан“ плод поново на цени, додаје он.
Моравац
Сорта моравац добијена је унакрсним опрашивањем воловског срца „кромпиров лист“ и џиновског јабучара. Ово је прва сорта Живојина Антића из Ћуприје. Делимично по облику плода подсећа на џиновски јабучар, а другим делом на воловско срце.
– Код петељке има карактеристичне бразде. Плодови су изузетно крупни, црвено- наранџасте боје и одличан је за салате и кување. У коморама нема превише сока, али у „срцу“ даје нежно и богато месо. Сади се положено и води на две гране, због особине да лако и брзо узима азот из земље. Циљ ми је био да укрштањем добијем побољшане верзије старих сорти, а овај је сладак и сочан, па мислим да сам успео у својој замисли – каже Антић.
Воловско срце
Ово је стара бугарска сорта, која је поново у моди. Плодови су неравномерни и варирају од 100 грама, па чак до једног килограма. Код петељке има бразде и неравнине, а код нетретираног често и пукотине. Плодови су светлоцрвене боје, срцоликог облика. Користи се за салате, а због богатог месног дела и за прављење сокова и кување.
Пинк
Ова сорта има више варијетета – рок, фламинго, џез, а најнеобичнија је Pink accordion за пуњење. Сорта је раностасна, погодна за узгој на отвореном, даје велики принос и укусом подсећа на воловско срце. Има танку покожицу нежно розе боје и сочно месо сличне нијансе. Пинк џез је сорта чији је творац велики љубитељ старих сорти Фред Хемпел. Реч је о такозваном бифтек типу парадајза, веома декоративном и родном. Просечна тежина плодова је пола килограма.
Пинк чудовиште
Из Русије је стигло пинк чудовиште, парадајз фине розе боје са изузетно крупним плодовима, од 700 грама па до 1,5 килограма. Карактеристичан је по равномерном сазревању плодова, чија је покожица изузетно танка, а месо укусно, мирисно и конзистентно. Одличан је за свежу употребу и за зимницу. Рано доспева за бербу и отпоран је на већину болести.
Индиго розе
Слатка и ароматична сорта парадајза, која се баш ретко гаји код нас, упркос томе што је изузетно здрав. Карактеристичан је по томе што незрели плодови, који су нешто крупнији од черија, имају индиго – љубичасту боју. Тек када сазреју попримају розе – љубичасту нијансу, а месо је црвене боје. „Шарену“ боју добијају ако је плод изложен сунцу. Научници су истраживањем дошли до податка да у њему има више ликопена и витамина Ц, него у другим врстама парадајза.
Отпоран је на пламењачу и већину других болести. У јесен, када остале сорте већ завршавају своју вегетацију, овај парадајз још увек рађа. Отпоран је на хладније време и није уочено пуцање плодова. Расте у гроздовима. Сеје се у априлу у топле леје, а у мају може да се изнесе напоље. Пријају му осунчане позиције.
Индиго розе
Слатка и ароматична сорта парадајза, која се баш ретко гаји код нас, упркос томе што је изузетно здрав. Карактеристичан је по томе што незрели плодови, који су нешто крупнији од черија, имају индиго – љубичасту боју. Тек када сазреју попримају розе – љубичасту нијансу, а месо је црвене боје. „Шарену“ боју добијају ако је плод изложен сунцу. Научници су истраживањем дошли до податка да у њему има више ликопена и витамина Ц, него у другим врстама парадајза.
Отпоран је на пламењачу и већину других болести. У јесен, када остале сорте већ завршавају своју вегетацију, овај парадајз још увек рађа. Отпоран је на хладније време и није уочено пуцање плодова. Расте у гроздовима. Сеје се у априлу у топле леје, а у мају може да се изнесе напоље. Пријају му осунчане позиције.
Шљивар
Чим се појави на тезгама, одмах се распрода. Име је добио по облику који подсећа на шљиву. Нажалост, ретко ко га гаји. Постоји стара аутохтона сорта која подсећа на већи чери. Укусан је и пикантан, балансираног односа шећера и киселина. Користи се за салате, али чешће за остављање зимнице. Постоји веровање да је на нашим просторима био примаран у баштама, те да су се јабучар, поморавац и остале сорте, појавиле тек касније.
У новије време сади се италијанска сорта шљивара рома. Ради се о жбунастој сорти, која се не везује и не заламају се заперци. Може да се гаји и на отвореном и подоган је за индустријску прераду. Италијани га користе за прављење чувеног пелата.
Оплака или опалка
Ово је стара пољска сорта парадајза, карактеристична је по плоду дужине око 15 центиметара, а упола мањег обима, па више подсећа на паприку, него на парадајз. Најмеснатија је од свих сорти, а унутра се налази тек десетак семенки. Користи се за прављење кечапа и сосова, али и за салате због слатког и префињеног укуса. Сеје се од фебруара до краја априла у мешавини тресета, песка и прегорелог стајњака. Пикира се 20 дана после сетве. Ако се узгаја у пластенику, потребно је вештачко опрашивање. Због изузетно малог обима производње, готово увек, у односу на друге сорте, достиже највишу цену на пијацама.
Џиновско срце
Ова сорта такође је настала у Ћуприји укрштањем јабучара и воловског срца са класичним листом. Сорта је веома родна и отпорна, јаких грана. Даје плодове тежине преко 1,3 килограма. На једној родној грани може да се нађе и преко 5 килограма парадајза.
Носеће гране су изузетно јаке и не пуцају. Распоред плодова је под 90 степени и нема савијања грана. Ова сорта настала је уз помоћ џиновског јабучара, који сам почео да гајим по органским принципима пре 35 година, од семена које ми је оставила бака Милосава – сећа се наш саговорник.
Пише: Биљана Ненковић
Foto: Shutterstock
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
