Учесници Друге међународне конференције „Савремено задругарство у Србији“, ових дана у Книћу, закључили су да задругарство у нашој земљи иде узлазном путањом. Такође, закључено је да се проширила палета делатности око којих се произвођачи окупљају. Морамо још да учимо и да се угледамо на примере из Европске уније, као и да заборавимо негативну конотацију у којој се задругарство нашло после Другог светског рата, сагласили су се задругари и стручњаци у Книћу.
Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, истакао је да је за само два прва месеца ове године основано 50 нових задруга, а прошле године формирано их је преко 300.
Подстицај сточарству у Книћу
– Људи су препознали значај удруживања и да кроз задруге остварују економске интересе. Уситњени поседи нам намећу неминовност да се удружујемо. Искуства с терена говоре о томе да задругарство води поправљању услова живота и рада на селу – рекао је Михаиловић.
У различитим деловима Србије, различита је и делатност. Тако се у селима општине Кнић углавном оснивају сточарске и задруге које се баве прерадом воћа, најчешће у алкохолна пића.
– Ова конференција служи нам да искусни задругари пренесу искуства будућим, а да економисти и правници помогну у регулативи и разумевању економске исплативости. Кнић има већи број грла крупне стоке него цела Шумадија, те су нам сточарске задруге веома важне. Очекујемо писту за карго превоз на аеродрому у Лађевцима, пошто смо у преговорима с турским партнерима за изградњу погона за прераду овчијег, јагњећег и јунећег меса – рекао је на овом скупу Мирослав Николић, председник Општине Кнић који је био домаћин окупљања.
Професор др Петар Веселиновић, декан Економског факултета у Крагујевцу, каже да ће закључци конференције о савременом задругарству бити предочени Влади Србије и ресорним министарствима, како би се уобличила законска и подзаконска акта у овој области.
Бугарска: Производе за познатог купца
– Постоји велика разлика у раду задруга у Бугарској и Србији. Прво, у Бугарској поседи нису уситњени као код нас. Друго, пољопривредник има неку гаранцију од те задруге да ће продати оно што произведе, и то по уговореној цени пре производње. Не дешава се да нешто произведу, па тек онда да јуре купце. Све оно што је написано у статуту задруге се поштује. Задруга у Бугарској функционише као свако друго предузеће. Трећа важна ствар је у томе што се у Бугарској много више поштује струка, која мора да буде неукаљана. Другим речима, само име и презиме не значе ништа, већ се поштују искључиво рад, резултати и достигнућа једног стручњака у пракси – истиче Зорка Југовић с Института за пшеницу и сунцокрет „Генерал Тошево“ у Бугарској.
Тренд у развијеном свету
– Данас је савремено задругарство тренд у развијеним земљама и већ сада знамо да то може свима да буде од користи у укупној економији једне земље. Да би нешто било бренд, мора да има квантитет, квалитет и континуитет, а савремено задругарство то може да обезбеди – рекао је др Веселиновић.
Пракса из Мађарске, Пољске, Чешке и Немачке могла би да буде узор домаћем задругарству.
– Од ових земаља Европске уније предњачи Мађарска, која је направила отклон од ранијег периода, када је задругарство имало негативну конотацију. Задругарство се данас у Европи сматра правом тржишном категоријом и партнерством у тржишној утакмици пољопривредних и прехрамбених производа. Принцип задругарства користан је, не само у класичној пољопривреди, већ и у прехрамбеној индустрији. Важно је рећи да се такозвани асортиман задруга проширио у последње три године и данас, поред сточарских, имамо доста воћарских, пчеларских, виноградарских задруга, па и оних који се баве само пласманом производа – каже проф. др Веселиновић.
Пример из села Кусовац
Као пример доброг задругарства учесници су навели Задругу за производњу киселог купуса из села Кусовац код Кнића, која је прошле године остварила извоз од преко милион евра. Према резултатима Регионалне привредне коморе из Крагујевца, у Шумадији је кроз програме Владе Србије од 2017. године финансирано 10 задруга, међу којима је и ова из Кусовца.
– Овај податак је значајан ако се има у виду да задруге сада имају значајан удео у спољнотрговинској размени региона Шумадије и Поморавља. Привреда у Шумадији прошле године остварила је суфицит од 272 милиона евра. То је највећи регионални суфицит у Србији. Значајан удео од свих општина имала је, рецимо, општина Кнић, са суфицитом од девет милиона евра – рекао је Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе.
Задругари пре свега истичу помоћ државе у оснивању задруга. Драган Тодоровић из Пчеларске задруге ,,Про фарминг груп“, каже да су ове године конкурисали код Министарства за регионални развој.
Српски џемпери од исландске вуне
У оквиру пратећег програма, организован је Сајам производа из гружанског краја. И баш на том месту откривен је, сасвим случајно, још један пример успешног задругарства из иностранства, који би могао да се „преслика“ у Шумадији. Наиме, Верица Торстеинсон из Губеревца код Кнића продаје џемпере од исландске вуне. Дуго је радила и живела у тој острвској земљи, па када је пензионисана, вратила се у родни крај и почела да плете џемпере.
– Исланђани не бацају вуну. Све што имају претварају у пређу, у десетинама вуновлачарских задруга, које одлично послују. Управо на тим местима купујем већ обојену пређу, доносим у Гружу, плетем џемпере, које у туристичкој сезони продајем на уличним пијацама на Исланду. Ручни рад је тамо на цени. Цена једног џемпера је око 150 евра, а килограм вуне плаћам око 8.000 динара. Може се рећи да ми је њихово задругарство омогућило додатну зараду. Сада покушавам у Гружи да организујем жене са села да плетемо заједно. И то би могао да буде вид задругарства – каже Верица.
Туризам као – извоз
– Направили смо бизнис план и добили 7, 3 милиона динара. Та средства уложили смо у проширивање наше производње и капацитета броја кошница. Двеста кошница додатно смо набавили, као и потребну опрему за пчеларење, односно за цеђење меда, као и машине које нам помажу да га пакујемо – каже Тодоровић.
На дводневној конференцији било је речи и о задругама у региону и њиховом доприносу обнови и развоју села. Предавачи су били универзитетски професори из Крагујевца, Чачка, Београда, Новог Пазара, Новог Сада, али и из суседних земаља. Др Драган Војиновић, професор Економског факултета на Палама, изјавио је да је тешко говорити о задругарству у планинском крају, из кога долази, у коме је сточарство примарна делатност.
– Међутим, битно је да постоји шанса за сарадњу и развој. Да ли ћемо то урадити кроз задруге или кроз кластере по економском и територијалном принципу, остаје да се види. Наша специфичност је у томе што је туризам у успону. То је шанса за директан пласман свих производа, јер се за туризам каже да је једини извоз на домаћем терену – рекао је професор Војиновић.
Б. Ненковић
Добро јутро број 577 – Мај 2020.
