Ниже температуре у октобру прекинуле су вегетацију преосталог летњег поврћа, које је већ почетком новембра потпуно суво, те га ваља почупати и изнети из баште. То су првенствено парадајз и паприка, коренови купусњача, а око леја има и много листова паштрнака, шаргарепе, цвекле и другог повађеног поврћа. Када су у близини и воћке, накупи се и много њиховог опалог лишћа. Све то ваља сакупити. Ако су биљке биле зрдаве, остаци се одлажу у компостарник, а оне макар и мало оболеле односе се у контејнер или спаљују.
У земљиште, очишћено од биљних остатака, прво се унесе ђубриво. Најбоље је да се комбинује органско и минерално. Где не постоји могућност да се набави стајњак, ваља га заменити компостом.
Стајњак сваке треће, компост сваке године
На великом поседу органска ђубрива се уносе обично сваке треће године, с тим да се њива подели на три дела, па се сваке јесени ђубри по трећина. Тако би требало да се ради и у башти, али често то није изводљиво, поготово када недостаје стајњака, па је извор хумуса компост којег нема увек довољно. Тада, он може да се растура сваке јесени, а ђубри се читава површина. Није препоручљиво да се уноси у појединачне леје или кућице. Тако се штеди на ђубриву али у земљишту су хранљиви елементи неравномерно распоређени.
Када се органско ђубриво уноси у трећину баште, тада се прво направи план сетве, односно садње, па се оно унесе у део на којем ће се гајити врсте које добро реагују на стајњак, попут паприке, парадајза, плавог патлиџана, купусњача, краставаца, диња, лубеница, празилука и целера.
Од минералних, у јесен се најчешће уносе комплексна NPK или само PK ђубрива. За један ар потребно је три до пет килограма.
КАКО ЗЕМЉИШТУ ВРАТИТИ ПЛОДНОСТ
Зна се да земљиште, без обзира на површину, није свугде истог састава. На великој њиви, али и на малом поседу или у башти, има делова на којима биљке лепо расту и дају богат род, а има и места где су кржљаве и имају ситне и неквалитетне плодове, па се на таквим местима често и не сеје поврће. Међутим, уз мало труда, и оваквим парцелицама се може вратити плодност. Само – ваља знати како их „излечити“. Први посао који треба урадити је однети земљу на анализу. Тако ће се најпоузданије знати каквог састава је земљиште, којих хранива има у изобиљу а која му недостају.
Током орања иловачу ваља обогатити грубим песком – једна баштенска колица на два до пет квадратних метара баште, док се песковитом додаје иловача. Било да је реч о песку или иловачи, њима често недостаје кречњак. У таква се у пролеће уноси 50, 100, а у екстремним случајевима и 150 грама креча у праху по квадратном метру баште. Анализа земљишта даће и праву слику плодности. У извештају ће стајати колико би и каквих ђубрива требало унети, где их ваља растурати, а где постоји опасност од предозирања, па ће један елеменат блокирати други. Доказано је да земљишта у нашим баштама садрже доста фосфора, тако да би додавање овог елемента било само бацање новца и наношење штете биљкама.
Отворена бразда чека пролеће
Фино нађубрено земљиште се прекопа ашовом или узоре и остави да у такозваној отвореној бразди дочека пролеће. У таквом земљишту ће се преко зиме накупити више влаге него у оном које се одмах подрља или изсетвоспремачи.
Током прекопавања треба пажљивије прегледати слојеве земље који се преврћу. Најбоље је да се у башту понесе теглица са поклопцем која може стати у џеп. У њу се сакупљају сви инсекти који се уоче у земљишту. После орања садржај теглице се истресе у неку стару тацну и направи инвентар.
Добро је ако знате да препознате грчице и жичаре, а ко их не распознаје, нека потражи савет стручњака. Да подсетимо: грчице, потомство гундеља, јесу беле, дебеле, у полукруг савијене гусенице са црном главом. Хране се семеном и кореном и тако суше поврће. Жичари, као што им име каже, подсећају на парче бакарне жице. Током исхране буше корен и кртоле и тако слабе биљке. Поред њих, у земљишту се могу наћи и ларве совица, ровци и други инсекти. Од броја ових штеточина зависи да ли ће у пролеће морати у земљиште да се уноси неки инсектицид.
За сваку штеточину постоји такозвани критични број. Да се не би замарали разним прерачунавањима, баштовани најчешће теглицу покажу стручњаку из пољопривредне апотеке или станице, и од њега добију савет у вези са земљишним инсектицидима.
С. Мујановић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
