Немања Брзаковић, двадесетдеветогодишњи мастер инжењер фитомедицине, истиче да с пласманом поврћа немају никаквих проблема, али је недостатак радне снаге кључни разлог због којег морају опрезно и постепено ширити производњу.
Труде се да производња, када је реч о заштити, буде интегрална и, где год је то могуће, не користе заштитна средства. Стајњак редовно примењују на свим површинама и тако су успели да проценат хумуса подигну с један на пет одсто.
Када су пре близу три деценије Биљана и Мирољуб Брзаковић из села Прово у општини Владимирци надомак Шапца, из ратарске производње, којом се генерацијама баве у тој породици, направили искорак и окушали срећу и у повртарству, њихов старији син Немања имао је две године. Без сумње, у то време нису могли да наслуте како ће се развијати новоустановљена производња, а још мање колико ће у Немањи имати преданог и посвећеног сарадника у том породичном бизнису. Немања Брзаковић, данас двадесетдеветогодишњак, мастер инжењер фитомедицине, запослен на Огледном добру за виноградарство Пољопривредног факултета у Сремским Карловцима као сарадник за заштиту, сећа се да су његови родитељи у повртарство ушли опрезно, с малим пластеницима на четири до пет ари. Испрва су гајили зелену салату у току зиме, и парадајз у летњој сезони, а кроз две године уврстили и краставце у асортиман својих производа. Из године у годину производња је постепено расла, у међувремену су поврће почели да гаје и напољу, и сада имају под пластеницима 40 ари, и још хектар под отвореним небом.
- Од 2011. године почели смо да повећавамо површине, заменили првобитне пластенике савременијим с металном конструкцијом, како бисмо себи олакшали производњу и да бисмо могли да имамо већи број циклуса у току године – прича Немања Брзаковић. – У пластеницима у зимском периоду имамо салату, око 25.000 комада, и ротквице, од којих се направи 20.000 везица, а парадајза ће ове године бити 13.000 биљака. Претходних година парадајз, паприка бабура и краставци били су нам обавезни део производње. Парадајз нам је омиљен производ. Око њега има највише посла, али се највише и исплати. После парадајза долази паприка бабура, која ће се од јесени до децембра брати, када стиже време за салату, тако да је земљиште увек под неком културом. Узгајамо и купус за кисељење, од пре пет до шест година и келерабу у циклусима. Имали смо спорадично од године до године пролећног младог лука на двадесетак ари. Организовали смо производњу тако да су нам пластеници увек попуњени.
