Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА У РАДИОНИЦИ ГРУЖАНИНА АЛЕКСАНДРА ГЛИШОВИЋА

У РАДИОНИЦИ ГРУЖАНИНА АЛЕКСАНДРА ГЛИШОВИЋА

Зелени ајвар и српски намаз из „Рајске баште“

642

Спој старих рецептура с новим технологијама и експериментисање с лековитим биљкама, уз помоћ технолога и савета стручних људи, довели су до несвакидашњих здравих и лековитих намаза.

Посебно су поносни на сос од сремуша, такозваног дивљег белог лука, којег у природи има у изобиљу. Назвли су га и зеленим ајваром.

Домаћи крем, у којем се налази багремов мед, путер од сусама, какао и лешник, садржи све што је потребно за децу у развоју.

Плодови чисте природе, ручна израда и једноставна рецептура били су звезда водиља Александра Глишовића, Гружанина из Крагујевца, да направи намазе по својој мери. Тако су у његовој радионици која носи назив „Рајска башта“ настали први српски намаз, домаћи крем и сос од сремуша, који је понео и епитет зеленог ајвара.

Тај додир природе око нас с природом у нама ствара свет здравља, каже Александар и објашњава:

– Спој старих рецептура с новим технологијама у припреми и експериментисање с лековитим биљкама инспирисало ме је да, уз помоћ технолога и савета стручних људи, припремим несвакидашње производе. Посебно сам поносан на сос од сремуша, такозваног дивљег белог лука, којег у природи има у изобиљу. Названо сам га и зеленим ајваром.

Прво је било ловорово и кантарионово уље

– Природа је тајна, коју није немогуће разоткрити. Овај наш благородан простор одише великом разноликошћу флоре и фауне. Волим да кажем да је свет око нас рајска башта, па сам тако и назвао све своје производе пре две године. Прво сам с пријатељима технолозима и дизајнерима правио ловорово и кантарионово уље, затим зелени ајвар, али стално ме је копкало то што људи у маркетима купују свакакве индустријске намазе, а избегавају домаће. Тад сам одлучио да осмислим српски намаз и крем за децу – испричао нам је Александар Глишовић.

Лековити сос и здрава посластица

Специфичност у изради соса од сремуша је у томе што морате да га прерадите истог дана. Прво је то радио насред планине, са собом вукући агрегат. Идеално је да сремуш почне да се прерађује, односно меље у блендерима после три, четири сата од тренутка кад сте га убрали. Брање биљака треба да буде после росе, а пре зенита сунца, јер је тада највећа концентрација сока на периферији листа. Самлевени сремуш се стабилизује, односно треба га прелити органским сунцокретовим уљем и морском сољу. Смеса је екстремно јака, тешко се вари и не може много да се поједе, али је изузетно здрава и може да се меша са чорбама, супама, умацима, а ставља се и на месо, чули смо од Александра Глишовића.

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us